Milijarde ministrima na potpis

Vlada Republike Srbije je za četiri poslednje godine potrošila više od pola milijarde evra na izdatke koji se vode kao diskrecioni

Istraživanje koje BIRN sprovodi četvrtu godinu za redom otkriva da su ministarstva u periodu od 2010. do 2013. godine novcem poreskih obveznika platila najmanje 69 milijardi dinara, što je više od pola milijarde evra, za razne „usluge po ugovoru“ i „specijalizovane usluge“.

U samom budžetu ovi troškovi nisu precizirani, stoga ni građani nemaju uvid u to šta se krije iza milionskih iznosa i na koji način se raspolaže njihovim novcem.

BIRN je odlučio da analizira upravo ove budžetske linije, jer one predstavljaju diskrecione rashode što znači da ministri i drugi nadležni državni službenici sami odlučuju na šta će se trošiti novac.

Vlada Srbije u različitim sazivima obećavala je uštede kada je reč o nabavci roba i usluga i upotrebi diskrecionih prava.

Posebno je prethodna vlada, iz 2013. godine, predstavljajući novi set ekonomskih mera najavila obavezno smanjenje troškova ministarstava u ovom domenu, koje bi obezbedilo uštedu od 30 do 40 miliona evra u državnom budžetu.

Međutim, do toga nije došlo, pokazuju podaci koje je BIRN sakupio za 2013. godinu iako se u 2013. godini trošilo manje nego u periodu 2010-2012.

Istraživačka statistika

Upućeno je 100 Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ministarstvima i vladinim kancelarijama u različitim sazivima.

Prikupljene informacije sadržane su u preko tri hiljade dokumenata, uglavnom u štampanom obliku.

U proseku ministarstva su na zahteve odgovarala u zakonskom roku, dok se od pojedinih na odgovore čekalo i do pet meseci.

U 2014. godini ministarstva su bila najmanje ažurna u dostavljanju odgovora.

Podatke za 2013. godinu do danas nisu poslali Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koja je prestala sa radom nakon formiranja nove vlade u aprilu 2014. godine.

Više od dvanaest ministarstava i vladinih kancelarija u različitim sazivima dostavilo je nepotpune informacije.

Poslate su dve žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja na ćutanje i odluku organa vlasti.

U oba slučaja Poverenik je doneo Rešenje da se BIRN-u dostave tražene informacije.

Uprkos najavama da će se budžetskim novcem upravljati na transparentan način ministarstva su nastavila sa starom praksom da izdvajaju velike sume za robu i usluge koje možda nisu od najveće važnosti, kao i da na ovim budžetskim linijama „knjiži“ čitave projekte u milionskim iznosima.

Osim nedovoljne transparentnosti problem predstavlja odsustvo jasne sistematičnosti u raspodeli budžetskih sredstava, ali i nepostojanje javne provere odluka šta će biti nabavljeno i plaćeno.

Tako se u lepezi potreba ministarstava novac koristi za najrazličitije nabavke, od kancelarijskog materijala, preko medijskih, promotivnih i istraživačkih usluga do angažovanja stručnih konsultanata, ali i osoba zaposlenih u samim ministarstvima.

„Ugovorene“ ili „specijalizovane“ bez razlike

U periodu od 2010. do 2012. godine ministarstva su neprestano uvećavala troškove, dok je 2013. godine zabeleženo smanjenje.

Tačan iznos za koliko su rashodi umanjeni nije bilo moguće utvrditi, jer BIRN-u nisu sva ministarstva dostavila podatke, iako su traženi još u februaru 2014. godine. 

U 2010. godini ministarstva su za usluge po ugovoru potrošila 11,6 milijardi dinara, a za specijalizovane usluge skoro pet puta manje, odnosno 2,6 milijardi dinara.

Prema podacima iz 2011. godine smanjeni su troškovi na budžetskoj liniji za specijalizovane usluge, pa su ukupni rashodi ministarstava za tu namenu iznosili milijardu i po dinara, dok su troškovi za usluge po ugovoru uvećani za 5 milijardi u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, istraživanje pokazuje da se 2012. godine dogodio obrt u trendu trošenja javnog novca sa ove dve linije.

To znači da su ovaj put ministarstva bila mnogo izdašnija kada je reč o specijalizovanim uslugama za koje su platila skoro 19 milijardi, dok su ih usluge po ugovoru koštale tek 2,1 milijardu dinara.  

