Balkanske ultra-desničarske grupe preplavile internet

Grupe ekstremne desnice na Balkanu nemaju pristup tradicionalnim medijima, pa se okreću internetu kao moćnoj platformi na kojoj mogu da šire svoje radikalne poruke. U regionu postoji više od 60 veb-sajtova koji otvoreno podržavaju razne desničarske ideje, poput etnički čistih država, neonacizma i homofobije

Dvadesetsemogodišnji Frano Čirko, vođa hrvatske ultra-desničarske partije Generacija Obnove, rekao je za BIRN da je pokretima poput njegovog postalo jasno da moraju što više da koriste društvene mreže ako žele da privuku pratioce.

,,Mi smo fokusirani na mlađe glasače i većina naših marketinških i PR aktivnosti ide preko interneta”, kaže Čirko.

I dok su tradicionalne metode privlačenja glasača, poput javnih skupova ili akcije od vrata do vrata, nedelotvorne, internet je za to jeftiniji, jednostavniji, bezbedniji i – daleko efektniji, smatra Čirko.

Pored toga što vodi partiju, Čirko koristi i druge načine da poveća svoj uticaj i dospe do glasača. On ima i veb-sajt, a iza toga stoji ideja da se napravi NVO koja bi se bavila raznim kulturnim pitanjima ali bi propagirala i ultra-desničarske političke stavove.

Čirko je rođen na samom početku rata koji je rezultirao osamostaljenjem Hrvatske. Poput mnogih njegovih vršnjaka, i Čirko naginje ka idejama koje su mnogo radikalnije od onih s početka devedesetih godina koje su razorile Jugoslaviju.

Ultra-desničarska partija Generacija Obnove često koristi simbol Pepe Le Frog.

Postao je poznat i van Hrvatske nakon pojavljivanja u francusko-nemačkom dokumentarnom filmu ,,Rechts, Zwei, Drei”, gde ga opisuju kao propagatora fašističkih ideja, što Čirko odbacuje kao netačno.

,,Mi ne obraćamo pažnju na stigme i etikete koje nam dodeljuju…mi nismo grupa budala koja se okuplja i ponaša kao fudbalski navijači”, Čirko kaže za BIRN i dodaje da ljudi jedni druge olako nazivaju fašistima.

Kada je reč o politici, Čirko podržava tradicionalni brak, protivi se abortusu i zalaze za samostalnost Hrvata unutar Bosne. 

Ono što je, ipak, više kontroverzno, jeste da on i njegove pristalice veličaju ustaški pokret.

Do pre samo nekoliko godina ovakve ultra-desničarske grupe ne bi ni mogle da budu u žiži javnosti. Danas su, međutim, u populističkoj atmosferi koja vlada svuda u regionu, stavovi koje one propagiraju postali normalna pojava.

Stare i nove ultra-desničarske grupe imaju iste ideje

Marš ultra-desničarske Autohtone Hrvatske stranke prava, A-HSP u centru Zagreba. Foto: Beta

Ipak, Generacija Obnove nije prva politička stranka kojoj je 27-godišnji Čirko pristupio.

Pre toga bio je član Hrvatske čiste stranke prava, HČSP, jedine ultra-desničarske stranke koja je uspela da uđe u mejnstrim političke tokove u Hrvatskoj i čiji su političari odbornici u lokalnim samoupravama.

Ova stranka bez ikakvog stida obeležava svaki 10. april, dan kada je 1941. osnovana fašistička Nezavisna Država Hrvatska, predvođena ustašama i podržana od strane sila osovine. 

Članovi HČSP-a su najglasniji na protestima protiv održavanja parade ponosa, i ne poštuju sećanje na ustaški koncentracioni logor Jasenovac.

Pored ,,starog” HČSP-a i ,,nove” Generacije Obnove, postoje i druge ultra-desničarske organizacije u Hrvatskoj. Ono što im je zajedničko jeste naklonost bivšem ustaškom režimu, protivljenje abortusu i istopolnim odnosima, i netrpeljivost prema Srbima u Hrvatskoj. Pripadnici ovih pokreta često skandiraju ,,Ubij Srbe”.

Međutim, ovakve, ultra-desničarske grupe, smatraju da su na udaru upravo one i vrednosti za koje se one zalažu.

