Može li propust u proceduri da prizemlji Er Srbiju?

Er Srbija rizikuje da dobije zabranu letenja jer je angažovala pilote za koje nije dobila neophodnu bezbednosnu procenu MUP-a i BIA

Dvanaest pilota upravljalo je putničkim avionima Er Srbije tokom 2017. godine, a da pre toga kompanija nije za njih obavila obavezan proces bezbednosne provere u MUP-u i BIA, čime bi potvrdila, između ostalog, da nisu prethodno osuđivani ili krivično gonjeni.

Ovo kao posledicu može da ima suspenziju dozvole srpske nacionalne aviokompanije za obavljanje vazdušnog saobraćaja, stoji u internom izveštaju istražnog tima Er Srbije, do čije je kopije došao BIRN.

Pored zabrane letenja kao najstrože kazne, kao moguće posledice u izveštaju se navode i kompromitovanje bezbednosti putnika i administrativne kazne.

„Ukoliko bi došlo do bilo koje od navedenih posledica, to bi ozbiljno narušilo ugled kompanije… Ovo je ozbiljan propust koji predstavlja znatan rizik za bezbednost putnika i samu aviokompaniju”, stoji u izveštaju iz novembra 2017. godine.

Izveštaj je urađen na inicijativu Službe za etiku i usklađenost poslovanja Er Srbije. Istražni tim formiran je oktobra 2017. godine kako bi se istražili mogući prekršaji u saradnji Er Srbije i firme AviGo LTD preko koje je srpski avioprevoznik angažovao pilote.

BIRN je od nadležnih u Er Srbiji tražio potvrdu autentičnosti dokumenta, kao i odgovore na to šta je urađeno da uočeni propusti budu otklonjeni, ali niko nije odgovorio.

BIRN je u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije, glavnoj državnoj instituciji zaduženoj za primenu standarda bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, saznao da nisu imali uvid u dokument „jer se radi o memorandumu kompanije koji je i napravljen za internu upotrebu”.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije ima zakonsku obavezu da reaguje na osnovu saznanja da je došlo do kršenja propisa iz Zakona o vazdušnom saobraćaju.

Vlada Srbije potpisala je avgusta 2013. godine ugovor sa kompanijom Etihad Airways iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja je postala vlasnik 49 posto kompanije i dobila pravo da pet godina rukovodi firmom.

BIRN je stupio u kontakt sa Rikom Alenom, potpredsednikom Etihada koji je obećao da će istražiti slučaj i poslati nam stav kompanije. Naknadno je poslao samo kratku poruku: „Više ništa neću komentarisati o ovom slučaju”.

Er Srbija je pilote angažovala preko brokerske kompanije AviGo, registrovane na Dominiki. BIRN nije uspeo da pronađe kontakte kompanije, niti vlasnika i od njih dobije komentar na navode iz izveštaja.

AviGo je počeo saradnju sa Er Srbijom 2014. godine. U izveštaju, čija je kopija u posedu BIRN-a, predstavnici Er Srbije još su 2015. godine imali muku da saznaju ko su pravi vlasnici ove firme.

U izveštaju se navodi da nema dokaza da je Er Srbija angažovala uglednu kompaniju koja je pružila brokerske usluge za angažovanje pilota.

Angažovanje pilota preko brokera međutim nije nepoznata, niti problematična praksa.

Petar Vojinović, glavni urednik specijalizovanog portala za vazduhoplovstvo Tango Six, kaže da zapošljavanje preko brokerske kuće samo po sebi nije loša stvar i predstavlja uobičajenu praksu i u mnogo većim i poznatijim avio-kompanijama.

Rajaner, Vizer i druge veće kompanije sarađuju sa brokerskim kućama zbog dinamike pilotskog tržišta. Brokerske kuće se koriste da vam brže i povoljnije u celom paketu nađu pilote.

