Posle „Miletića“, problemi sa direktorom i u „Rajsu“

Još jedno sporno imenovanje direktora osnovnih škola pokazuje mehanizam: oni koji ne pristanu na „prijateljske savete“ biće smenjeni zbog proceduralnih grešaka

Ministarstvo prosvete Republike Srbije odbilo je da potvrdi odluku Saveta Osnovne škole „Arčibald Rajs“ iz beogradskog naselja Karaburma o izboru profesorke Jelene Vojnović na mesto direktorke ove ustanove, pravdajući to primećenim nepravilnostima u radu uprave škole.

Ovakvoj odluci ministarstva prethodio je višemesečni postupak izbora za mesto direktora koji otkriva da motivi za postupanje ministra Mladena Šarčevića nisu nedvosmisleno zasnovani na profesionalnim standardima i regulativi.

Dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuje da su izbor novog direktora škole pratili problemi i otkriva način na koji se utvrđuje kredibilitet i dostojnost kandidata za ove pozicije.

Pojedini predstavnici Saveta škole bili su pod pritiskom da glasaju onako kako je odgovaralo protivkandidatu profesorke Vojnović.

Kada sve to nije donelo očekivani rezultat, iz ministarstva i iz gradske uprave poslate su inspekcije koje su utvrdile nepravilnosti koje su dovele do neusvajanja odluke Saveta škole i postavljanja v.d. direktora od strane ministarstva.

Kontroverze o tome da se u školama po Srbiji postavljaju kadrovi koji su ili članovi neke od stranaka koalicije okupljene oko SNS-a ili su na neki način povezani sa njom, ovim se uvećavaju posebno imajući u vidu višenedeljni protest u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu koji je okončan smenom direktora Miroljuba Mosurovića i uvođenjem privremene uprave.

Za to vreme, ministarstvo je ostalo nemo na brojne zahteve koje je BIRN uputio u želji da javnosti predoči jasna obrazloženja ovakvih odluka koje su uznemirile učenike i roditelje iz ovih škola, ali i javnost Srbije.

Smena u tišini

Dok je Ministarstvo prosvete pokušavalo da uguši „pobunu“ u zemunskoj OŠ „Svetozar Miletić“ preteći slanjem novih „odreda“ prosvetne inspekcije, do novinara se bojažljivo probijaju informacije o tome da „Miletić“ nije usamljen slučaj.

Tako je tokom leta 2017. godine iz OŠ „Arčibald Rajs“ otišla dugogodišnja direktorka Jelena Vojnović, iako je, poput Mosurovića, imala podršku kolektiva. U oba slučaja kolege i roditelji učenika navodili su da je dotadašnje direktore na te pozicije dovodio profesionalizam, a kako sumnjaju, smenila politika.

Prema saznanjima BIRN-a, Vojnovićevoj je tokom procesa izbora za direktora škole poručeno da odustane od konkursa za još jedan mandat. Kako joj je Nastavničko veće velikom većinom glasova dalo podršku, ona je uprkos „savetu“ da odustane ostala pri svojoj odluci da uđe u trku za još jedan mandat, nakon čega je u školu stigla prosvetna inspekcija i to uoči sednice Školskog odbora na kojoj se odlučivalo o novom direktoru.

I pored pritisaka kojima su pojedini članovi Školskog odbora bili izloženi tokom odlučivanja o kandidatima za novog direktora (što se vidi iz dokumentacije do koje je BIRN došao), Vojnovićevoj je većinom glasova, poveren još jedan mandat.

Međutim, umesto potvrde odluke Školskog odbora, iz Ministarstva prosvete je tokom letnjeg raspusta, stiglo Rešenje kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku odbora o imenovanju Jelene Vojnović za direktora škole.

Ministar Šarčević, koji je to rešenje potpisao, obrazložio je takvu odluku nalazima prosvetne inspekcije.

Bivša direktorka Osnovne škole „Arčibald Rajs“ za BIRN nije želela da komentariše okolnosti koje su pratile njen reizbor.  

„Moj komentar je nevažan, ovo je za mene završena priča od momenta kada sam shvatila da ministru nisu bitni rezultati mog rada. Ja zbog ličnog integriteta ne želim više da se bavim ovom temom i da se dovodim u situaciju da me provlače kroz blato. Mislim da je ministar prava adresa gde bi trebalo da tražite komentar“, rekla je Jelena Vojnović za BIRN.