Dražen Keleminec, vođa marginalne desničarske Autohtone Hrvatske stranke prava, A-HSP, koja koristi ustaški slogan ,,Za dom spremni” kaže za BIRN da je Hrvatska bila žrtva ,,unutrašnje agresije”, koja je imala za cilj da sve Hrvate predstavi kao ,,fašiste, naciste, predvođene ustašama i genocidne”.

Što se tiče slogana ,,Za dom spremni”, Keleminec tvrdi da to nije fašistički uzvik već tradicionalni hrvatski pozdrav.

Keleminec takođe brani i ustaški pokret i logor Jasenovac, u kome je ubijeno više od 83,000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista. On smatra da je ustaštvo bilo prirodna reakcija na ugnjetavanje koje su Hrvati proživljavali u Kraljevini Jugoslaviji predvođenoj Srbima.

,,Da li mi izazivamo nemire u Hrvatskoj? Da li mi napadamo ikoga, da li napadamo manjine?”, pita Keleminec. ,,Ovo je demokratija, nije više totalitarni sistem.”  

Krajnja desnica u Hrvatskoj ima potporu i u medijima. Njen najistaknutiji glas na televiziji je voditelj Velimir Bujanec čija se emisija Bujica emituje na nekoliko lokalnih TV stanica.

Međutim, i pored Bujanecovih ekstremnih stavova, on je u svoju Bujicu ugostio svakoga: od rigidnih ultra-desničara do hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović 2014. godine, tokom njene uspešne predsedničke kampanje.

Ipak, stavovi krajnje desnice u Hrvatskoj se najviše šire putem interneta, gde ima i otvorenih poziva na nasilje, i gde država retko može da kontroliše sadržaj.

Ultra-desničarski veb-sajtovi ,,cvetaju” u Srbiji

Situacija je slična i u Srbiji, gde postoji preko 30 veb-sajtova koji na srpskom jeziku promovišu nacionalističke ideje.

Oni najčešće negiraju ili osuđuju nezavisnost Kosova, traže ujedinjenje svih Srba u jednu državu, veličaju Rusiju i protive se Evropske unije.

Veliki broj ovih veb-sajtova čvrsto podržava Ruse u ratu u Ukrajini i pripajanje Krima Rusiji.

Tako je, na primer, Srpska.tv u februaru ove godine postavila video o muralu posvećenom Mihailu Tolstilju Giviju, ruskom komandantu koji je ubijen u istočnoj Ukrajini. Mural su oslikali aktivisti takozvanih ,,patriotskih” grupa poput Srpske lige i Srpskog narodnog pokreta 1389.

Aleksandar Đurđev, lider Srpske Lige, i privatna kompanija Feedback Consulting & New Media Production, sa kojom je on povezan, registrovali su portal Srpska.tv 25. januara ove godine.

U julu 2016. godine Đurđev je registrovao još jedan veb-sajt, poredak.rs.

Većina ultra-desničarskih partija u Srbiji postoji i deluje u okviru tzv. Patriotskog bloka.

Đurđev kaže da se štampani mediji previse fokusiraju na teme poput Evropske unije i da uveravaju čitaoce da za Srbiju ne postoji alternativa evropskim integracijama. Ovi mediji, dodaje Đurđev, ne ostavljaju prostora za drugačije stavove. 

,,Internet je, kao multimedijalna platforma sa svim svojim mogućnostima, postao naš dominantan kanal komunikacije”, kaže Đurđev, i dodaje da Srpska liga koristi i društvene mreže i onlajn medije za svoje potrebe. 

Internet koriste i oni za kojima tragaju sprske vlasti, poput Gorana Davidovića, vođe neonacističkog pokreta Nacionalni stroj, kome se u Srbiji sudi u odsustvu zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Davidović živi u Italiji, ali je zahvaljujući internetu itekako prisutan u Srbiji – pratiocima se obraća preko svog veb-sajta i profila na društvenim mrežama.

Svi polažu pravo na Bosnu

Član četničkog pokreta Ravna Gora napao je novinarsku ekipu tokom obeležavanja 70 godina od hapšenja njihovog vođe za vreme Drugog svetskog rata Dragoljuba Mihailovića. 