Ovakav se trend zadržao i 2013. godine, pa je za specijalizovane usluge iz budžeta bilo izdvojeno najmanje 14 milijardi, a za usluge po ugovoru 900 miliona dinara.

Suštinski, u pitanju je samo drugačija kombinatorika. I dalje su ministarstva ugovarala iste usluge, ali su se one isplaćivale sa druge pozicije. Ono što unosi sumnju jeste pitanje po kom osnovu ugovorene usluge prelaze u specijalizovane.

Za nauku i obrazovanje najviše

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imalo je najveće rashode na budžetskim linijama specijalizovane usluge i usluge po ugovoru.

Ovo ministarstvo je za prethodne četiri godine potrošilo 54,5 milijardi dinara što je više od gotovo tri četvrtine ukupnih diskrecionih troškova vlade u ovom periodu.

Najveći deo tog novca isplaćen je za finansiranje načno-istraživačke delatnosti fakultetima, kako državnih tako i privatnih univerziteta i centrima, institutima i udruženjima koji se bave naukom.

Posle Ministarstva prosvete najveći ceh u diskrecionim postupcima platilo je Ministarstvo kulture i informisanja koje je od 2010. do 2013. godine imalo ukupne troškove nešto veće od 3 milijarde dinara.

 

Isto toliko novca potrošilo je i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali za period od tri godine, neračunajući 2013. godinu, jer jedino ovo ministarstvo do dana objavljivanja ovog teksta nije poslalo nikakve podatke o svojim rashodima za tu godinu.

Najmanje troškove imali su Ministarstvo finansija, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo omladine i sporta.

Jedino ministarstvo koje nije imalo potrebe za specijalizovanim uslugama je bivše Ministarstvo građevinarstva i urbanizma.

Ubedljivo najviše novca dobio je JUP - Jedinica za upravljanje projektima, koju je osnovala Vlada Republike Srbije.

Ovom preduzeću Ministarstvo prosvete isplatilo je ukupno 9,3 milijarde dinara za usluge istraživanja i upravljanje projektima.

Za pružanje istih usluga Institut za nuklearne nauke Vinča inkasirao je ukupno 3,1 milijardu, a  javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije više od milijardu dinara.

„Od igle do lokomotive“

U jeku ekonomske krize uprkos najavljivanim nepopularnim reformama,velikim rezovima i stezanju kaiša, a u cilju oporavka privrede i sistema javnih finasija, ministarstva nisu nimalo racionalnije postupala u pogledu nabavki usluga za svoje potrebe.

Novac se trošio za najrazličitije nabavke od hemijskih olovaka, papira, pečata, vizitkarti preko uramljivanja slika, cvetnih aranžmana, poklona u vidu plišanih kutija, ukrasnih kesa, dugmadi za košulje i parfema do seminara i kurseva stranih jezika za zaposlene.

Najviše je potrošeno na usluge istraživanja, upravljanja projektima, angažovanje stručnih konsultanata, održavanje objekata kao i različite promotivne i medijske usluge.

Više od polovine ukupnih diskrecionih troškova, tačnije 42,5 milijardi dinara koštale su istraživačke usluge u različitim oblastima, dok je za upravljanje projektima potrošeno više od 12 milijardi dinara.

Za angažovanje eksperata, stručnih i posebnih savetnika kao i članova komisija i radnih grupa, ministarstva su platila oko 700 miliona dinara.

Samo za usluge održavanja veb sajtova, servisiranje računara i softvera ministrastva su potrošila 680 miliona dinara ili oko 6 miliona evra.

Agencijama za marketing i pi-ar, novinskm agencijama, nacionalnim i lokalnim medijima, kako privatnim tako i onim koje se finansiraju iz budžeta za pružanje medijskih,promotivnih i produkcijskih usluga, plaćeno je više od 884 miliona dinara.

Pored ovoga, znatna sredstva ministarstva su izdvajala za usluge reprezentacije i troškove službenih putovanja, iako u budžetu već postoje namenske linije za nabavku ovakvih roba i usluga.

Diskrecioni troškovi pod diskrecijom

Uprkos višemesečnom istraživanju BIRN-a nije bilo moguće prikupiti kompletne podatke o načinu na koji se troši novac sa ovih budžetskih linija.

