Blokirani migranti sa Balkana koriste Rumuniju za ulazak u EU

Zatvaranje mađarske granice da bi se sprečio ulazak migranata primoralo je neke od onih koji očajnički pokušavaju da napuste Kosovo ili Albaniju da alternativni put za ulazak u EU potraže u Rumuniji

Sukob između Agrona Salihija i rumunskog imigracionog sistema trajao je pet meseci i nije se dobro završio po njega.

Ovaj tridesetogodšinjak rođen na Kosovu deportovan je iz zemlje.

Salihi je zajedno sa bratom ilegalno ušao u Rumuniju u jesen 2016, preko prelaza na jugozapadu države onog koji krišom koriste migranti na putu u šengenske zemlje, navodi se u njegovom sudskom dosijeu.

Pošto je kažnjavan u Nemačkoj, Salihi je zatražio izbeglički status u Rumuniji, tvrdeći da su etnički Romi poput njega diskriminisani na Kosovu.

Ali, u februaru 2017. lokalni sud u mestu Đurđu, gde je bio smešten kao tražilac azila, doneo je odluku u korist rumunskog Generalnog inspektorata za imigraciju koji je zahtevao da Salihi bude deportovan u svoju domovinu.     

Salihi je samo jedan od stotina migranata sa Kosova i iz Albanije za koje se veruje da su pokušali da pronađu alternativni put do Evrope preko Rumunije, nakon što je Mađarska zatvorila svoje granice u proleće 2016, kada je vlada u Budmipešti završila izgradnu četiri metra visoke i 175 kilometara dugačke ograde duž granice sa Srbijom da bi sprečila ulazak migranata u zemlju.    

Podaci Evropske agencije za čuvanje granica i obala, Fronteks, pokazuju da se po završetku izgradnje ograde broj ilegalnih prelazaka srpsko-rumunske granice udesetostručio za prvih šest meseci 2017. u odnosu na isti period prethodne godine.   

Rumunska pogranična policija je potvrdila za BIRN da je od početka 2016. do marta 2018. 148 državljana Kosova i 95 državljana Albanije zadržano zbog ilegalnog prelaska granice.  

Ipak, rumunske vlasti odbijaju da otkriju više detalja o migrantima sa Kosova zbog političke delikatnosti ovog problema, budući da je Rumunija jedna od pet zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Lični dokumenti koji se izdaju na Kosovu u Rumuniji se prihvataju samo za utvrđivanje identiteta određene osobe.    

Ako migranti sa Kosova budu uhvaćeni nakon ulaska u Rumuniju, protiv njih se pokreće postupak i vraćaju se nazad u Srbiju, osim ako ne zatraže azil, u kom slučaju mogu da ostanu u Rumuniji dok su ne donese odluku o zahtevu.  

Činjenica da ni Srbija ne priznaje Kosovo dodatno komplikuje status migranata i postupak repatrijacije.

Srpska policija je odbila da odgovori na pitanje o tome kako postupa sa migrantima sa Kosova koji su deportovani iz zemalja kao što je Rumunija.  

Takođe, kosovska policija ne sarađuje direktno sa kolegama iz Srbije kroz razmenu informacija o migrantima, a obaveštenja o pokušajima ilegalnih prelazaka ne prosleđuju se vlastima u Prištini. 

U svakom slučaju, evidentno je da iako je broj migranata sa Kosova i iz Albanije koji koriste Rumuniju kao rutu do Zapadne Evrope relativno mali, taj broj značajno raste otkako je Mađarska podigla ogradu na granici.

Lažni pasoši i lažni dokumenti

Oko tri ujutro 16. oktobra 2017, rumunska pogranična policija je obavila proveru dva automobila registrovana u Srbiji čiji vozači su želeli da pređu iz Rumunije u Mađarsku preko prelaza Bors. 

Troje ljudi u dva vozila pokazali su graničnoj policiji srpske pasoše.

Posle pažljivije provere, rumunski policajci su primetili da troje putnika ne liče na slike u pasošima. 

Istraga je pokazala da su trojica putnika zapravo sa Kosova –  Labinot Gedži, 32, Sedver Hoti, 30 i Elon Krasnići, 24, zaputili su se u Zapadnu Evropu. Tvrdili su da su srpske pasoše platili 500 evra po komadu.   

Oni nisu jedini kosovski Albanci koji su pokušali da stignu do neke od šengenskih zemalja preko Rumunije koristeći falsifikovana dokumenta. Mesec dana kasnije, granična policija je pronašla još dvojicu migranata na putu do Švajcarske u vozu InterRegio između Temišvara u Rumuniji i Budimpešte u Mađarskoj sa lažnim bugarskim pasošima.