Kazne i obustavljanje saobraćaja

U dokumentu koji nosi datum 27. novembra 2017. godine navodi se da je od 2014. do 2017. Er Srbija angažovala 56 pilota preko firme AviGo, a da 40 odsto njih nije podvrgnuto bezbednosnoj proveri.

Posao bezbednosne provere u nadležnosti je Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, a na zahtev avio kompanije koja angažuje pilote, u ovom slučaju Er Srbije.

Bezbednosna provera MUP-a i BIA, između ostalog, uključuje i proveru da li je osoba bila krivično kažnjavana i da li se protiv nje vodi neki prekršajni ili krivični postupak.

U izveštaju se navodi da procedura prilikom angažovanja pilota u Er Srbiji podrazumeva da nadležni iz odeljenja Letačkih poslova popunjavaju zahtev i šalju ga službi za ljudske resurse koja zatim celokupnu dokumentaciju prosleđuje službi Obezbeđenja koja obavlja bezbednosnu proveru kod nadležnih organa.

„12 AviGo pilota (10 na Boingu 737, jedan na ATR 71, i jedan na obuci na zemlji) leteli su na osnovu ugovora iz 2017. a da nisu bili podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri u skladu sa poglavljem 17 Er Srbijinog Programa obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,” stoji u izveštaju.

U izveštaju se takođe navodi i da osim pilota AviGo-a, još 101 (18 odsto) član kabinskog i letačkog osoblja Er Srbije nije prošlo pomenutu proceduru.

BIRN međutim nije mogao da dobije više informacija o ovom slučaju jer ni jedan od kontaktiranih potencijalnih sagovornika iz Er Srbije nije odgovorio na naše pozive, poruke ili mejlove.

Iz izveštaja se može videti i da su istražitelji Er Srbije tokom istrage kontaktirali Odeljenje za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, AVSEC, koje je deo Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koje ih je obavestilo da ovakvi propusti potencijalno predstavljaju kršenje domaćih zakona i rezultiraju administrativnim kaznama ili obustavljanjem saobraćaja.

U izveštaju se dalje navodi i da su svi piloti AviGo imali identifikacione kartice članova posade koje im je izdala služba obezbeđenja Er Srbije, iako neki nisu prošli bezbednosnu proveru.

Srpski Zakon o vazdušnom saobraćaju propisuje da pre izdavanja identifikacione kartice „ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i posebna organizacija nadležna za bezbednosno-informativne poslove vrše bezbednosnu proveru svih lica kojima se izdaje znak identifikacije”.

Vladimir Milićević, pilot Rajanera i nekadašnji pilot JAT-a, kaže da svaka zemlja ima svoja pravila prilikom bezbednosne provere pilota.

U vreme bivše Jugoslavije u procenu su bile uključene policija, vojska, obaveštajne službe, sudstvo... Obilazili su komšije, raspitivali se o vašoj porodici. Znam sjajne pilote koji nisu prošli ovakvu bezbednosnu proveru i čije karije su uništene, objašnjava Milićević.

Milićević kaže da je u evropskim zemljama danas to jednostavnije. Zahtev se nadležnim organima podnosi individualno, a izveštaj se dobija za samo nekoliko dana. Ovaj izveštaj analizira, između ostalog, da li je osoba osuđivana, da li na vreme plaća kredite i da li je prekršajno gonjena.

U Izraelu je, opet, taj proces mnogo rigorozniji nego što je bio u bivšoj Jugoslaviji. Proverava se da li ste ikada bilo u nekoj arapskoj zemlji, šta ste tamo radili, da li postoji povezanost sa terorizmom, kaže pilot Vladimir Milićević.

Istražni tim Er Srbije vodio je viši menadžer interne revizije, a podrška u radu je zatražena i od nadležnih službi u Etihadu. Radnu grupu koja je nadgledala istragu činili su predstavnici interne revizije, službe ljudskih resursa, službe obezbeđenja i pravnih poslova.

