Milioni za tribine od sibirskog kedra

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je Elektroprivreda Srbije odobrila donaciju od pola miliona evra bez ikakve kontrole utrošenih sredstava, iako se od početka godine nalazi pred bankrotom

Vlada Srbije i Elektroprivreda Srbije za proslavu 1700 godina Milanskog edikta na arheološkom nalazištu Viminacijum potrošili su ukupno 175 miliona dinara.

U Viminacijumu je 18. maja u okviru proslave jubileja „Milanskog edikta“ izvedena opera „Aida“ Đuzepe Verdija u rimskom amfiteatru koji je izgrađen specijalno za ovu priliku. Uz direktan televizijski prenos na javnom servisu izvedena je predstava kojoj je prisustvovalo 2,500 ljudi.

Izvođenje opere je bilo deo celogodišnje manifestacije kojom Srbija obeležava činjenicu da se na teritoriji današnjeg Niša rodio Konstantin, rimski car koji je pre 1700 godina omogućio slobodno ispovedanje hrišćanske vere.

Umesto odjeka u javnosti i kvalitetnog programa koji bi privukao turiste, manifestaciju od početka prate brojne kontroverze oko načina na koji se troši izdvojeni novac.  

Debatu oko proslave Milanskog edikta izazvala je predstava Konstantin, kada su ranije ove godine u javnost procurele informacije da je na njenu pripremu i izvođenje potrošeno preko 17 miliona dinara.

S druge strane, Arheološko nalazište Viminacijum poslednjih je godina postalo jedno od važnijih tačaka na mapi turističke ponude Srbije. Taj prostor je izabran za jedan od događaja u okviru obeležavanja godine „Milanskog edikta“ jer predstavlja ostatke rimskog vojnog kampusa i naselja koje je bilo formirano oko njega.

Da bi prostor mogao da primi veći broj posetilaca sprovedena je rekonstrukcija nekadašnjeg amfiteatra koji je obnovljen i dozidan. Ove radove finansirala su različita ministarstva: za pristupne saobraćajnice i izgradnju drvenog teatra od sibirskog kedra Ministarstvo kulture izdvojilo je 35 miliona dinara, Ministarstvo finansija 30 miliona, a Ministarstvo građevinarstva 60 miliona saznaje BIRN u Ministarstvu kulture i informisanja i u upravi Viminacijuma.

EPS - gubitaš široke ruke

Pored ovih donacija koje je trebalo da posluže da se prostor upodobi za organizaciju različitih događaja iz oblasti kulture, čitav projekat je dodatno pomoglo i JP Elektroprivreda Srbije.

Iako je rukovodstvo EPS-a početkom februara u više navrata javno upozoravalo da je kompanija u teškoj finansijskoj situaciji i da je pred bankrotom, Upravni odbor preduzeća je za manifestaciju u Viminacijumu u aprilu 2013. godine odobrio donaciju od 50 miliona dinara.

„Elektroprivredi Srbije je hitno potrebno zaduženje ili bi kompanija već krajem marta mogla da ode u stečaj”, izjavio je početkom februara ove godine na konferenciji za novinare v.d.direktor Aleksandar Obradović.

Nakon samo dva meseca Upravni odbor EPS-a, uz odobrenje v.d. direktora, donosi odluku da proslavu u Viminacijumu pomogne sa skoro pola miliona evra.

“S obzirom da je realizacija ovog projekta od nacionalnog interesa i da je pokrenuta šira društvena akcija obezbeđivanja sredstava, Upravni odbor ocenjuje da je pružanje ove donacije od zajedničkog interesa za JP EPS i zavisna privredna društva”, navodi se u Odluci koju je potpisao predsednik UO Aca Marković.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je donacija Viminacijumu najveća pojedinačna donacija EPS-a bar u prethodne tri godine, čija je vrednost jednaka polovini godišnjeg budžeta za donacije i sponzorstva u 2012. godini.

Prema podacima Agencije za privredne registre, EPS je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 11,7 milijardi dinara, dok je 2011. godine preduzeće poslovalo sa dobitkom većim od 26 milijardi.

Danas u EPS-u objašnjavaju da je finansijska kriza u preduzeću prošlost i da su prevaziđeni svi problemi, kao i da je iznos donacije u zakonskim okvirima.

