Čudne nabavke u Emisionoj tehnici

Zašto je javno preduzeće zaduženo za distribuciju televizijskog signala plaćalo istu robu značajno skuplje na dva odvojena tendera

Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze (ETV) raspisalo je 2014. i 2015. godine tendere za izgradnju antenskih stubova i kupovinu klima uređaja za emisione stanice.

Prvi tender, vredan oko milion evra, u okviru kojeg je rekonstruisano 45 emisionih stanica i izgrađeno pet novih, finansiran je subvencijama Vlade Srbije, dok su za drugi, sredstva obezbeđena iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od oko pet miliona evra.

Taj drugi tender bio je namenjen za sanaciju dodatnih 88 emisionih stanica i izgradnju dve nove.

Oba tendera su bila neophodna kako bi se zastarela infrastruktura modernizovala za potrebe digitalizacije, u okviru koje je prestalo emitovanje analognog TV signala. Građanima je digitalizacija uglavnom poznata po tome što su morali da kupe takozvane „set-top boksove“ da bi mogli da nastave da gledaju televiziju.

Iako je u oba tendera nabavljana ista vrsta robe, dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da je 2015. godine, ETV i stubove i klime plaćao daleko skuplje nego što je to bio slučaj samo godinu dana ranije.

Stubovi su umesto 35.000 evra po komadu plaćani 52.000 evra, dok su za klime, umesto 830 evra u ETV-u platili 1.750 evra po komadu, i to za klime manjeg kapaciteta.

U zbiru, ETV je u 2015. godine nabavio 14 stubova po ovim višim cenama i bar 90 klima uređaja.

Stubovi digitalizacije

Kada je prvi tender raspisan, posao su dobile firme Kodar i Telelink, pri čemu je Kodar uglavnom imao da izgradi stanice na jugu Srbije, dok je Telelinku pripao ostatak. Od ukupno 50 objekata, na pet lokacija (Gvozdac, Božac, Lebane, Špaj i Svrljig) bila je potrebna izgradnja potpuno novih čeličnih antenskih stubova težine 10 tona.

Za svaki stub je bila ugovorena cena od 2,76 miliona dinara za čeličnu konstrukciju, odnosno od 4,11 miliona dinara za ceo stub, kada se doda i cena izgradnje temelja i ostalih radova.

Po prosečnom kursu evra za 2014. godinu po podacima Narodne banke Srbije, to znači da je dogovorena cena po stubu bila 35.097 evra, u čemu je cena same čelične konstrukcije stuba učestvovala sa 23.548 evra.

Prošle, 2015. godine, ETV odlučuje da renovira još 88 emisionih stanica i da izgradi još dve potpuno nove zbog čega je na 14 lokacija bilo potrebno da se podignu novi čelični emisioni stubovi težine 10 tona, kao i u 2014. godini.

Ovog puta posao dobijaju dve druge firme: Bekament i Amiga i jedna „stara”, Kodar inženjering. Nova cena: 30.800 evra za čelične konstrukcije odnosno preko 52.000 evra za cele stubove sa temeljom.

Ugovor Emisione tehnike sa firmama Bekament, Amiga i Kodar

Na pitanja BIRN-a o tome da li su cene u tenderu iz 2015. „naduvane” i  kako objašnjavaju toliko poskupljenje, u Emisionoj tehnici su odgovorili: „Po ugovoru iz 2015. godine, cena antenskog stuba visine 30 metara iznosi 28.000 evra. Po ugovoru iz 2014, cena je 27.500 evra za stubove visine 30 metara i težine 9,89 tona, koji konstruktivno odgovaraju stubovima ugovorenim u 2015. godini. Poređenjem cena izrade antenskih stubova, jasno je da su cene po Ugovoru o izvođenju radova iz 2014. i Ugovoru o izvođenju radova iz 2015. godine gotovo iste, odnosno razlika u ceni stuba je zanemarljiva, te ukazujemo da vaše tvrdnje nisu osnovane“.  

Međutim, dokumenti ETV-a kojima raspolaže BIRN pokazuju drugačije od onoga što ETV tvrdi u svojim odgovorima. Umesto 28.000 evra koliko u ovom javnom preduzeću tvrde da su plaćali stubove 2015, cena je bila 30.800 evra, dok je umesto 27.500 evra, u 2014. za stubove plaćano 23.548 evra.

Preciznije, cena je bila 2.762.400 dinara po stubu, pri čemu je prosečan kurs evra u 2014. bio 117,3 dinara.