Dokumenta su kupili u Srbiji za 2.000 evra.        

Ako migranti nisu počinili druga krivična dela, rumunski sudovi i tužioci u načelu blago postupaju sa njima bez obzira na zemlju porekla.

Obično je dovoljno da plate kaznu i tužioci odustaju od optužnice za nelegalan prelazak granice.      

Jedan takav migrant sa Kosova, Labinot Zogaj, pokušao je da pređe iz Rumunije u Mađarsku u oktobru 2016, ali granična policija ga je sprečila u navodnom pokušaju da stigne u Nemačku.  

Dan kasnije, drugog migranta sa Kosova, Diara Bitićija, rumunska granična policija je uhvatila sa lažnom italijanskom ličnom kartom u vozu koji je išao u Budimpeštu. 

U novembru 2017, rumunski sud je usvojio predlog državnog tužioca da odustane od daljeg gonjenja ove dvojice kosovskih državljana. 

Kako izbeći plaćanje švercerima

Gradovi na severu Srbije – Subotica u blizini mađarske granice i Kikinda u blizni rumunske granice – imaju velike centre za smeštaj izbeglica.

Kikinda je udaljena svega 14 kilometara od rumunskog sela Teremija Mika i migranti često koriste ravnicu između ova dva mesta za prelazak na drugu stranu, zbog mnoštva irigacionih kanala obraslih grmljem u koje se mogu sakriti.

Takođe, i mađarska granica je veoma blizu.     

Pre početka poljoprivredne sezone, policija lako uočava migrantske staze jer za sobom ostavljaju tragove na njivama.

Kada je BIRN posetio ovu lokaciju, nigde nije bilo ni traga od pripadnika srpske granične policije.

Policajac iz rumunske granične patrole rekao je da su malobrojni, slabo opremljeni i da gotovo nemaju interesa da zaustavljaju migrante.    

U međuvremenu, tranzitni centar za migrante u Subotici pun je ljudi koji čekaju na red za ulazak u Mađarsku.

Neki od njih čekaju šest ili čak deset meseci, jer mađarska vlada dozvoljava ulazak samo pet do deset izbeglica dnevno, od ponedeljka do petka. 

Mnogi migranti koji se sada nalaze u Srbiji pokušavali su da ilegalnu pređu granicu više puta: neki od onih koji su stigli do Zapadne Evrope uspeli su tako što su iz severne Srbije prvo prešli u Rumuniju.

U gotovo svim slučajevima migranti putuju bez dokumenata, osim onih iz Albanije i sa Kosova, objasnio je jedan rumunski granični policajac.  

Ali neki uspevaju da pređu granicu i na zakonit način.

Srpska granična policija u Šidu na granici sa Hrvatskom obavestila je BIRN da su nailazili na grupe kosovskih Albanaca koji su legalno putovali u EU sa srpskim pasošima na koje imaju pravo jer su rođeni u bivšoj Jugoslaviji.  

Oni koji ne mogu da dođu do legalnih dokumenata imaju na raspolaganju drugu opciju – da plate švercerima da ih ilegalno prevedu preko granice. Rumunija je postala švercerska ruta nakon što je otežan ulazak u Mađarsku i Hrvatsku. 

Halil T, star 26 godina, dolazi iz Gnjilana na jugoistoku Kosova.

Osuđivan je u svojoj zemlji i dva puta je pokušao da pređe iz Rumunije u Mađarsku, ali je svaki put uhapšen i deportovan.   

Prema podacima rumunskih sudova, Halil T, Genk Bilal, Astir Šalja i Floret Hazer su pomilovani u maju 2017. u slučaju nezakonitog prelaska granice.

Istu četvorku je rumunska granična policija uhvatila i 2016, kada ih je sud takođe oslobodio.   

Halil T. je rekao da su posle privođenja upućeni u centar za izbeglice u Temišvaru, odakle su pokušavali da pređu mađarsku granicu „tri ili četiri puta“.

„Kada smo stigli u Budimpeštu, kupili smo karte za voz, ali tamo nas je uhvatila mađarska policija“, seća se Halil T. 

Migranti ispred trenzitnog centar u Temišvaru.

Kaže da su ih nakon toga mađarske vlasti deportovale u Srbiju i da su im zapretili zatvorom ako budu ponovo uhvaćeni. „U policijskoj stanici smo proveli 12 sati. Hteli smo da tražimo azil, ali rekli su nam da azil ne daju“, rekao je.

