Profesionalni sport na račun građana

Više od 130 miliona evra potrošeno je za finansiranje različitih sportskih klubova i organizacija u Srbiji od 2012. do 2014. godine, pokazalo je istraživanje BIRN-a

Kriterijumi na osnovu kojih se troši novac namenjen sportu nisu do kraja jasni i ne postoje konsolidovani podaci o tome. Iz ovih razloga su izdvajanja za sport predmet neprestanih nagađanja. Takođe, izazivaju sumnju, ali i opravdan interes javnosti da zna koje sve institucije, koga i za šta tačno plaćaju novcem svih građana.  

Uprkos mnogobrojnim najavama da će država obelodaniti ove podatke, to se još uvek nije dogodilo. Dodatno, problem predstavlja kontrola utrošenih sredstava, koja je ili slaba ili nepostojeća.

BIRN je zato sproveo istraživanje o tome koliko se novca troši za finansiranje različitih sportskih organizacija i događaja i u koje tačno svrhe. Prvi put i na jednom mestu predstavljeni su podaci koji otkrivaju na koji način je potrošeno 16,7 milijardi dinara ili oko 133 miliona evra za sport u Srbiji u periodu od 2012. do 2014. godine.

Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 26 najvećih lokalnih samouprava, Ministarstvo omladine i sporta i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Autonomne pokrajine Vojvodina.

Od 26 lokalnih samouprava, pet gradova i opština BIRN-u do dana objavljivanja ovog teksta nije dostavilo tražene informacije o tome koliko su novca trošili za sportske namene.

Opštinske i gradske uprave Vrbasa, Šapca, Jagodine i Novog Pazara nisu dostavile traženu dokumentaciju o potrošenim budžetskim sredstvima, dok je Vranje poslalo zbirne podatke koje je bilo nemoguće analizirati u tom smislu.

 

Najizdašnije Ministarstvo sporta

Tokom prethodne tri godine najviše novca je izdvojilo Ministarstvo omladine i sporta, skoro 9 milijardi dinara, što je polovina ukupno izdvojenog novca za ove namene. Slede Grad Beograd sa 1,8 milijardi dinara i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sa blizu milijardu dinara.

Iz budžeta grada Kragujevca je ukupno izdvojeno nešto više od 900 miliona dinara, a iz grada Niša 832 miliona dinara.

Iako je grad Zaječar finansirao samo Sportski savez grada Zaječara, izdvojio je veliki novac. U periodu od 2012. do 2014. godine dotiranjem saveza iz ovog grada za redovne aktivnosti gradska uprava je potrošila 352 miliona dinara, što je znatno više nego što su dobili neki drugi sportski savezi kao na primer atletski, teniski ili veslački.

Najmanje novca za finansiranje sporta potrošile su opštine Prokuplje i Gornji Milanovac i grad Kraljevo. Ove tri lokalne samouprave potrošile su zajedno u posmatranom periodu svega pet miliona više nego grad Valjevo koji je prvi naredni po količini izdvojenog novca sa 121 milionom dinara.

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je tokom ove tri godine ukupno potrošio skoro milijardu dinara za finansiranje više od 1200 različitih sportskih organizacija i manifestacija.

Od toga sa 124 miliona dinara finansirane su osnovne škole u Vojvodini uglavnom za opremanje i sanaciju sala i terena, ali i za aktivnosti škola kroz projekte konkursa ’’Aktivan raspust’’ koji pokrajinski sekretarijat sprovodi od 2013. godine.

Najviše novca dobio je Olimpijski komitet Srbije, više od milijardu dinara. Samo od Ministarstva omladine i sporta ovaj savez je za tri godine dobio 965,7 miliona dinara.

Rukometnom savezu Srbije dodeljeno je 759 miliona dinara, a košarkaškom 638 miliona, dok je Vaterpolo savez Srbije iz budžeta dobio 575 miliona dinara.

 

Državni organi koji su dali najviše novca u periodu 2012-2014

Sportske organizacije koje su dobile najviše novca u periodu 2012-2014

 

Trend u trošenju novca poreskih obveznika nije se značajno menjao od 2012. do 2014. godine i u konstantnom je porastu. Naime, 2013. godine je izdvojeno nešto više od 200 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu ili skoro 5,5 milijardi dinara, a skoro pola milijarde manje nego 2014. godine.

