Krave muzare svake vlasti

U jeku priče o štednji kompanije pod državnom upravom potrošile su za tri i po godine najmanje 12 miliona evra na različite projekte u oblasti društveno odgovornog poslovanja u diskrecionom postupku

Istraživanje BIRN-a otkriva da su najveća državna preduzeća u Srbiji, od kojih neka godinama posluju sa gubitkom, u periodu od 2011. do polovine 2014. godine potrošila ukupno 1,3 milijarde dinara u oblasti donacija i sponzorstava.

Dopise za dostavljanje informacija o tome na koji način su trošili novac za ove namene BIRN je poslao na adrese 30 najvećih od ukupno 90 javnih preduzeća i pravnih lica u većinskom državnom vlasništvu, koja prema Poverenikovom spisku podležu Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Od toga sedamnaest preduzeća je imalo troškove za donacije i sponzorstva, dok je šest odbilo ili potpuno ignorisalo zahteve BIRN-a.

Kako na zahtev BIRN-a nisu odgovorile neke kompanije u državnom vlasništvu koje se i same hvale da troše velike iznose u oblasti društveno odgovornog poslovanja, može da se zaključi da je ovaj iznos mnogo veći.

Osim nedovoljne transparentnosti u radu javnih preduzeća i drugih kompanija u vlasništvu države Srbije, iz ovog istraživanja proizlazi i pitanje racionalnosti i opravdanosti potrebe državnih preduzeća, od kojih su mnoga monopolisti na tržištu u svojim oblastima, sa dodatnom samopromocijom kroz sklapanje milionskih ugovora o sponzorstvima uz već ustaljenu praksu ugovaranja reklamnih i marketinških usluga.

Upravo je to jedno od pitanja koja su bila najspornija u sprovođenju starog Zakona o javnim preduzećima, jer je teško prepoznati društvenu opravdanost uplaćivanja sponzorstava i donacija od strane javnih preduzeća ma čemu da su te donacije namenjene.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava da je sama ta praksa sporna, jer se otvara pitanja svrhe, imajući u vidu da već postoje Ministarstvo sporta i Ministarstvo kulture, državni organi kojima jeste u opisu posla da na ovaj ili onaj način pomažu obavljanje aktivnosti i da taj posao ne treba da rade javna preduzeća umesto njih.

"Ukoliko imaju višak novca koji im nije potreban za obavljanje onoga zbog čega su ta javna preduzeća i stvorena, onda taj višak treba da se prelije u budžet i odatle da se plaća ono što je potrebnije. U suprotnom, ako javna preduzeća odlučuju koje će kulturne, humanitarne ili bilo koje druge potrebe finansirati, onda imamo apsurdnu situaciju da javna preduzeća kroje politiku kulture umesto Ministarstva kulture ili sportsku politiku umesto Ministarstva sporta. To je u startu jedan loš sistem", kaže Nenadić za BIRN.

Takođe, podaci do kojih je BIRN došao pokazuju da nema jasne politike prilikom dodele sredstava, nego da se ide prema ustaljenom obrascu: malo kulturi, malo više sportu i još malo Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Malo je donacija za projekte koji se bave pomaganjem nekim osetljivim grupama, manjinskim zajednicama ili konkretno lokalnim zajednicama. Opet, najavljeno zatezanje kaiša u javnim preduzećima koje je nedavno najavio premijer Aleksandar Vučić može da znači i potpuno ukidanje ovih aktivnosti jer je premijer planirao da se za budžet u 2015. godini iz javnih preduzeća slije oko 150 miliona evra.

LIDERI EPS I POŠTE

Podaci do kojih je BIRN došao pokazuju da su javna preduzeća u protekle tri i po godine najviše novca potrošila na donacije i to oko 840 miliona dinara, a skoro duplo manje ili 466 miliona platila su za različita sponzorstva.

Najviše novca na donacije i sponzorstva izdvajali su Elektroprivreda Srbije (EPS), JP Pošta Srbije, Srpska banka, Aerodrom "Nikola Tesla" i Elektromreže Srbije (EMS).

EPS je prema podacima prikupljenim za posmatrani period ukupno potrošio skoro pola milijarde dinara, što je više od trećine ukupnih troškova svih preduzeća obuhvaćenih ovim istraživanjem.