Ultra-desničarske grupe u Hrvatskoj i Srbiji imaju različite i često suprotstavljene nacionalističke programe, ali jedno im je zajedničko: sve one bi htele delove Bosne za svoju državu, i podržavaju nezavisnost Hrvata i Srba u Bosni, sa ciljem da se stvori Velika Hrvatska, odnosno Velika Srbija.

Srpski desničari pozivaju na ujedinjenje Srbije sa Republikom Srpskom i delovima Hrvatske u kojima su nekada Srbi bili većinski narod.

Kada je o samoj Bosni reč, ultra-desničarske ,,četničke“ grupe se najviše oslanjaju na Ravnogorski pokret, koji je prošle godine otvorio kancelariju u Prijedoru na severo-zapadu zemlje.

I oni su vrlo aktivni na internetu: veb-stranica ovog pokreta u Bosni ima 4,000 poseta dnevno, dok je ukupan broj ostvarenih poseta oko 3 miliona.

Imaju i nekoliko grupa na Fejsbuku, ali su one mahom zatvorenog tipa.

Veb-stranica glavnog bosanskog ustaškog pokreta je registrovana u Kaselu u Nemačkoj, i posetiocima nudi mnogo toga: njihovu istoriju Nezavisne Države Hrvatske, sekciju posvećenu ,,dokazanim srpskim lažima” i spisak patriotskih pesama.

Ovakve, neoustaške grupe u Bosni su posebno aktivne u delovima zemlje blizu granice sa Hrvatskom, gde su česti incidenti na etničkoj osnovi između većinskog hrvatskog stanovništva i Bošnjaka, koji su tu manjina.

Međutim, i Bošnjaci imaju svoje ultra-desničarske grupe, od kojih je većina povezana sa radikalnim islamom. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se i novi pokreti, poput Bosanskog pokreta nacionalnog ponosa, BPNP, koji promoviše bošnjački identitet, ali bez ikakvog uplitanja religije. 

BPNP se zalaže se za sekularnu državu Bošnjaka, dok je za neprijatelje Bosne i Bošnjaka proglasio Jevreje, Rome, komuniste, homoseksualce i crnce.

Moderator veb-stranice BPNP-a je osoba sa pseudonimom Sauberzweig, koja živi u Švedskoj, a inače je iz Sarajeva. Ime je preuzeo od SS vojnika Karla Gustava Sauberzweiga, vođe Handžar divizije. Na stranici je i forum kojem se pristupa tek kada se odgovori na određena pitanja.

Jedan od lidera ovog pokreta, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je BIRN-u da je cilj BPNP-a da okonča ,,diktaturu” međunarodne zajednice nad Bosnom, da spreči srpsko i hrvatsko otcepljenje i zaustavi mešanje Moskve i Istanbula u unutrašnje stvari njihove države. 

,,Priključio sam se pokretu kao momak od 21 godinu. Završio sam gimnaziju i negdje nakon toga sam počeo da čitam literaturu o historiji Bosne i Bošnjaka. Vidio sam koliko je bošnjački narod propatio i koliko je sila pokusalo izbrisati nas narod.”

,,Htjeo sam zaštititi naše ognjište i narod koliko god mogu. BPNP je bio jedina opcija jer se ne boje reci istinu.’’

Makedonske veze sa hrvatskom ultra-desnicom

Prošle nedelje društvene mreže su bile preplavljene fotografijama maskiranih ljudi koji su uleteli u makedonski parlament sa namerom da spreče narodne poslanike da odaberu novog predsedavajućeg Sobranja.

Među maskiranima je bio i čovek u majici ultra-desničarskog veteranskog udruženja Hrvatske odbrambene snage, HOS.

Čovek koji se na Fejsbuku predstavlja kao Vlado Georgiev Černozemski otvoreno poziva na savez hrvatskih i makedonskih ekstremista.

U poslednjih nekoliko meseci u Makedoniji se pojavila nekolicina ‘patriotskih’ NVO, koje, za razliku od ostatka civilnog sektora, deluju u skladu sa voljom vladajuće partije: zalažu se za zaštitu državnog integriteta i unitarnog karaktera zemlje.

Tako su se, u roku od samo nekoliko dana, tri nova patriotska građanska udruženja pojavila u makedonskom centralnom registru organizacija: ,,Lavovi“ iz Bitolja, ,,Metodija Patče“ iz Ohrida i ,,Nepokor“ iz Struge.