Kome odlaze milijarde iz budžeta

Ministarstvo omladine i sporta, koje je potrošilo najveći deo novca ili blizu devet milijardi dinara, nije u svojim odgovorima BIRN-u naznačilo koji je osnov tačnije tip finansiranja sportskih organizacija bio u pitanju, premda namenu svakako jeste. Mahom je ministarstvo finansiralo saveze i klubove za njihove redovne aktivnosti, nacionalna priznanja i međunarodna takmičenja.

Prema podacima koje je BIRN prikupio samo kroz dotacije raspodeljeno je šest milijardi, dok je deset puta manje, ali ne i zanemarljivih 623 miliona dinara, potrošeno na subvencionisanje sportskih klubova i udruženja. Subvencije su davale gradske uprave Beograda, Subotice i Leskovca.

Gro tog novca, odnosno 420,5 miliona dinara je tokom prethodne tri godine izdvojio Grad Beograd i to ne za aktivnosti sportskih organizacija u Beogradu, već najviše gradskim preduzećima Arena Beograd, za finansiranje redovnog rada i održavanja Kombank Arene i beogradskom Hipodromu, za organizaciju takmičenja, kao i privrednom društvu BG hala, čiji je osnivač Skupština grada.

Grad Niš, kao jedna od lokalnih samouprava čiji je budžet za sport najveći, je više od trećine svojih ukupnih sredstava namenjenih sportu za prethodne tri godine utrošio za finansiranje Sportskog centra Čair. Samo u 2013. i 2014. godini  SC Čair je dodeljeno 319 miliona dinara.

Pored SC Čair, fudbalskog, rukometnog i omladinskog košarkaškog kluba iz Niša za čije redovne i takmičarske aktivnosti je gradska uprava izdvajala najviše novca, sa ukupno 3,2 miliona dinara je dotiran Savez za rekreativni sport. Od toga je 1,4 miliona utrošeno za sprovođenje akcija Svi na sneg i Svi u prirodu.

Velika svota novca se odvaja za finansiranje različitih sportskih organizacija iz budžeta republičkih i lokalnih javnih preduzeća.

Među glavnim finansijerima sportskih klubova u Srbiji su najveća državna preduzeća poput Telekoma Srbija, Elektroprivrede Srbije, Aerodroma ’’Nikola Tesla’’, Srpske banke i Galenike. Ova preduzeća najviše novca izdvajaju kroz donacije i sponzorstva o čemu je BIRN već pisao.

Tako je na primer EPS u periodu od 2011. do polovine 2014. godine izdvojio skoro 200 miliona dinara za finansiranje sportskih organizacija, što je čak polovina ukupnog novca  koji je EPS utrošio za različite donacije i sponzorstva.

Aerodrom ’’Nikola Tesla’’ je godinama finansirao razna sportska udruženja, a u najvećoj meri Košarkaški klub Radnički iz Kragujevca, dok je Srpska banka Košarkaški klub Crvena zvezda samo u 2013. donirala sa 26 miliona dinara.

Stoga ostaje nepoznato do kraja koliko se tačno novca izdvaja za opstanak sportskih klubova i saveza, od kojih su mnoga u gubicima i na ivici propasti ili ne donose nikakve uspehe na takmičenjima. Sa druge strane vrhunski sportisti koji ostvaruju zavidne rezultate nemaju ni osnovne uslove za treniranje.

ISTRAŽIVANJE U BROJEVIMA

Prikupljanje i obrada podataka trajali su pet meseci.

Tokom istraživanja prikupljeno je preko 60 hiljada podataka o javnoj potrošnji za sport.

Istraživanjem je obuhvaćeno 26 lokalnih samouprava, Ministarstvo omladine i sporta i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

Poslato je 28 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Pet lokalnih samouprava nije odgovorilo na zahtev.

Tri grada su potpuno ignorisala zahtev BIRN-a , Jagodina, Šabac i Novi Pazar.

Jedna lokalna samouprava, Vranje, je poslala sumirane podatke, dok je druga, Vrbas, odbila da pošalje tražene podatke zbog obimnosti i pozvala da se uvid u iste obavi u lokalnoj samoupravi.

Dve institucije, Ministarstvo omladine i sporta i Grad Niš, nisu u potpunosti navele informacije o načinu finansiranja sportskih organizacija. Ministarstvo nije naznačilo ni u jednom slučaju tip finansiranja, dok gradska uprava Niša to nije učinila samo u slučaju SC Čair.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta BIRN Srbija "Sportska torba bez dna – istraživanje budžetske potrošnje u sportu", koji podržava kancelarija UNDP-a u Beogradu. Stavovi izneti u ovom tekstu rezultat su istraživanja BIRN Srbija i ne izražavaju stavove UNDP-a.