baza: Javni novac i mediji
O projektu

Baza „Javni novac i mediji“ i podaci koje je tokom četiri budžetske godine (2011-2014) prikupila BIRN Srbija dokumentuju načine na koji se budžetski novac trošio u medijskom sektoru Srbije, pokazujući modalitete uticaja na uređivačke politike i tržišnu konkurenciju.

Kao odgovor na mnoge uočene nedemokratske prakse, dokumentovane i u ovoj bazi podataka, u avgustu 2014. usvojen je set novih medijskih zakona, a pre svega Zakon o javnom infomisanju i medijima, koji predviđa promenu vlasništva (tačnije privatizaciju i izlazak države iz vlasništva nad medijima) i raspodelu budžetskog novca isključivo na osnovu projektnog finansiranja i javnih konkursa.

Finansijska sredstva lokalnih samouprava treba da podstaknu rad medija kako bi se omogućilo pravo svih građana na istinito, potpuno, pravovremeno i objektivno informisanje, shodno domaćem zakonodavstvu koje prvi put definiše javni interes u informisanju (član 15. Zakona o javnom informisanju i medijima).

Dosadašnja praksa, međutim, pokazuje da se budžetski novac koristio, pre svega za finansiranje medija koji su bili u vlasništvu lokalnih samouprava, i kao sredstvo za promociju samih lokalnih samouprava.

U ovoj bazi naći ćete informacije o tome kako je preko 4 milijarde budžetskog novca iz 33 lokalne samouprave potrošeno u medijskom sektoru Srbije.

Subvencije su najznačajnji instrument kojim lokalne samouprave utiču na medije. Od ukupne sume utrošenog budžetskog novca, čak 60-70% odlazi na subvencije, dok ostatak dele značajno brojniji privatni mediji. Direktno ugovaranje učestvuje sa 20% opredeljenih suma, dok je ostatak potrošen na osnovu javnih nabavki i javnih konkursa. Iako daleko najpoželjniji oblik finansiranja, javni konkursi zastupljeni su sa manje od 10% budžetskog novca opredeljenog za javno informisanje.

Sa primenom nove regulative, i završetkom procesa privatizacije, ovakva praksa više neće biti dozvoljena.

Osim što je suštinski važno obezbediti građanima pun uvid u potrošnju javnih sredstava, transparentnost u finansiranju medija važna je i zbog fer konkurencije na tržištu i uređivačke nezavisnosti medija. Uvid u podatke daje odgovor na pitanje da li su i u kojoj meri osigurana ova dva osnovna principa rada nezavisnih medija.

Podaci koji su predstavljeni prikupljeni su na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a na osnovu odgovora koje su dostavile 32 lokalne samouprave i to: Aranđelovac, Bor, Čačak, Jagodina, Kikinda, Knjaževac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Odžaci, Pančevo, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Prijepolje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Šabac, Šid, Užice, Valjevo, Vranje, Vrbas, Vršac, Zaječar i Zrenjanin.

Glavni kriterijum za odabir bio je da navedene opštine/gradovi imaju minimalno regionalnu pokrivenost radio i/ili TV signalom, prema važećem registru dozvola Republičke radiodifuzne agencije. Ovo podrazumeva postojanje lokalnih elektronskih glasila, a pretpostavka je i štampanih, čime je zadovoljen kriterijum diverzifikovanosti medijskog sistema.

Ova baza je nastala uz finasijsku podršku Fonda za otoreno društvo i projekta South East European Media Observatory koga je podržala Evropska Unija. Sadržaj ove baze predstavlja odgovornost BIRN Srbija i ni na koji način se ne može pripisati stavovima Fonda ili Evropske Unije.

Fond za otvoreno drustvo EU SEEMO

Raspored sredstava po gradovima
preuzmi graf
Raspored sredstava po modelu finansiranja
preuzmi graf
Raspored sredstava po tipu ugovora
preuzmi graf
Raspored sredstava po osnovu ugovora
preuzmi graf