,,Metodija Patče“ se zalaže za afirmaciju i očuvanje sećanja na makedonskog revolucionara iz vremena Otomanske imperije, Metodija Patčeva. Pored toga, u statutu ovog udruženja stoji i da se oni bore za ,,potpuni kontinuitet makedonske istorije” od vremena Aleksandra Velikog to srednjevekovnog kralja Samuila.

Članovi ovog udruženja smatraju i da treba odlikovati sve one kojima su komunisti sudili zbog poštovanja ideala za koja se nekada zalagala tajna organizacija VMRO (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija), koja je tokom Otomanske imperije imala za cilj da stvori nezavisnu državu Makedoniju.

Emblem ovog udruženja već uveliko kruži po društvenim mrežama. Na njemu je slogan koji je koristio i VMRO - ,,Sloboda ili smrt”, kao i ručna bomba i ljudska lobanja, i ukršteni puška i koplje. 

Društvene mreže i stranice na kojima je objavljen ovaj amblem pune su komentara poput: ,,Smrt ili sloboda za proklete neprijatelje i nakaze među makedonskim narodom“.

Ovakve ,,patriotske“ organizacije u Makedoniji počinju da se pojavljuju odmah nakon što je bivši premijer i lider stranke VMRO DPMNE Nikola Gruevski u decembru prošle godine pozvao na ,,desorošizaciju” Makedonije, što se odnosi na sve liberalne i organizacije centra koje stvarno ili navodno finansira Džordž Soroš, američki milijarder mađarskog porekla. 

VMRO-DPMNE, koja je na vlasti od 2016. godine, oštro se protivi koalicinoj vladi koju bi, prema najavama, trebalo da formira opozicija predvođena strankom socijaldemokrata, SDSM. 

Ako SDSM dođe na vlast, to bi bila katastrofa za Makedoniju, tvrdi VMRO-DPMNE, zbog toga što je ova stranka navodno prihvatila tzv. Albansku platformu, paket zahteva makedonskih Albanaca.

NVO ,,Nepokor“ iz Struge formirali su Ivica Tomovski, Rade Sajnoski, Antonio Meckaroski, Nikola Pentidis i Bojan Blazeski.

Sudeći po profilima na društvenim mrežama, većina njih su članovi Unije Mladih Snaga, ogranka u okviru lokalne VMRO-DPMNE u Strugi.

Čak i pre nego što se ,,Nepokor“ našao u registru makedonskih organizacija, svih pet osnivača je postavilo emblem udruženja na svoje Fejsbuk profile.

I taj amblem podseća na onaj koji je koristi stari VMRO – amblem sadrži ukršten pištolj i bodež i slogan ,,Uvek za Strugu, uvek za Makedoniju”.

Poput ,,Metodija Patčea“, i članovi ,,Nepokora“ se zalažu za afirmaciju ljudi koje je bivši komunistički režim maltretirao, kao i za one osobe kojima su komunisti sudili zbog privrženosti idealima VMRO-a.

Organizacija ,,Lavovi“ iz Bitolja je u ponedeljak dodata u centralni registar makedosnkih udruženja. Njeni članovi kažu da se zalažu za ,,očuvanje teritorijalnog integriteta, jedinstva i unitarnog karaktera Makedonije, za očuvanje makedonskog nacionalnog integriteta i makedonskih gena od antike do modernih dana, kao i za očuvanje lingvističkih, kulturnih, verskih i tradicionalnih makedonskih obeležja i karakteristika”.

Ovo udruženje kaže i da će se boriti za prava ,,branilaca” – vojnih i policijskih veterana iz konflikta sa albanskim pobunjenicima 2001. godine, za očuvanje tekovina Narodnooslobodilačke borbe iz Drugog svetskog rata, kao i za stvaranje jakog makedonskog lobija koji bi zastupao makedonske interese. 

Predsednik i jedan od osnivača je Petar Hristovski, bivši policajac iz Bitolja koji sada radi u privatnoj agenciji za obezbeđenje.

,,Mi smo čisto građansko udruženje, patriotska organizacija. Nemamo nikakvih veza ni sa jednom političkom strankom. Ja sam pre mnogo vremena bio član jedne partije ali sam sada van poltike”, Hristovski je rekao za BIRN.

Veze sa drugim ultra-desničarima u Evropi

Skoro svi pokreti krajnje desnice na Balkanu su povezani sa sličnim organizacijama širom Evrope.