Ministar Šarčević je, međutim, kao i u slučaju razrešenja direktora Osnovne škole „Svetozar Miletić“, ostao nem na pokušaje BIRN-a da dobije odgovore na pitanja u vezi sa izborom direktora u OŠ „Arčibald Rajs“. Nismo dobili ni odgovor na pitanje u koliko je još slučajeva došlo do smena direktora škola zbog sličnih razloga koji se na teret stavljaju Mosuroviću i Vojnovićevoj. 

Mehanizam smene

Profesorka likovne kulture Jelena Vojnović bila je na čelu škole od septembra 2009. godine. Mandat joj je isticao 1. septembra 2017, a prema propisima, organ upravljanja (Školski odbor) bio je dužan da raspiše konkurs najkasnije tri meseca pre isteka mandata.

Konkurs je raspisan 3. maja 2017. godine i na njega se, osim profesorke Vojnović, prijavio i Milan Stambolić, učitelj Osnovne škole „Kraljica Marija“ iz prigradskog naselja Ovča.

Mišljenje o prijavljenim kandidatima dalo je Nastavničko veće na sednici održanoj 26. maja 2017.

Sednici su prisustvovali svi zaposleni koji su ubedljivu većinu glasova dali tada još uvek aktuelnoj direktorki. Od 56 prisutnih članova Nastavničkog veća, čak 50 glasalo je za Vojnovićevu, dok je Stambolić dobio tek dva glasa, a četiri su bila nevažeća. 

Međutim, kako BIRN saznaje, Jeleni Vojnović, tri dana kasnije, 29. maja 2017. godine, od člana SNS-a iz opštine Palilula, stiže poruka da se povuče. Ona to odbija, a nakon toga, istoga dana, svoj dolazak u školu najavljuje prosvetna inspekcija.

Po jedan inspektor Sekretarijata za obrazovanje Grada Beograda i Ministarstva prosvete dolaze da obave nadzor 1. juna 2017. godine, dan uoči sednice Školskog odbora na kojem je trebalo da se odluči ko će biti novi direktor.

Tokom rasprave na pomenutoj sednici Školskog odbora za reč se javila Dragana Ranković, predsednik Sindikata škole, koja je podsetila na veliku podršku koju je Jelena Vojnović dobila od Nastavničkog veća i konstatovala da bi trebalo da se poštuje volja većine.

Ona je rekla i da su zaposleni potpisali peticiju koja je dostavljena ministarstvu i u kojoj su tražili da se njihov glas poštuje da se ne bi desilo da „kandidat koji nema nikakvu podršku kolektiva, bude izabran“.

Predsednica sindikata objasnila je da je ceo tok izbora za direktora škole, u najmanju ruku neuobičajen. „Zovu se ljudi i vrše pritisci zbog glasanja na Školskom odboru, u školu je poslata vanredna republička i gradska prosvetna inspekcija u toku izbornog procesa, odmah posle sednice Nastavničkog veća, a pred glasanje na Školskom odboru“, piše u zapisniku sa sednice.

O pritiscima je govorila i Dušica Lukić, članica Školskog odbora iz redova nastavnika. Ona je rekla da su „nju zvali tri puta iz Opštine Palilula, ali da se ona nije javljala“.

Stanko Gujaničić, član veća Opštine Palilula zadužen za obrazovanje, u razgovoru za BIRN kaže da iz opštine niko nije zvao članove školskog odbora, da se nisu mešali, niti na njih vršili pritisak.

„Na njima je bilo koga će podržati. Jelena Vojnović je, čini mi se, dobila 5:3. Onda ministar nije podržao. Morate zvati ministarstvo da pitate.“

Gujaničić je kazao da ne zna ništa o navodima da je nastavnica Dušica Lukić tri puta pozivana iz opštine. „Iz opštine Palilula je nije zvao niko. Niti je ona bila u opštini, niti znam ko je Dušica Lukić.“

Sa Jelenom Vojnović je, kaže, bio u kontaktu dok je bila direktorka i saradnja oko tekućeg održavanja škole je bila korektna, ali da kontakte u vezi sa njenim izborom na još jedan mandat nije imao.   

Uoči glasanja na sednici Školskog odbora za reč se javila i Vesna Stanojević, članica tog tela ispred Saveta roditelja, koja je, takođe, govorila o pritiscima.

„Ja imam lični pritisak i na moju odluku koju ćete brzo čuti, moram da kažem utiče to što su ugroženi ljudi koji su mi bliski“, rekla je Stanojevićeva nakon čega je glasala za Stambolića, protivkandidata Jelene Vojnović. Stanojevićeva je rekla da pretnje nije prijavila policiji. 