Iako je Vlada formirana 2012. godine najavljivala racionalizaciju rada i restrukturiranje javnih preduzeća, EPS je za ove namene najviše potrošio tokom 2013. godine, ukupno 142 miliona dinara. Godinu dana ranije ovo preduzeće je za donacije i sponzorstva imalo izdatke najmanje u iznosu od 133,4 miliona, a u 2011. godini 137 miliona dinara.

JP Pošta Srbije je za razliku od ostalih preduzeća dostavilo podatke samo za 2011. i 2012. godinu. Tokom te dve godine iz svog budžeta Pošta Srbije je izdvojila nešto više od 178 miliona dinara na ime donacija i sponzorstava. Od toga je 68,5 miliona plaćeno za donacije, dok su ih sponzorstva koštala oko 110 miliona dinara.

Srpska banka, iako već dugo stoji na klimavim nogama, u poslednje tri i po godine ukupno je u ove svrhe potrošila 133,5 miliona dinara. Najviše tog novca, 95 miliona, otišlo je na donacije pre svega sportskim, ali i humanitarnim i drugim organizacijama i udruženjima, a blizu 40 miliona dinara na različita sponzorstva.

Među preduzećima koja nisu dostavila podatke je i Srbijagas koji je sa gubitkom od 50 milijardi dinara, prema podacima Agencije za privredne registre, drugu godinu zaredom prvi na listi "Sto najvećih privrednih društava po neto gubitku".

Naime, u izveštaju Državne revizorske institucije navodi se da je Srbijagas u 2011. godini kroz ugovore o sponzorstvu potrošio skoro 28 miliona dinara i to uglavnom u svrhu reklamiranja i propagande, od 49,4 miliona dinara koliko je ukupno potrošeno za ove namene u toj godini.

Najveći deo ovih troškova u iznosu od 12 miliona dinara odnosi se na ugovor o sponzorstvu sa Košarkaškim klubom Vojvodina Srbijagas za četiri košarkaške sezone.

Takođe, u postupku revizije utvrđeno je da je deo dobiti u iznosu od 140,2 miliona dinara Srbijagas neosnovano rasporedio na ime sredstava za humanitarne, naučne, kulturne, sportske i slične ciljeve, jer Vlada nije dala saglasnost za to.

Revizor u izveštaju navodi da je, na osnovu statuta, Upravni odbor Srbijagasa 2006. godine doneo odluku o načinu odobravanja sredstava za ove namene po kojoj generalni direktor pojedinačno može da odobri sredstva u iznosu do dva miliona dinara, a UO veće iznose.

Dalje, revizor navodi da pojedinačne odluke ne prelaze dva miliona dinara, ali su istim subjektima odobravane više puta u toku obračunskog perioda, a da o tome nije izveštavan Upravni odbor. Na taj način je Rukometnom klubu Vojvodina Železničar 11 puta na ime donacija isplaćeno ukupno 20,5 miliona dinara, a Rukometnom savezu Srbije 10 miliona. Brojne donacije takođe u iznosu od dva miliona Srbijagas je isplaćivao i drugim sportskim klubovima i savezima, ali i Sindikalnoj organizaciji Srbijagas, Gradu Jagodini, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i različitim udruženjima građana.

NOVAC ZA SPORT

Prioritet među javnim preduzećima, kada je reč o doniranju novca, imaju sportski klubovi i savezi, dok su humanitarne akcije i kulturne manifestacije daleko iza njih po iznosu doniranog novca.

Elektroprivreda Srbije je polovinu ukupnih donacija i sponzorstava, odnosno blizu 200 miliona dinara, u periodu 2011–2014. izdvojila za finansiranje različitih sportskih klubova i saveza.

Takođe, za sponzorisanje i doniranje sporta najviše sluha pored EPS-a imali su Aerodrom "Nikola Tesla" i Srpska banka.

Aerodrom je najrazličitijim klubovima i savezima uplatio ukupno 110 miliona dinara, odnosno čak više od dve trećina ukupnih donacija i sponzorstava, a Srpska banka 56 miliona dinara, od čega je Košarkaškom klubu Crvena zvezda samo u 2013. godini uplatila 26 miliona.

 

U oblasti kulture javna preduzeća su najviše novca izdvajala za sponzorisanje filmskih produkcija i koncertnih manifestacija.

Grad Jagodina je od Srpske banke dobio 18 miliona u 2013, od Srbijagasa dva miliona dinara u 2011. godini.

