baza: Mediji, marketing i budžetski novac
O projektu

BIRN već nekoliko godina sakuplja i beleži podatke o budžetskoj potrošnji, koji dokumentuju ekonomsku krizu i sve veću zavisnost od državnih fondova u medijskom sektoru. Baza podataka koja je pred vama pokazuje modele potrošnje državnih organa i javnih preduzeća na republičkom nivou, koji budžetska sredstva daju ili direktno medijima ili indirektno utiču na tržište putem dodeljivanja novca marketinškim i PR agencijama.

Zahvaljujući podacima prikupljenim na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, BIRN je uspeo da uđe u trag skoro 1,5 milijardi dinara (tačnije 1.438.762.526 dinara) koje su republička ministarstva, 20 republičkih agencija i 34 republička javna preduzeća potrošili u medijskom sektoru u budžetskoj 2012. i 2013. godini.

Uticaj prolongirane ekonomske krize vidljiv je i u smenjenom nivou potrošenje za medijske i marketinške usluge – u 2012. potrošeno je ukupno 751.837.513 dinara, a u 2013. skoro osamdeset miliona dinara manje, tj. 686.925.012 dinara.

Javna preduzeća i državne institucije smatraju se vrlo poželjnim i lukrativnim izvorom finansiranja medija i medijske industrije. U vremenu prolongirane ekonomske krize, ovi izvori finansiranja postaju dodatno važni za opstanak medija, ali ujedno i vrlo efikasno sredstvo uticaja na uređivačku politiku.

U nedostatku objedinjenih, zvaničnih podataka o potrošnji javnih finansija u medijskom sektoru, ovo istraživanje je evidentiralo pet osnovnih modela budžetskog finansiranja: subvencija - kao najznačajniji izvor prihoda za medije kao indirektne budžetske korisnike; javni konkursi - koji su najtransparentniji model, ali najmanje zastupljen; javne nabavke - za kupovinu medijskih usluga, objavljivanje oglasa, reklamnih kampanja ili servisnih informacija; direktno ugovaranje - za informisanje o radu državnih organa, javnih preduzeća kao i događaje i kampanje; i sponzorstvo - koje učestvuje sa najmanjim udelom novca u odabranom uzorku.

Subvencije su najznačajniji instrument uticaja na fer konkurenciju na tržištu, u ukupnom uzorku u dve budžetske godine, potrošeno je 717.461.041,9 dinara za četiri medijska preduzeća (Tanjug, NIP Panorama Priština, Jugoslovenski pregled i Međunarodni Radio Srbija), i to je najveće izdvajanje po pojedinačnom modelu potrošnje (skoro polovina ukupnih sredstava).

Na osnovu direktnog ugovaranja potrošeno je 318.428.919 dinara, što govori da se dve trećine opredeljenog novca troši bez bilo kakvih kompetetivnih procedura.

Na osnovu javnih nabavki potrošeno je 259.692.301 dinara, a na osnovu sponzorstva 1.033.090 dinara. U odabranom uzorku, samo je ministarstvo kulture raspisivalo godišnje javne konkurse za sufinansiranje sadržaja, i za to ukupno izdvojilo 142.147.173 dinara.

Nedostatku transparentnosti doprinose nedorečenosti i nepreciznosti Zakona o oglašavanju. Potrošeni budžetski novac ne doprinosi diverzifikaciji u medijskom sektoru, čak suprotno – svega 20 korisnika (od ukupno 526) „politički poželjnih“ koristi dve trećine opredeljenog novca.

Usvajanje nove medijske regulative, pre svega Zakona o javnom informisanju i medijima, treba da pokrene novi talas reformi u medijskom sektoru. Osnovna novina koju predviđa novi Zakon je promena ekonomskih odnosa države i medija - promena vlasništva, tačnije izlazak države iz vlasništva nad medijima, i raspodela budžetskog novca isključivo na osnovu projektnog finansiranja i javnih konkursa.

Novi model finansiranja treba da doprinese većoj transparentnosti, ali i da prekine dosadašnje nedemokratske prakse u kojima je ovaj novac služio kao efikasno sredstvo uticaja i prikrivene kontrole medija.

 

Izradu baze podataka i pratećeg izveštaja podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Svi stavovi izrečeni u izveštaju pripadaju isključivo autoru i nisu stavovi Fondacije.