Izveštaj je 27. novembra 2017. godine dostavljen tadašnjem generalnom direktoru Danetu Kondiću, koji je mesec dana kasnije podneo ostavku iz, kako je naveo, ličnih razloga.

Izveštaj je, osim Kondiću, dostavljen i Branislavu Maloviću, izvršnom direktoru za odnose sa državnim organima i organizacijama, Dankanu Najsmitu, sadašnjem generalnom direktoru, a tadašnjem izvršnom direktoru za finansije i transformaciju poslovanja, Danijeli Popadić, poslovnom sekretaru kompanije i Marku Babiću, ‎direktoru sektora za ljudske resurse.

BIRN se obratio za komentar svima sa gore spomenutog spiska, ali niko od njih nije odgovorio na naše upite.

Odgovornost i posledice

Pol Hadson, predsednik najveće svetske organizacije za zaštitu prava putnika „Flyers Rights”, kaže za BIRN da „nacionalne agencije zadužene za bezbednost vazdušnog saobraćaja mogu da kazne kompanije u slučajevima ovakvih kršenja propisa, suspenduju pilote i u izuzetnim slučajevima prizemlje aviokompaniju”.

Izvor iz Evropske komisije kaže za BIRN da je „Srbija članica Evropske agencije za civilni vazdušni saobraćaj (ECAC) i shodno tome obavezna da primenjuje pravila o bezbednosti. Na srpskim organima je da provere da li se avioprevoznik pridržava svojih obaveza”.

Er Srbija: Izveštaj interne prirode, poštujemo bezbednosne procedure

BIRN je nekoliko dana pokušavao da dobije odgovore od nadležnih u Er Srbiji. Nekoliko sati nakon objavljivanja našeg istraživanja stiglo je saopštenje koje prenosimo u celini:

„Er Srbija poštuje sve propise koji uređuju oblast bezbednosti u vazdušnom saobraćaju i naglašava da je angažovanje pilota preko brokera uobičajena praksa koju primenjuju mnogobrojne svetske avio-kompanije. Er Srbija je saradnju sa AviGo-m počela posle sprovedene tenderske procedure. Iako na takvu vrstu procedure nije bila obavezna, tender je sproveden, a pomenuta kompanija imala najbolju ponudu. Od tog trenutka AviGo ispunjava sve preuzete obaveze i na najvišem nivou pruža usluge našoj kompaniji. Kada je reč o bezbednosnoj proveri pilota, njihove dozvole i sva ostala dokumenta provereni su od strane nadležnih organa.”

„Važno je naglasiti da piloti Air Serbia, da bi uopšte mogli da upravljaju vazduhoplovom, moraju da ispune zahteve koje propisuju interni pravilnici kompanije, kao i Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV). Do poslednjeg usklađivanja domaćih propisa sa evropskim vazduhoplovnim zakonodavstvom, koje je sprovedeno krajem 2016. godine, bezbednosna provera podrazumevala je dostavljanje uverenja kompaniji da osoba nije osuđivana i da se protiv nje ne vodi nijedan postupak, što su svi naši zaposleni ispunili. Posle novembra iste godine, na osnovu tada novih propisa, pokrenute su bezbednosne provere svih zaposlenih. Nadležnima je podnet veliki broj zahteva, a proces je bio usporen postupkom bezbednosne provere pilota stranih državljana, koji je kompleksniji nego za domaće državljane. Naglašavamo da je dokument, na koji se pozivate, interne prirode i da je poslužio za analizu dokle se stiglo sa postupkom bezbednosnih provera.”

„Er Srbija poštuje sve propise koji uređuju oblast bezbednosti u vazdušnom saobraćaju i nijednog trenutka nije bila dovedena u pitanje bezbednost putnika i vazduhoplova.”


Ovo istraživanje je nastalo u okviru projekta koji finansira Britanska ambasada u Beogradu. Stavovi izrečeni u istraživanju predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.