Jovan Tomović, član Školskog odbora iz redova roditelja, glasao je jednom protiv, a drugi put za direktorku Vojnović. On je rekao da je direktorka dala svojih osam najboljih godina školi i da je uspela da je potpuno podigne. Zamerio joj je, međutim, „to što je bolesna“ i dodao da smatra da lider treba da bude muškarac, „jer se u kolektivu oseća ženska energija“, da direktorka treba da se zahvali i povuče.      

Svoj stav protiv izbora Vojnovićeve izneli su i članovi odbora iz redova lokalne zajednice. Miodrag Balić zalagao se za to da sada neko drugi okuša svoje direktorske sposobnosti upitavši zbog čega kolektivu škole sada smeta stranački direktor, kada ih je i ranije bilo.

Mirjana Ivošević, takođe predstavnik lokalne zajednice, priznala je da je škola za vreme direktorkinog mandata napredovala i da je ona uvek za to da se izabere kandidat koji ima podršku kolektiva.

Ipak, jednu stvar joj je zamerila i to je, izgleda, bio i ključni razlog da glasa za kandidata koji nema podršku kolektiva. Mirjana Ivošević je kazala kako nije direktno čula, nego posredno, „da je direktorka Jelena Vojnović nekoj svojoj drugarici rekla da je glasala za Sašu Jankovića i da je skinula sliku premijera iz škole.“

U odbranu direktorke stala je učiteljica Anka Nađ koja je istakla da škola nikada nije ni imala portret premijera i da zidove krasi jedino slika Arčibalda Rajsa koju je naslikala upravo direktorka škole.

Anka Nađ za BIRN potvrđuje sve navode iz zapisnika i kaže da čak i da je tačno da je direktorka nekome u privatnom razgovoru rekla za koga je glasala, da je smešno da joj se tako nešto zameri. Po onome što se dešavalo na sednici, stekla je utisak da su pojedine kolege bile pod pritiskom.

„Dušica je samo ’gutala knedle’, a Vesna Stanojević je sagla glavu i rekla da ne može da glasa za direktorku“.

Na kraju Školski odbor je većinom glasova Jelenu Vojnović izabrao za direktorku škole i 6. juna 2017. godine dokumentaciju dostavio ministru prosvete na saglasnost.

Utvrđene nepravilnosti

U međuvremenu, prosvetni inspektori obavili su nadzor rada škole i o tome 12. juna 2017. godine sačinile zapisnik.

Na osnovu tog zapisnika ministar Mladen Šarčević je 14. jula 2017. godine potpisao rešenje kojim je odbio da da saglasnost za izbor Jelene Vojnović za direktorku Osnovne škole „Arčibald Rajs“.

U rešenju je pobrojano šest nepravilnosti koje su utvrdili inspektori. Jedna se odnosi na Razvojni plan škole koji nije struktuiran na način propisan zakonom. Druga zamerka tiče se Zapisnika o radu stručnog aktiva za razvojno planiranje za koji se kaže da je „u potpunosti nečitljiv“.

Za Godišnji plan rada škole se kaže da je u pojedinim segmentima korišćeno neslužbeno pismo kao i da ne sadrži plan i program ekskurzija, te da u njemu nema svih sadržaja propisanih zakonskim i podzakonskim aktima.

Kao poslednji propust navodi se da je izdavanje u zakup školskog prostora izvršeno bez javnog oglašavanja.

Učiteljica Anka Nađ, član Školskog odbora, ocenjuje da je inspekcija u konkretnom slučaju zloupotrebljena i da je poslata u školu da bi videli mogu li direktorki naći neku grešku.

„Direktorka je dobro radila posao i nisu mogli da nađu ništa, sem par sitnih, tehničkih grešaka. Kada nekome želite da pronađete grešku, vi je onda, naravno i nađete. Niko od nas nije bezgrešan, mogu je naći svakome. Sličan primer imate i u Zemunu u školi ’Svetozar Miletić’. Čovek (direktor Mosurović, prim. aut.) je na kraju dao ostavku da bi zaštitio decu od nedolaska u školu“, zaključuje učiteljica Anka Nađ. 

Za v.d. direktora Osnovne škole „Arčibald Rajs“ ministarstvo je postavilo Albinu Holod, nastavnicu biologije u Osnovnoj školi „Rade Drainac“ u Borči.