Naime, ETV je u svojim odgovorima „zaboravio“ da napomene da cifra od 28.000 evra, koliko tvrde da su plaćali antenske stubove, ne uključuje trošak nabavke materijala, radova i montaže konstrukcije koja povezuje stub sa emisionom stanicom, a taj trošak iznosi 2.800 evra, sa čime kompletna cena stuba dostiže 30.800 evra.

Upravo ovi iznosi navode se u zapisnicima sa obilazaka lokacija i u premerima i predračunima radova na emisionim stanicama. Isti iznosi navode se i u Mesečnom izveštaju o napretku za avgust 2015. godine, koji je za potrebe ETV-a i EBRD-a (koji je obezbedio finansiranje izgradnje) uradila konsultantska kuća Biro kjub partners (Bureau Cube Partners).

Indikativno je da su u ovoj konsultantskoj kući BIRN-u takođe pomenuli cifru od 28.000 evra, s tim što su za razliku od ETV-a vrlo precizno naveli da je to trošak „čelične konstrukcija stuba“. To da postoji još jedan trošak, čija je cena 2.800 evra, nisu pominjali.

„Jedinična cena čelične konstrukcije stuba definisana je u okviru „BoQ“- predmera i predračuna radova, u poziciji radova „Steel structure“, na 2.800,00 eur/t, pri čemu je njegova okvirna težina oko 10,00 t”, navode u Biro kjubu. Pogled na pomenutu stavku u tom dokumentu potvrđuje navode BIRN-a: trošak za „Steel structure” je 30.800 evra, pri čemu je konstrukcija 28.000 evra, a povezivanje konstrukcije sa stanicom još 2.800.

Razlika u ceni postaje još veća kada se pogledaju prateće stavke, gde najveću ulogu igra izgradnja temelja. Tako je sa svim uračunatim troškovima, ugovorena cena jednog stuba u 2014. bila 4.117.125 dinara (35.097 evra), što se vidi iz predmera i predračuna radova, odnosno iz zapisnika napravljenih nakon obilaska lokacija dok je u 2015. cena bila oko 52.000 evra.

Tačnije, u zavisnosti od lokacije do lokacije, cena je varirala od 52.166 evra do 52.581 evro, što se takođe vidi iz predračuna radova napravljenih za svaku lokaciju ponaosob.

U 2015. je izgrađeno 14 ovakvih stubova, vrednih po 52.000 evra: u Priboju, Donjem Milanovcu, Baljevcu, Jelen Steni Kučevo, Crnoj Travi, Culine Čitluku, Golupcu, Velikom Kurilu, Ušću Kraljevo, Panji Glavi, Džepu, Osečini, Srijetežu i Slatini.

Objašnjavajući razliku u ceni, u ETV-u navode da „zavisno od obima i tipa pripremnih radova zavisi ukupna cena izgradnje stuba, pa se ona ne može izjednačiti sa obimom radova koji su bili  predviđeni ugovorom iz 2014. godine, jer su različiti tipovi fundiranja temeljne stope, metodologija dopremanja i ugradnje ankera… imajući u vidu da je antenski stub iz 2015 godine statički ojačan i konstruktivno poboljšan uvođenjem neophodnih dijagonalnih štapova u zonu njegovog bazičnog pojasa”.

Ovakav odgovor nameće dilemu oko toga da li su stubovi izgrađeni u 2014. godini bili nedovoljno stabilni ili su u 2015. ugrađena nepotrebna ojačanja kojima je opravdano poskupljenje.

Uz to, ostaje nejasno i kako bi ojačanje konstrukcije stuba na bilo koji način uticalo na cenu izgradnje temelja za taj isti stub, naročito, jer stub iz 2015. nije ništa teži od stuba iz 2014. ETV nije ulazio u ocenu kako je moguće da temelj za isti stub od 10 tona bude 10.000 evra skuplji nego godinu dana ranije.

Bilo kako bilo, da su cene do kojih je došao BIRN tačne, potvrđuju i u Biro kjubu.

„Fundiranje AB stope antenskog stuba definisano je u nekoliko pozicija radova i to „preliminary works“, „earth works“ i „concrete and reinforced-concrete works“.

Ukupna cena po gore pomenutim grupama, sa svim pripadajućim pozicijama radova se, u zavisnosti od lokacija (ima ih 90), kreće se: „preliminary works“ oko 5.500 evra, „earth works“ oko 1.250 evra, „concrete and reinforced-concrete works“ oko 14.000 evra”, navode u Biro kjubu.

U dokumentima na koje se poziva ova konsultantska kuća, u troškove su uračunati još i izolacija i uzemljenje (po ceni od 696 i 120 evra), čime se dolazi do ukupne cene stuba od preko 52.000 evra: 30.800+5.500+1.250+14.000+696+120.