Prvo putovanje Halila T. i njegovih prijatelja od Kosova do Mađarske koštalo ih je više hiljada evra, koliko su platili švercerima, ali uskoro su otkrili kako mogu da izbegnu troškove.

Da bi prešli u Srbiju i zatim u Rumuniju koristili su privremene identifikacione dokumente koje su im davale srpske vlasti.     

Privremeni identifikacioni dokument je papir formata A4: privremena dozvola koju srpske vlasti izdaju na granici na 15 dana samo onim stanovnicima Kosova koji nemaju srpske lične karte.

Takvi dokumenti su uvedeni posle „Briselskog sporazuma“ između Beograda i Prištine postignutog 2013, čime je otvorena mogućnost za izdavanje privremenih dozvola za putovanje. 

Tišina na srpskoj strani

Dva srpska poljoprivrednika na traktoru gledaju rumunske granične službenike.

Za Srbiju, u čijem ustavu je Kosovo i dalje navedeno kao deo njene teritorije, eventualno učešće u deportaciji nosilaca kosovskih pasoša na Kosovo bi značilo de fakto priznanje nezavisnosti Prištine. 

Ako bi srpska policija migrante sa Kosova deportovala na Kosovo, to bi značilo da je Beograd prihvatio stav da oni nisu državljani Srbije, čime bi Srbija praktično priznala Kosovo kao zasebnu državu.

Ako bi ih smestili u izbegličke centre u Srbiji, to bi značilo da imaju status izbeglica iz nezavisne države, što je takođe neprihvatljivo za vlasti u Beogradu.  

BIRN je zatražio od srpske policije da se izjasni o zvaničnom stavu prema migrantima sa Kosova i objasni da li se tretiraju kao stranci ili kao građani Srbije. 

Odgovor je bio kratak: „Ne možemo da vam pomognemo“.

Ipak, jedan drugi izvor iz srpske policije koji je zahtevao da ostane anoniman izjavio je za BIRN da Beograd vidi migraciju kosovskih Albanaca kao koristan trend.

„Što više Kosovara odlazi sa Kosova to bolje za Srbiju. Zato nema razloga za njihovo zaustavljanje na granici ili zatvaranje kada ih pošalju nazad“, rekao je ovaj zvaničnik. 

Kazne izrečene u Rumuniji nemaju značaja na Kosovu

Rumunski granični policajac pored Najdaša.

Rumunsko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo je BIRN da Bukurešt nema nameru da prizna Kosovo. Zbog toga odluke rumunskih sudova nisu važeće na Kosovu i obratno. 

U sudskim postupcima koje je BIRN pratio, sudije iz Rumunije su izdavali sudske pozive građanima Kosova i osuđivali ih zbog ilegalnih prelazaka granice – ali te odluke nemaju pravnu snagu na samom Kosovu. Deportovani migranti su slobodni da pokušaju ponovo.   

Kosovske vlasti u međuvremenu pokušavaju da umanje značaj migracije preko Rumunije.

Baki Kelani, portparol kosovske policije, rekao je da policija ne raspolaže informacijama o deportacijama građana Kosova iz Bugarske i Rumunije.  

„Zvaničnici kosovske policije su učestvovali na skupu posvećenom migraciji koji je organizovala [Evropska agencija za granice] Frontex. Bugarska i Rumunija su bile prisutne na skupu. U svojim prezentacijama o migraciji nisu ništa rekli građanima Republike Kosovo koji prelaze preko njihovih teritorija“, rekao je Kelini.

Ipak, izveštaj rumunskog Generalnog inspektorata za imigraciju iz 2017. pokazuje da je 4,5 odsto ljudi koji su sami zatražili repatrijaciju od vlasti u Bukureštu bilo sa Kosova. U izveštaju Inspektorata iz 2016 navodi se da je 7,3 odsto ljudi vraćenih u svoje zemlje bilo iz Albanije.   

Ipak, veoma mali broj migranata sa Kosova ili iz Albanije zatraži azil u Rumuniji – njihov cilj je da stignu u neku od šengenskih zemalja. 

„Rumunija nije bila moje odredište“

Rumunski granični službenik pored Najdaša pokazuje rutu koju migranti koriste za ulazak u Rumuniju.

Rumunski sudovi nemaju ujednačen odnos prema švercerima ljudi koji nezakonito prevode migrante preko državnih granica. U nekim slučajevima sudovi ih kažnjavaju samo novčanom kaznom; u drugima, šverceri završavaju u zatvoru. 