Ukupan iznos od 69 mlijardi dinara nije konačan, a u nekim slučajevima ostaje nepoznato koja su tačno fizička i pravna lica bila angažovana po ugovoru i za koju konkretnu uslugu. Za to postoji više razloga.

Naime, Srbiju su u prethodne četiri godine vodile tri vlade, za čijeg mandata su izvršene dve rekonstrukcije.

Tako se u novim postavkama zbog preraspodela nadležnosti nije znalo ko je za šta zadužen i kod koga postoje podaci.

Brojna ministarstva iz godine u godinu bez osnova se pozivaju na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, jer smatraju da je objavljivanje podataka o tome koja fizička lica su angažovali za izvršenje neke usluge zadiranje u privatnost i da je to moguće samo uz njihovu prethodnu saglasnost.

Takav je slučaj bio sa ministarstvima prosvete, rada, životne sredine, untrašnjih kao i spoljnih poslova, omladine i sporta, ministarstvom, a kasnije kancelarijom za Kosovo i Metohiju, zatim sa ministarstvima regionalnog razvoja i lokalne samouprave, saobraćaja, građevinarsta i urbanizma, rudarstva i energetike.

Neretko su ministarstva potpuno ignorisala zahtev ili pak slala neupotrebljive podatke u vidu zbirnih suma onako kako su one već prikazane u budžetu.

Ministarstvo saobraćaja je 2012. godine poslalo zbirne iznose toškova za prethodnu godinu, dok je naradne odgovor na zahtev, i to nepotpun, dostavilo posle deset meseci nakon uložene žalbe Povereniku. Ove godine bilo je potrebno pet meseci Ministarstvu saobraćaja da BIRN-u dostavi tražene informacije za 2013. godinu.   

Razlikuje se i način na koji u ministarstvima „knjiže“ ove podatke pa se neki troškovi odnose na ukupnu vrednost ugovorene usluge, drugi pokazuju koliko je u određenoj godini novca isplaćeno, bilo na mesečnom ili godišnjem nivou, bez napomene na koji vremenski period je ugovorena usluga.

Takođe, neki iznosi prikazani su sa obračunatim, a neki bez obračunatog PDV-a, jer pojedina ministarstva u svojim odgovorima to nisu precizno navodila.

To se specifično odnosi na iznose troškova za angažovanje fizičkih lica, gde nije navedeno da li su u pitanju neto ili bruto iznosi.

Svi podaci prikupljeni tokom istraživanja, u vidu nekoliko hiljada stranica u štampanom i elektronskom obliku, dobijeni su na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

BIRN je sve informacije objedinio i sistematizovao u pretraživu bazu podataka  onako kako su ih ministarstva dostavila, sa ciljem da se potrošnja iz budžeta učini transparentnijom kako bi građani imali uvid u to kako se i za koje namene troši njihov novac.

 

Specijaliteti sa budžetskog „menija“

Ručkovi i radni sastanci u elitnim beogradskim restoranima –14.000.000 rsd (2010–2013)

Održavanje softvera i servisiranje računara – 680.000.000 rsd (2010–2013)

Izgradnja i održavanje objekata – 784.000.000 rsd (2010–2013)

Nabavka poklona  – 14.500.000 (2010–2013)

Ministarstvo građevinarstva – osnivanje Instituta Ivo Andrić u Višegradu – 100.000.000 rsd (2012)

Ministarstvo kulture i informisanja – radovi na rimskom amfiteatru Viminacijum  – 93.000.000 rsd (2011–2013)

Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – pokloni u parfimeriji Sephora – 77.000 rsd  (2011)

Ministarstvo spoljnih poslova:

  • Održavanje i čišćenje – 90.000.000 rsd (2010–2013)
  • Dugmad za košulje – oko 500.000 rsd (2013)
  • Plišane kutije i kutije za dugmad – 83.000 rsd (2013)
  • Mini kese i mini kese sa zlatotiskom – 93.000 rsd (2013)

 

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine:

  • Monitoring populacionog statusa mrkog medveda – 5.200.000 rsd (2011, 2013)
  • Ishrana i nega za četiri mrka medveda – 2.400.000 rsd (2010, 2011, 2013)
  • Monitoring razvoja populacije evroazijskog dabra – 2.850.000 rsd (2011, 2013)
  • Stanje i analiza populacije ušate ševe – 3.851.500 rsd (2011, 2013)

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija, uz podršku NED-a. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU niti drugih donatora.