Ako iz navedenog pretpostavimo da je ukupna cena stuba od jednog do drugog tendera narasla za čak 17.500 evra, onda je za 14 izgrađenih stubova plaćeno 245.000 evra više nego što bi bila njihova cena po uslovima ugovora iz 2014. godine.

Kako je tekla nabavka klima

Kod nabavke klima uređaja, situacija i objašnjenja ETV-a otvaraju nova pitanja.

Emisione stanice su mali objekti – sobe, veličine 10-ak kvadratnih metara, u kojima je smeštena oprema za emitovanje signala. Budući da ta oprema u svom radu stvara toplotu, a da je za nesmetan rad potrebna temperatura od 15 do 35 stepeni celzijusa, pri renoviranju stanica i 2014. i 2015. bilo je neophodno obezbediti odgovarajuću klimatizaciju saznajemo od eksperata u ovoj oblasti.

Dokumenti ETV-a pokazuju da su 2014. za emisione stanice kupljene takozvane inverterske split-sistem klime jačine 18.000 BTU  i da su plaćene 97.200 dinara po komadu (828 evra po tadašnjem prosečnom kursu).

Godinu dana kasnije, ETV je odlučio da kupi klime manjeg kapaciteta – 12.000 BTU, ali da ih plati duplo više – 1.730 evra. Za 90 klima, to je oko 81.000 evra više.

Daikin split klime, Foto: daikin.com

 

Daikin multi-split klime, Foto: daikin.com

 

 

Objašnjenje ETV-a doslovno glasi ovako: „Ne mogu se upoređivati split sistemi, ugovoreni u 2014. godini sa inverterskim sistemima, opremljenim automatikom najnovije tehnologije, jačih kapaciteta i ugrađenom termo-regulacijom uređaja i opreme, iz grupe uređaja svetskog proizvođača Daikin kategorije A++ (u ovoj tehnologiji su dve godine ogroman razvojni period)”.

Ovakvo objašnjenje ETV-a koje smo dobili otvara nova pitanja: prvo, u obe godine su nabavljene split-sistem klime (to su klime koje imaju unutrašnju i spoljnu jedinicu – iste koje se ugrađuju u kućama). Drugi problem je što su u oba slučaja kupljene inverterske klime. Treći problem je što „inverter” i „split-sistem” uopšte nisu različite kategorije uređaja. Četvrti, što je 2015. kupljena slabija, a ne jača klima (12.000 prema 18.000 BTU). Peti, što su u oba slučaja kupljene Daikin klime. Šesti problem je što bi, ako je dve godine „ogroman razvojni period”, posle te dve godine, klime istog kvaliteta trebalo da budu mnogo jeftinije, a ne mnogo skuplje, što je uobičajna stvar na tržištu tehničke robe

BIRN je ETV-u poslao dodatno pitanje sa molbom za pojašnjenje da li dobro razumemo tvrdnju da je 12.000 BTU iz 2015. jače od 18.000 BTU iz 2014.

Odgovor ETV-a: „Dat je vrlo jasan odgovor o tome da je neophodno razlikovati uređaje koji se popularno zovu „split” klimatski sistemi, koji su ugovoreni u 2013. godini i koji se više maltene ne proizvode, u odnosu na inverterske sisteme, opremljene automatikom najnovije tehnologije, jačih kapaciteta i ugrađenom termo-regulacijom uređaja i opreme, iz grupe uređaja svetskog proizvođača Daikin kategorije A++”.  

Britanska termalna jedinica (British thermal unit - BTU) je jedinica mere koja se koristi za označavanje količine energije i najčešće se koristi za označavanje kapaciteta klima uređaja. Najčešće se koriste uređaji od 12.000 BTU koji mogu da ohlade/zagreju prostoriju standarne visine od 36m2.

Ugovoreni uslovi ipak pokazuju drugačije.

Prema uslovima iz 2014. datim u opisu radova, sadržanim u zapisnicima sa obilaska lokacija, ugovorena je: „isporuka, ugradnja i puštanje u rad klima uređaja u split izvedbi koji se sastoji od unutrašnje i spoljašnje jedinice. Split sistem je inverterskog tipa, kapaciteta 18.000 BTU i opremljen je uređajem za automatski restart”. 

Prema uslovima iz 2015, takođe datim u opisu radova, ugovorena je: „isporuka, instalacija i puštanje u rad klima sistema u split tipu, koji se sastoji od unutrašnje i spoljašnje jedinice. Split sistem će biti inverterskog tipa, sa kapacitetom od 12.000 BTU i opremljen uređajem za automatski restart. Potrebna temperatura u prostoriji emisione stanice je od 15 do 35 stepeni celzijusa”.

