Tužioci birani po političkim, a ne stručnim merilima

Vlada Srbije je za buduće tužioce predložila kandidate koji su na javnom konkursu dobili niže ocene od ostalih svojih kolega na rang listi

Vlada Srbije je za buduće tužioce predložila kandidate koji su na javnom konkursu dobili niže ocene od ostalih svojih kolega na rang listi.

Nedavni izbor novih tužilaca u Skupštini Srbije izazvao je brojne nedoumice oko toga kojim se kriterijumima vodila Vlada Srbije ako ne ocenom stručnosti i osposobljenosti kandidata, kako bi trebalo da bude prema postojećim propisima.

Iako su novi tužioci izabrani u parlamentu javnost je ostala uskraćena za odgovor na ova pitanja jer su ćutali i Ministarstvo pravde i Državno veće tužilaca.

Pored toga za više od 30 tužilaštava kandidati nisu ni predloženi, iako se njihova imena nalaze na dokumentu koji se zove Konačna rang-lista i koja je ranije objavljena na sajtu Državnog veća tužilaca.

Nema objašnjenja zašto se to dogodilo baš kao što se ćuti i o načinu na koji će pomenuta tužilaštva dobiti nove javne tužioce, s obzirom na to da sadašnjim tužiocima mandat ističe za nedelju dana.

Rasprava vođena u parlamentu nije razvejala sumnje u kredibilitet čitavog procesa izbora, a o posledicama takvog izbora govorili su i pravni eksperti u danima pre ove odluke.

U javnosti se raspravljalo samo o izboru tužioca za organizovani kriminal, dok je izostala rasprava o drugim podjednako važnim mestima u srpskom tužilaštvu.

Takav izbor velikog broja tužilaca na najvažnije funkcije u Srbiji i izostanak prave debate o načinu izbora, budi sumnju da je sve urađeno pod patronatom političkih, a ne javnog interesa i da je osnovni kriterijum bila politička podobnost, a ne profesionalni kredibilitet.

Izigravanje procedure, zakona i propisa

Poslanici Skupštine Srbije u ponedeljak, 21. decembra 2015, izabrali su 52 nova javna tužioca na osnovu predloga koje im je uputila Vlada Srbije (nije izabran tužilac za ratne zločine).

Narodna skupština Republike Srbije

Odluku o predlogu kandidata za izbor tužilaca, Vlada je donela na osnovu Utvrđene liste kandidata za tužilačke funkcije koju je, prethodno, usvojilo i Vladi uputilo Državno veće tužilaca (DVT). Tu listu DVT je utvrdilo na osnovu ocenjivanja i rangiranja kandidata koji su se za izbor na funkcije javnih tužilaca, prijavili na javnom konkursu.

Pored opštih uslova (završen pravni fakultet, pravosudni ispit), DVT u postupku izbora ocenjuje koliko su kandidati stručni, osposobljeni i dostojni.

Kada je u pitanju ocenjivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata, član 82. Zakona o javnom tužilaštvu predviđa da DVT o tome pribavlja podatke i mišljenja, prema kriterijumima koje propisuje DVT-a. Ocenjivanje se sastoji iz dva dela, a kandidat je maksimalno mogao da osvoji 70 poena.

Iako je to predviđeno zakonom, Prаvilnik po kome se biraju kandidati, nije odredio kriterijume za ocenu dostojnosti.

Na osnovu ocenjivanja kriterijuma stručnosti i osposobljenosti, DVT je 23. novembra utvrdio rang listu za sve prijavljene kandidate za svih 85 tužilaštava koliko ih ima u Srbiji. Međutim, umesto da je nakon toga, DVT kao predlog Vladi Srbije uputio listu sa jednim ili više kandidata kako to predviđa zakon, DVT je Vladi uputio listu sa predlogom svih kandidata koji su se na konkurs prijavili i to bez ocene, odnosno bez navođenja broja bodova kojima su kandidati vrednovani. Lista sadrži samo ime i prezime kandidata, podatke o tužilaštvu za koje konkuriše i u kojem radi, pa se iz toga ne može zaključiti po kom osnovu je kandidat svrstan na listu predloga koji se upućuje Vladi.

Takva odluka DVT-a je prouzrokovala da je u velikom broju slučajeva Skupština na predlog Vlade 21. decembra 2015. izabere lošije rangirane kandidate. To se dogodilo sa čak 21 kandidatom od predloženih 51 (ne računajući kandidate za specijalna tužilaštva).

