EPS šalje neispravne račune

Skoro dva miliona domaćinstava u Srbiji svakog meseca dobija račune za struju koji su obračunati na osnovu očitavanja neispravnih brojila. Takve račune građani mogu da ospore na sudu

Istraživanje BIRN-a pokazuje da od 3,2 miliona brojila, čak 1,8 miliona su brojila koja se ne smeju upotrebljavati zbog zastarelosti. Iako je propisano da se strujomeri moraju baždariti ili menjati na svakih 12 godina, situacija na terenu je drastično drugačija. 

Potrošači pored utrošene struje plaćaju i održavanje mernog mesta, dok je  obaveza  Elektroprivrede Srbije da obezbedi ispravna brojila. Međutim, EPS već godinama ne ispunjava svoju zakonsku obavezu.

Stručnjaci ovu situaciju objašnjavaju na sledeći način: ako ti je kantar neispravan ni račun ti nije tačan.

“Radi se o neverovatno neodgovornom ponašanju EPS-a i nadležnog ministarstva. Građani imaju pravo da budu revoltirani”, izjavio je za BIRN Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača.

U EPS-u opravdanje za neispravna brojila pronalaze u krizi koja je nastupila devedesetih.

„Zbog nedostatka novca brojila nisu redovno menjana, a potom je došlo da velikog nagomilavanja neobavljenog posla”, rekao je za BIRN pomoćnik Direkcije za distribuciju električne energije Željko Marković.

U članu 26. Zakona o metrologiji se navodi:“Merilo čiji je žig, odnosno uverenje o overavanju merila, prestao da važi ne sme se upotrebljavati”. Takođe, prema članu 23. istog Zakona redovno overavanje brojila obaveza je Elektroprivrede Srbije.

Prema podacima Direkcije za mere i dragocene metale, organa zaduženog za proveru mernih instrumenata, nebaždarena brojila su zastupljena na teritoriji cele Srbije.

Najlošije stanje je u Beogradu, Vojvodini i južnoj Srbiji, dok je u zapadnoj Srbiji situacija znatno bolja, pa na primer u Čačku 90 odsto brojila ima regularan žig”, izjavio je za BIRN Dejan Kovačević, načelnik Odeljenja za metrološki nadzor.

Kolaps sistema

U slučaju da brojilo nije baždareno ispostavljaju se računi na osnovu netačnih podataka, jer nema žiga koji garantuje ispravnost merenja. Sagovornici BIRN-a se slažu da takve račune svako može da ospori na sudu.

“Račun koji je nastao na osnovu neispravnog brojila nije verodostojan. Elektrodistribucija nije poštovala zakon i propise koji nalažu da se potrošnja mora meriti ispravnim brojilom”, kaže predsednik Advokatske komore Beograda Slavko Jelovac.

U EPS-u napominju da do sada nije bilo masovnijeg osporavanja računa po ovom osnovu.

“Hvala bogu na tome, jer bi u suprotnom došlo do kolapsa u EPS-u i sudstvu”, kaže pomoćnik Direkcije za distribuciju električne energije Željko Marković.

Podaci EPS-a pokazuju da je na dan 28.02.2013. godine dug građana za struju iznosio 49,99 milijardi dinara, a privrede 50,7 milijardi. EPS je utužio 260,000 kupaca, što je manje od 10 odsto svih potrošača. Izveštaj EPS-a pokazuje da 85 odsto potrošača redovno izmiruje svoje obaveze, a približno 15 odsto su neredovne platiše.

Proces osporavanja računa pokreću građani tako što od Direkcije za mere zahtevaju proveru brojila. Ukoliko se ispostavi da je brojilu istekao rok overe ono se uklanja, a EPS-u se daje rok od 30 dana da ispravi nepravilnosti.

Odgvornost EPS-a

Potrošači pored utrošene energije plaćaju i održavanje mernog mesta, tako da trošak baždarenja i zamene brojila snosi elektrodistibucija.

U EPS-u naglašavaju da imaju plan zamene zastarelih brojila, ali da se ovaj proces zbog nedostatka novca i odugovlačenja javnih nabavki sporo odvija.

“Prvenstveno je u interesu EPS-a da se zamene stara brojila pošto ona greše na štetu elektrodistibucije, a ne na štetu domaćinstava”, tvrde u ovom državnom preduzeću.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača kažu da običan čovek redovno plaća svoje obaveze, pa i održavanje mernog mesta, tako da ne bi trebalo da ga interesuju opravdanja EPS-a.

“Elektrodistribucija nema legitimitet da naplati potraživanja ako nije obezbedila pouzdane merene instrumente koji zadovoljavaju zakonske obaveze”, objašnjava Zoran Nikolić, potpredsednik ove organizacije.

 Podaci do kojih je BIRN došao na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija pokazuju da ni vodomeri nisu pouzdani. Na osnovu proverenih 274 vodomera, ustanovljeno je da je 126 merila neispravno, kod 36 merila je istekla važnost državnog žiga, a svega 112 merila je ispravno.

U zavisnoti od toga da li se radi o brojilu sa daljinskom kontrolom ili o klasičnom mernom instrumentu cena je jednog aparata se kreće od 50 do 100 evra.

Istraživanje na uzorku od 1,000 brojila starijih od 12 godina pokazuje da je greška prilikom merenja potrošnje 3,6 odsto, dok je dozvoljena greška dva odsto. Ovi podaci se ne odnose na sva brojila, već samo na uzorak koji je EPS izabrao.

Kada se parametri pretoče u novac dolazi se do računice da gubici EPS-a na godišnjem nivou iznose od dve do tri milijarde dinara zbog netačnog merenja.

Na naše pitanje ko je odgovoran za nastalu situaciju, u EPS-u kažu da je obaveza države ili nadležnih organa da ispitaju odgovornost, ali naglašavaju da su na zastarevanje 1,8 miliona brojila uticale, pre svega, objektivne okolnosti.

Predsednik Advokatske komore Beograda Slavko Jelovac zastarela brojila upoređuje sa toksinima u mleku: “Kao što je neko odgovoran za ugrožavanje zdravlja građana u slučaju zaraženog mleka, tako neko mora da odgovara i za narušavanje materijalnog dobra građana”, izjavio je sagovornik BIRN-a.