U ETV-ovim odgovorima se ne navodi koje su tačno klime kupljene, ali izvor BIRN-a iz tog preduzeća navodi da je 2014. godine nabavljena Daikin klima FTX50GV/RX50GV. U pitanju je model koji bez PDV-a u maloprodaji sada košta 112.840 dinara. Klima je energetskog razreda A+, ima kapacitet grejanja od 5,8kw i hlađenja od 5kw. Klima je naravno inverter.

Godinu dana kasnije, po navodima našeg sagovornika nabavljena je klima Daikin RXB35C. U pitanju je spoljna jedinica koja se redovno uparuje sa unutrašnjim modelom FTXB35C i radi se o relativno jeftinoj klimi, koja bez PDV-a, u maloprodaji košta samo 54.932 dinara.

Ta klima nije energetskog razreda A++, već A+, ima kapacitet grejanja od samo 3,5kw i hlađenja od 3,3 kw, što je daleko slabije nego kod klime iz 2014. godine. I ova klima je inverter.

I ova saznanja BIRN-a je potvrdio supervizor angažovan od strane EBRD-a. Tako u Biro kjubu preciziraju da je „isporučeno više različitih modela“, uključujući i modele „FTXB35C/RXB35C, potom FTXB50C/RXB50C, itd”.

„Modeli koji su isporučeni jesu isključivo klimatski sistemi inverterskog tipa proizvođača Daikin, sa dodatno iskazanim zahtevom o energetskoj efikasnosti kategorizovanoj kaoA++”, tvrde u Biro kjubu. Ovo, međutim, nije tačno.

Prema tehničkim specifikacijama za oba navedena modela, njihova energetska klasa je A+, a ne A++, što znači da čak ni ne ispunjavaju tenderske uslove. To ne treba da čudi, jer ove klime u običnoj radnji koštaju 52.500 i 73.300 dinara bez PDV-a (63.000 i 88.000 sa porezom), što nije smetalo ETV-u da ih plati 1.700 evra.

„Jedinična cena inverterskog klimatskog sistema sa ugrađenom termo-regulacionom opremom i konekcijom sa ventilacionim sistemom i kapacitetom koji se u zavisnosti od tipa emisionog objekta kreće od 12000 Btu do 18000 Btu, iznosi 1.700,00 evra/kom, nezavisno od modela koji su predmerom različito definisani i koji su nabavljani”, zaključuju u Biro kjubu.

Velika većina nabavljenih klima bila je kapaciteta od 12.000 BTU.

Pitanje zašto su klime koje sa PDV-om u radnji koštaju najviše 88.000 dinara plaćene više od 200.000 dinara ostalo je bez odgovora.

Bekament, firma koja je pobedila na tenderu i koja je nabavila sporne klime, nije odgovorila ni na jedno pitanje BIRN-a.

Tako je ostalo nepoznato od kog distributera su klime kupljene, po kojoj tačno ceni i koji sve modeli.

EBRD, koji je finansirao ceo projekat i kojem će ETV naravno morati da vrati dobijeni kredit, izabrao je da ne odgovori na pitanja BIRN-a o nabavljenoj opremi i plaćenim cenama i umesto toga poslao sledeći komentar:

„Poznato nam je da ste bili u kontaktu sa našim klijentom JP Emisiona tehnika i veze i da su vam oni dali odgovore na pitanja vezano za tehničke detalje. Molimo vas da imate u vidu da je nabavka robe i radova od strane ETVa u potpunosti sprovedena u skladu sa otvorenim tenderskim procedurama EBRD za projekte u javnom sektoru. Politika i pravila nabavke su dostupna javnosti na internet strani Banke”.

Veze sa partijom Rasima Ljajića

Sagovornik BIRN-a iz ETV-a objašnjava da je  tokom 2014. i 2015. godine u ovom preduzeću zaposlen veći broj radnika, povezanih sa Socijaldemokratskom partijom Rasima Ljajića, čiji kadrovi rukovode ovim preduzećem.

Tako je VD direktora ETV Branko Gogić ujedno i predsednik Izvršnog odbora SDP. Predsednik Nadzornog odbora ETV je Borislav Borović, član predsedništva SDP i koordinator SDP za Beograd. Slađana Petrović, supruga Gorana Petrovića, predsednika odbora za bezbednost SDP-a, u ETV je rukovodilac za pravne, kadrovske i opšte poslove. Slađana Martinović, supruga člana GO SDP Zorana Martinovića i direktora NSZ, u ETV je rukovodilac finansijskih poslova. Na kraju, Slaviša Brašnjović, školski drug Zorana Martinovića rukovodilac je za imovinsko-pravne poslove ETV-a.