Član BPNP-a sa kojim je BIRN razgovarao kaže da je njegova organizacija najbolje povezana sa pokretima u Ukrajini i Skandinaviji, ali nije detaljnije govorio o prirodi odnosa i saradnji koju imaju.

Ultra-desničarske organizacije u Srbiji imaju dobre odnose sa sličnim, ruskim, pokretima u Ukrajini.

Tako su se, u ime srpsko-ruskog bratstva, mnogi građani Srbije borili na ruskoj strani u Ukrajini.

Neki od ovih pokreta krajnje desnice takođe imaju internet portale registrovane u Rusiji.

Drugi ultra-desničari, poput Srpskog narodnog pokreta 1389, SNP 1389, koriste svoje veb-sajtove kako bi promovisali Fejsbuk grupe drugih, sličnih organizacija koje deluju u Poljskoj - Slovenske Hnutie Obrody, i Oboz Wielkiej Polski. Jedna od Fejsbuk grupa koju reklamiraju je i ,,Poljaci za srpsko Kosovo”.

SNP 1389 kaže da sarađuje sa Unijom Poljaka, pokretom iz Južne Amerike, i sa ultra-desničarskim organizacijama iz Rusije.

Kada je reč o hrvatskim pokretima krajnje desnice, one najtešnje sarađuju sa sličnim evropskim organizacijama.

Tako je u martu Generacija Obnove učestvovala na sastanku u Mađarskoj koji je okupio predstavnike nekoliko desničarskih pokreta iz centralne i istočne Evrope, uključujući mađarski Jobik, letonsku Nacionalnu alijansu, poljski radnički sindikat Solidarnost 80, estonsku Narodnu konzervativnu partiju i bugarski nacionalni pokret VMRO.

Hrvatski pokreti koji se protive abortusu, poput U ime obitelji i Vigilare su takođe povezani sa sličnim poretima u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Oni, ipak, poriču da gaje ekstremne stavove.

Populistička klima doprinosi jačanju desnice

Bojan Perkov iz Fondacije Share, NVO koja se bavi monitoringom i slobodama na internetu, kaže da ideologija krajnje desnice dopire i do mlađih generacija, koje o svetu oko sebe najviše saznaju upravo putem interneta.

,,Imajući u vidu činjenicu da organizacije krajnje desnice skoro i da nemaju pristup tradicionalnim medijima, korišćenje društvenih mreža za informisanje zaniteresovanih ljudi se čini kao jednostavan izbor”, kaže Perkov, i dodaje da grupe poput Srpskog nacionalnog fronta uveliko koriste platforme kao što su Fejsbuk, Jutjub i Tviter.

Ono što karakteriše Internet zajednicu je to da njene članove okuplja ideja, a ne mesto stanovaja ili profesija, objašnjava Perkov.

On ističe i da Stormfront forum – jedan od najpoznatijih internet foruma koji povezuje ekstremnu desnicu i neonaciste – ima i posebnu srpsku sekciju.

Elvis Fejzić sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu kaže da aktivnosti ovakvih grupa moraju pažljivo da se prate.

,,Ideje ekstremnih desničarskih pokreta su opasne, tim više jer oni nisu institucionalni akteri i samim tim puno je teže kontrolirati njihov aktivitet i djelovanje“, Fejzić je rekao za BIRN.

On dodaje da su ovakvi pokreti postali popularni delom zahvaljujući sve većim ekonomskim i socijalnim problemima sa kojima se države suočavaju. Po njegovom mišljenju, situacija nije dramatična, ali bi trebalo da se drži pod kontrolom.

U većini zemalja Zapadnog Balkana ekstremizam na internetu bi trebalo da regulišu zakoni koji se odnose na govor mržnje i pozive na nasilje. Ipak, mali je broj slučajeva koji uopšte i stigne do suda.

Isidora Stakić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politku kaže za BIRN da je Internet pomogao ultra-desničarskim organizacijama da se lakše povežu. Sa druge strane, državama nedostaje volja da se bore protiv ovakvih pretnji.

,,Države ne implementiraju zakone o govoru mržnje i aktima mržnje”, kaže Stakić, i dodaje da nadležni organi u najvećem broju slučajeva reaguju tek pošto se neki incident desi.