Lošije rangirane kandidate Vlada je predložila, a Skupština izabrala za osnovna tužilaštva u Zrenjaninu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Bečeju, Vršcu, Subotici, Kruševcu, Kraljevu, Užicu, Požarevcu, Vladičinom Hanu.

Najbolje rangirani kandidati nisu izabrani ni za viša tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Valjevu, Somboru, Subotici, Kraljevu, Prokuplju, Negotinu, Novom Pazaru, Leskovcu.

Tako je, na primer, za tužioca u Višem tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, Vlada Srbije predložila Skupštini (a skupštinska naprednjačka većina izabrala) drugoplasiranog Đorđa Mahovca, koji je osvojio 58 poena, umesto prvoplasirane Branke Milosavljević, koja je imala nešto ispod maksimalnog broja bodova – 69,6.

Za Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, Vlada je predložila Dejana Rakonića, koji je osvojio 67 bodova, 3 poena manje od prvoplasiranog Zorana Jakovljevića.

Za Više tužilaštvo u Zrenjaninu, Vlada je predlažila Skupštini Zorana Ćurana koji ima 69 poena, umesto Borislava Miglinskog koji ima maksimalnih 70.

Za Osnovno tužilaštvo u Bačkoj Palanci, Vlada je predložila trećeplasiranog Milana Kneževića sa osvojenih 68,6 poena, dok prvoplasirani Branislav Lepotić ima 70 poena. Kao prvoplasirani, on nije prošao ni u Bečeju gde je, takođe, konkurisao.

Još drastičniji je primer u Vršcu, gde je Vlada za osnovnog tužioca predložila Tihomira Kneževića, kandidata sa najmanjim brojem poena. On je, naime, na listi DVT-a zauzeo tek petu poziciju, a od četvrtoplasiranog kandidata imao čak 13,4 poena manje. Prvoplasiranom Radislavu Jovanoviću nije pomoglo to što je osvojio 69 poena, a u obrazloženju Vlade ne piše koji to kvalitet nije imao ovaj kandidat koji je osvojio skoro maksimalan broj poena, u odnosu na predloženog i izabranog kandidata, koji je osvojio tek 50 bodova.

Primer Valjeva još bolje pokazuje da Vlada kao kriterijum nije poštovala stručnost. Naime, za Više tužilaštvo u tom gradu, Vlada je predložila sedmoplasiranog kandidata, Dragana Markovića, iako su čak 4 kandidata imala maksimalnih 70 bodova.

Za Više javno tužilaštvo u Kraljevu, umesto prvoplasiranog Miloša Bzenića sa 70 poena, Vlada je predložila trećeplasiranog Avrama Antonijevića koji je osvojio svega 61,6 poena.

Za Više tužilaštvo u Somboru, Vlada je predložila Zorana Divjaka sa 64 boda umesto prvoplasiranog Miroslava Krkelića, koji je osvojio 70. Međutim, kada se pogleda predlog Vlade za Više tužilaštvo u Subotici, postaje jasno da Krkelić nije izabran u Somboru, jer ga je Vlada očigledno želela u Subotici. Naime, ovog tužioca je Vlada predložila za kandidata u Subotici (gde je takođe konkurisao), iako je na istim testovima, na toj listi osvojio bod manje nego u Somboru, i sa 69 bodova bio tek trećeplasirani na rang listi.

Za Osnovno tužilaštvo u Kruševcu predložen je šestorangirani Dragan D. Jovanović sa 62 boda. Kada se ima u vidu da je prvorangirani Bratislav Jovanović, izabran za tužioca Višeg tužilaštva u istom gradu, prilično je jasno zbog čega je izostao kao predlog Vlade za osnovno tužilaštvo. Ipak, i dalje je nejasno zašto umesto šestorangiranog Dragana D. Jovanovića, nije predložen neki od četri kandidata koji su se sa većim brojem poena, rangirali ispred njega.

Zbog čega Vlada nije predložila najbolje ocenjene kandidate, kojim se kriterijumima rukovodila, ako nije ocenom stručnosti i osposobljenosti kako to predviđa Zakon o javnom tužilaštvu i na osnovu kojih se podataka Vlada uopšte opredeljivala za konkretne kandidate, pitanja su na koje Ministarstvo pravde i ministar Nikola Selaković nisu hteli da odgovore BIRN-u.

Takođe iz DVT-a nema odgovora zašto je Vladi poslat spisak svih prijavljenih kandidata umesto onih najbolje rangiranih.