U septembru 2017, osam iračkih građana, od kojih su dvoje bili deca, angažovali su albanske i kenijske švercere da ih odvedu u Nemačku. Smestili su se u alfa romeo sa nemačkim registarskim tablicama i napustili prihvatni centar u kom su podneli zahtev za azil u Rumuniji. Ali na 300 metara od mađarske granice zaustavila ih je rumunska granična policija. Šverceri su osuđeni na 20 i 16 meseci zatvora i pušteni na uslovnu slobodu.    

U slučaju srpskih švercera koji su preveli oko 80 migranata u Rumuniju, sudovi su bili još blaži. Osuđeni su na društveno-korisni rad ili zatvor u slučaju da to odbiju. 

Ilegalni migranti mogu biti kažnjeni novčano. Dvojicu državljana Albanije, Rustana Čamija i Kristjana Lešaja, rumunski sud je kaznio sa 2.000 leja (450 evra) u novembru 2017; ukoliko ne bi platili, završili bi u zatvoru. Morali su da plate i dodatnih 2.000 leja za sudske troškove. 

Kada su ih ispitivali u Rumuniji, Čami i Lešaj su rekli policiji da su putovali celu sedmicu po izlasku iz Albanije u neuspelom pokušaju da stignu u Italiju. Autobusom su otputovali u Skoplje u Makedoniji, a odatle u Bugarsku, ali bugarska policija ih je vratila nazad. 

Kada su se vratili u Makedoniju, autobusom su otputovali u Beograd, pa u Suboticu i najzad u Kikindu.

Onda su pešice prešli u Rumuniju koristeći GPS aplikaciju na telefonu. Ali kada su se iz Rumunije približili mađarskoj granici, uhvatila ih je policija. 

Uprkos preprekama sa kojima se migranti kao što su Čami i Lešaj suočavaju na svom putu, broj ljudi koji koriste rumunsku rutu kao prolaz do Zapadne Evrope uvećao se za 15,4 odsto od 2016. do 2017. Broj tražilaca azila u međuvremenu je porastao za 161 odsto, pa je rumunski Inspektorat za imigraciju zabeležio čak 5.000 zahteva u 2017.

Bukurešt čini napore da ih odvrati; u decembru 2016. pokrenuta je nacionalna kampanja u kojoj su korišćene slike migranata koji pešice prelaze granicu Rumunije uz poziv lokalnom stanovništvu da obaveste policiju ako primete migrante u pograničnoj zoni. 

Ali i posle deportacije iz Rumunije neki migranti iznova pokušavaju da ilegalno pređu granicu i domognu se Zapadne Evrope – a neki na kraju i uspeju. 

Jedan od njih je dvadesetosmogodišnji državljanin Albanije Tonini Pecaj koji je već bio izbačen iz nekoliko zemalja EU pre nego što je prošle godine počeo sa pokušajima da pređe granicu između Srbije i Rumunije.

Izjavio je za BIRN da se odlučio za ilegalni prelazak jer je već bio izbačen iz šest evropskih zemalja zbog krivičnih dela počinjenih u prošlosti. Uhapšen je 2012. godine zajedno sa bratom zbog otmice čoveka koji im je dugovao novac, ali tvrdi da je odslužio kaznu i odužio svoj dug društvu.  

„Mnoge evropske zemlje su me odbile zbog Interpola. Rumunija nije bila moje odredište“, kaže Pecani. Kolima je putovao kroz Srbiju, a onda je peške ušao u Rumuniju. 

„U Rumuniji sam uhapšen na mađarskoj granici, pošto sam tamo proveo celu sedmicu. Pošao sam tim putem pošto sam prethodno pokušao da pređem preko Hrvatske, Grčke, Mađarske i drugih zemalja“, objašnjava on. „U Mađarskoj su me držali osam sati u prihvatnom centru i onda me vratili u Rumuniju“.

Ali to nije obeshrabrilo Pecanija. Pokušavao je da pređe srpsko-mađarsku granicu još četiri puta. Poslednji pokušaj je bio uspešan. Kada je razgovarao sa novinarima BIRN-a već je živeo u Luksemburgu 11 meseci.

„Trenutno živim u Luksemburgu, ali nemam dokumente“, kaže on. „Ovde sam ilegalni imigrant, ali to znači samo da sam tu nezvanično, bez statusa, i nemam stalnu adresu“.

Pecanijeva priča pokazuje da uprkos svim preprekama koje vlasti različitih zemalja postavljaju na putu do Zapadne Evrope, najodlučniji migranti koji ne žele da odustanu uspevaju da se domognu „obećane zemlje“. 


Ovaj tekst nastao je u okviru programa podrške regionalnoj saradnji novinara koji sprovodi BIRN u saradnji sa ERSTE fondacijom i Fondacijom za otvoreno društvo.