„Mi smo najstabilnija kompanija u Srbiji, sami se finansiramo, nismo na budžetu, ne koštamo građane. Takođe, Godišnji plan donacija i sponzorstva odobrava Vlada, koje se potom dodeljuju na osnovu pravilnika,“ kažu u EPS-u u telefonskom razgovoru za BIRN.

U razgovoru za BIRN, portparolka EPS-a Jelena Vujović ističe da kompanija nije finansirala izvođenje opere, već rekonstrukciju amfiteatra.

 „Zbog termoelektrane i rudnika uglja u Kostolcu EPS oseća posebnu odgovornost za taj kraj i za arheološko nalazište. EPS i Viminacijum imaju dugu zajedničku istoriju, može se reći da su upravo naši rudari otkrili nalazište prilikom iskopavanja kopa“, rekla je Vujović.

Na naše pitanje da li EPS vodi evidenciju o tome kako se troši 50 miliona namenjenih za proslavu jubileja, u ovoj kompaniji odgovoraju da se donacije tretiraju kao pokloni i da se za njih ne traži izveštaj o potrošnji.

Od rupe do amfiteatra

U Arheološkom institutu, na čiji račun je i uplaćen novac, nisu želeli da govore o donaciji EPS-a, a direktor Instituta prof. dr Slaviša Perić nas je uputio na prof. dr Miomira Koraća.

Direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir Korać za BIRN kaže da se taj novac još ne troši i da su u planu javne nabavke za izvođenje radova i nabavku dobara. Prema njemu, nema ničega spornog u tome što je taj novac EPS-a sada opredeljen i on veruje da kada sve bude završeno da će Viminacijum moći da se samofinansira.

Pre donacije EPS-a za rekonstrukciju amfiteatra je već utrošen novac dobijen od ministarstava sa kojima su potpisani ugovori.

Sproveden je postupak javne nabavke i zaključen je ugovor sa izvođačem  u vrednosti od 65 miliona dinara. Objekat je završen do dana održavanja manifestacije do vrednosti od 52,3 miliona dinara i predviđeno je da se radovi dalje nastave do vrednosti od 65 miliona.

„Nažalost, i pored potpisanog ugovora Ministartvo finansija i privrede do današnjeg dana nije uplatilo ni dinar, tako da se nalazimo u bezizlaznoj situaciji jer je sproveden postupak javne nabavke i urađeni radovi do visine od 22,3 miliona“, kaže Korać.

Korać nam je objasnio da je od tog novca napravljena drvena tribina, kakva je nekad bila na tom mestu i da sada Srbija ima nešto što je jedinstveno u jugoistočnoj Evropi. Pored toga, urađena je infrastruktura samog lokaliteta i izgrađeni su prilazni putevi i parkinzi.

„Za ovaj događaj smo se nekako skrpili, ali treba još napraviti toalete, izlepiti pločice, dovesti vodu i uraditi mnogo toga da Viminacijum zablista punim sjajem“ kaže Korać za BIRN.

Rukovodilac projekta „Milanski edikt“ i zamenica ministra kulture Slavca Trifunović potvrđuje da su pomenuta dva ministarstva izdvojila novac, ali na spisak dodaje i Ministarstvo građevinarstva sa dodatnih 60 miliona dinara. Tako da izdaci Vlade za organizaciju proslave u Viminacijumu dostižu 125 miliona dinara.

Ona objašnjava da je ranije to mesto „bilo blatnjava rupa“ a sada je reprezentativni multifunkcionalni objekat. Ona je uverena, kao i Korać, da će uloženi novac omogućiti ovoj naučno-turističkoj ustanovi da bude u budućnosti samoodrživa i kaže da je taj objekat sad još i bolji nego što je bio originalno jer ima više komfora na tribinama.

„Amfiteatar i pristupne saobraćajnice u Viminacijumu su namenski napravljeni i sređeni za proslavu, ali će se koristiti i za neke buduće manifestacije i kulturne sadržaje,“ izjavila je Trifunović za BIRN.

Sledeća proslava u Viminacijumu najavljena je već za 06. avgust, kada će biti održan program povodom obeležavanja Dana rudara Srbije saznaje BIRN u Ministarstvu kulture.