Na sednici Skupštine posvećenoj izboru tužilaca, Selaković je ponudio nekoliko objašnjenja. Rekao je, na primer, govoreći o rang listi kandidata, da “to što je neko pod brojem jedan, mu ne daje nikakvu prednost”.

Neke odgovore dao je i Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član DVT-a obraćajući se novinarima u holu Skupštine Srbije. Odogovarajući na pitanje – zbog čega DVT nije Vladi predložio kandidate sa najvećim brojem bodova, Petrović je rekao da DVT nije utvrđivalo listu na osnovu bodova i da je “to jasno kao dan” i da je zato i poslalo Vladi listu bez bodova. Zbog čega je to tako i zašto su kandidati onda uopšte rangirani, kada ocene nisu bile presudne, nismo saznali.

I Neđo Jovanović, takođe član Odbora za pravosuđe, činjenicu da nisu izabrani najbolje ocenjeni kandidati, objasnio je time da nisu bili važni samo bodovi, već i dostojnost kandidata. Na pitanje – ko je i na osnovu čega ocenjivao dostojnost (s obzirom na to da kriterijumi nisu propisani Pravilnikom), odgovorio je da je “to radio DVT, ali da je i Vlada mogla da dođe do tih podataka”.

Tužilaštva bez tužilaca

Osim opisanog problema sa izborom kandidata čiji rad nije ocenjen najboljim ocenama, postupak izbora tužilaca, imao je još jedan ozbiljan nedostatak. DVT je Vladi predložio kandidate za tužioce za samo 53 tužilaštva, od 85 koliko ih ukupno ima u Srbiji.

Kandidati za 32 tužilaštva izostavljeni su bez ikakvog obrazloženja.

Ova činjenica je pokrenula brojna pitanja na koja je BIRN pokušao da dobije odgovor od predsednice DVT-a, republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac, ministra pravosuđa i člana DVT-a, Nikole Selakovića i predsednika Odbora za pravosuđe i člana DVT-a Petra Petrovića. Još 30. novembra, svima smo uputili dopis sa pitanjima, ali nikakav odgovor do danas nismo dobili.

Republička javna tužiteljka, Zagorka Dolovac / Foto: MC Beograd

U vezi sa ovim problemom, ministar Selaković je na sednici Skupštine Srbije 21. decembra, kada su izabrani tužioci za 52 od 85 tužilaštava, rekao da je “Državno veće tužilaca preuzelo obavezu da obavi dodatne krugove razgovora sa kandidatima koji su prošli već jednu vrstu razgovora” i da je uveren “da će Državno veće tužilaca, u najskorijem periodu, izaći sa predlozima kandidata za tužilaštva koja nisu navedena”.

Nema, međutim, objašnjenja zašto bi se ponovo obavljali razgovori sa kandidatima (kako je dvomesečna testiranja i ispitivanja kandidata nazvao Selaković) kada je Konačna rang- lista već utvrđena, i svi prigovori koji su bili prethodno podneti, odbačeni. Ukoliko su u ranijem ispitivanju uočene neke nepravilnosti, zbog čega one nisu otklonjene pre zaključenja konačne rang-liste?

Na ova pitanja nadležni, za sada, ne žele da odgovore, ne samo novinarima, već ni Udurženju tužilaca, koje 16. decembra u vezi sa time, uputilo pitanja DVT-u.

Udruženje je pitalo za razloge zbog kojih su sa jedinstvene liste kandidata koja je dostavljena Vladi Srbije, izostavljeni predlozi za 30 javnih tužilaštava, kao i da li će biti naknadno poslati. Udruženje pita i da li to možda znači da su izbori za ova javna tužilaštva poništeni.

Predsednik Udruženja Goran Ilić kaže za BIRN da odgovori do danas nisu stigli, ali da je on dobio informacije da će DVT do kraja godine započeti dodatne razgovore sa kandidatima pomenutih 30 tužilaštava.

Činjenice da za nove tužioce nisu izabrani najbolje rangirani kandidati i da za više od 30 kandidati nisu ni predloženi, opozicija ocenjuje kao posledicu političkih dogovora.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić kaže za BIRN da ti podaci daju jasan kontekst da se odluka o tome ko je najbolji za to tužilaštvo, ne donosi u tužilaštvu.

Izostajanje predloga kandidata za više od 30 tužilaštava, Čomićeva objašnjava rečima: „Nisu se dogovorili oni koji stvarno odlučuju. I to je strašna šteta“.