Za obnovu crkava i manastira u Srbiji javna preduzeća odvojila su oko 200 miliona.

Deo odgovornosti zbog trošenja novca na ovakav način snosi i Vlada, jer ona odobrava programe rada preduzeća i kontroliše da li su ti programi realizovani.

Nemanja Nenadić napominje da se takvim vidom pomoći zaobilazi klasično planiranje budžeta jer, kako kaže za BIRN, na taj način postaje manje vidljiva struktura javnih rashoda. "Mi vidimo da je, na primer, za sport izdvojeno iz Ministarstva sporta toliko i toliko, ali ne vidimo da se u stvari izdvaja mnogo više kroz ovakav vid finansiranja", kaže on.

JAVNA PREDUZEĆA, TAJNE DONACIJE

Uprkos višemesečnim naporima BIRN-a, nije bilo moguće prikupiti kompletne podatke o tome koga sve i u kom iznosu državna preduzeća sa najvećim budžetima doniraju i sponzorišu, jer pojedina preduzeća nisu spremna da dostave informacije o svom poslovanju.

Reč je o javnim preduzećima koja već tradicionalno odbijaju da dostave podatke kršeći na taj način Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji ih na to obavezuje.

Podatke o troškovima za donacije i sponzorstva BIRN-u nisu dostavili Telekom Srbija, Srbijagas, Železnice Srbije, Srbijašume, Jat Tehnika i Želturist.

Telekom Srbija kao akcionarsko društvo u državnom vlasništvu odbija da dostavi podatke, pod izgovorom da se na to preduzeće ovaj Zakon ne odnosi i da je kao telekomunikacioni operator izložen tržišnoj konkurenciji, te bi javno objavljivanje ovih informacija narušilo načelo ravnopravnosti u poslovanju.

Uprkos tome što je nakon uložene žalbe, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još u decembru 2013. godine doneo Rešenje kojim se ovom preduzeću nalaže da u roku od pet dana BIRN-u dostavi sve tražene informacije, do danas to nije učinjeno.

Iako se opravdanje Telekoma u neku ruku može smatrati razumljivim, to ne umanjuje činjenicu da postoji opravdan interes javnosti da zna na koji način ovo i dalje državno preduzeće raspolaže novcem građana.

 

Telekom je kompanija čiji znak krasi dresove skoro svih klubova u Srbiji, koja je u prošlosti plaćala razne dugove Crvenoj zvezdi i Partizanu i uopšte služila kao neiscrpan izvor finansiranja za kojekakve sportsko-kulturne manifestacije širom Srbije bez jasne ideje o tome na koji način se time povećava zarada te kompanije. U godišnjem izveštaju o društveno-odgovornom poslovanju Telekoma navodi se kome su na primer uplaćena sredstva i šta se time dobilo (uplaćeno košarkaškom klubu čiji su se igrači družili sa decom ometenom u razvoju ili sa decom bez roditelja), ali bez iznosa.

Neke pretpostavke i naznake koje su se ranije pojavljivale u javnosti pokazuju da je Telekom za posmatrani period potrošio na ime donacija i sponzorstava verovatno koliko sva druga preduzeća u državnom vlasništvu.

JP Srbijašume odbilo je da dostavi podatke, sa neosnovanim obrazloženjem da ne postoji jedinstven dokumentu kojem su sadržane sve tražene informacije.

Sa druge strane, Srbijagas i Železnice Srbije, preduzeća sa ubedljivo najvećim finansijskim gubicima, zahteve BIRN-a su potpuno ignorisali. Železnice Srbije se do danas ni na koji način nisu oglasile iako je Poverenik, kao i u slučaju Telekoma, naložio da se BIRN-u dostave zahtevani podaci, dok se u slučaju Srbijagasa još čeka na Rešenje.

Specifično je da je Pošta Srbije BIRN-u dostavila sve tražene podatke o isplaćenim donacijama i sponzorstvima u 2011. i 2012. godini, ali da iste podatke za 2013. i 2014. godinu tražene u maju ove godine ni nakon više insistiranja BIRN-a i upućene žalbe do dana objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Srpska banka, Galenika i Air Serbia jedina su preduzeća koja su reagovala nakon obavezujućih rešenja Poverenika i dostavila tražene informacije i dokumenta.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija, uz podršku NED-a. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU niti drugih donatora.