Računi za struju - očitavanje skuplje i lošije

Elektroprivreda Srbije (EPS) sklopila je sporazum za očitavanje potrošene struje po ceni koja je najmanje duplo veća od srednje vrednosti dosadašnjih cena

Nakon sprovedene javne nabavke EPS je za poslove očitavanja brojila u avgustu 2016. godine angažovao konzorcijum ponuđača koji predvodi kompanija „Sequester“ (Sikvester).

Konzorcijum je na tenderu pobedio sa ponudom od 39,99 dinara po očitanom brojilu, što je drastično skuplje u odnosu na cenu koja je godinama unazad plaćana za taj posao.

Ustaljena cena očitavanja u urbanim naseljima, gde su brojila gušće raspoređena i gde se lakše i brže očitavaju, iznosila je oko 10 dinara, dok je za ruralna i razuđena naselja prosečna cena bila 30 dinara, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Sadašnja cena je ista za sva brojila, bez obzira gde se nalaze, i znatno je veća od nekadašnje maksimalne cene.

Ni rekordno visoka cena za očitavanje strujomera nije bila dovoljna garancija da će se ovaj posao valjano i kvalitetno obavljati. Naime, nakon sve većeg broja žalbi građana zbog uvećanog decembarskog računa za struju, oglasio se i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

„Ustanovili smo nepravilnosti u radu EPS-a, vodiće se i posebna istraga drugih državnih organa. Neprihvatljivo je da neko ’izmišlja’ visinu računa, jer želi da ostane u toploj sobi i mrzi ga da ide i očitava struju”, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare 22. januara.

On je tom prilikom najavio istragu i kažnjavanje odgovornih i rekao je da je upozorio direktora EPS-a Milorada Grčića zbog ovog skandala.

Grčić je odbio da odgovori na pitanje BIRN-a zašto ovo javno preduzeće plaća tako visoku cenu za očitavanje brojila i nije želeo da komentariše izjavu Aleksandra Vučića. Vlasnik kompanije Sikvester Dejan Jeremić, takođe, nije hteo da razgovara sa novinarima BIRN-a o ovom poslu.

Okvirni sporazum između EPS-a i izabranih ponuđača zaključuje se na dve godine, dok je za pet meseci 2016. godine obezbeđeno 980 miliona dinara.

Sporazumom je predviđeno da opravdane reklamacije ne smeju biti veće od 0,1 posto od ukupno očitanih brojila.

Ukoliko je procenat dokazano opravdanih reklamacija na mesečnom nivou veći od 0,1 posto, pružalac usluge plaća penale umanjenjem mesečnog računa za izvršenu uslugu očitavanja brojila za svako očitano brojilo za koje je utvrđena opravdanost reklamacije.
To praktično znači da će svi građani kojima se uvaži reklamacija biti obeštećeni na račun konzorcijuma koji predvodi „Sikvester“, a koji je pre potpisivanja sporazuma morao da priloži polisu osiguranja od opšte odgovornosti na iznos od 250 miliona dinara.

Reorganizacijom do poskupljenja    

Pre reorganizacije EPS-a svaka distribucija očitavala je brojila za sebe. Očitavanje su najvećim delom radili sami radnici EPS-a, kao i radnici angažovani preko omladinskih zadruga.

Tokom 2014. godine, neposredno pre reorganizacije EPS-a, distribucije svaka za sebe raspisuju tendere za angažovanje čitača brojila.

Nakon reorganizacije i spajanja pet distribucija u jednu, EPS u maju 2016. godine raspisuje centralizovani tender za očitavanje svih 3,5 miliona brojila na teritoriji cele Srbije.

S obzirom na to da je cena po brojilu 39,99 dinara, mesečna vrednost posla iznosi 142 miliona dinara. Okvirnim sporazumom predviđeno je da posao traje dve godine, tako da je ukupna vrednost posla 3,36 milijardi dinara, oko 30 miliona evra.

Za ovaj  vredan i značajan posao na tenderu je bilo svega tri ponude, od čega su dve ponude imale značajne nedostatke, što je praktično značilo da je postojao samo jedan ponuđač.

Pobednički konzorcijum na čelu sa agencijom zapošljavanje „Sikvester“, čine još firme za privatno obezbeđenje „Dobergard“, „Protekta“ i „Inter safe business“, kao i agencije za zapošljavanje i omladinske zadruge „Revnost“, „Work and care“, „Faks“ i „Izlaz“.

Predstavnici firmi i omladinskih zadruga koje su do sada radile ove poslove anonimno su za BIRN izjavili da se nisu prijavili na tender zbog zahteva iz konkursne dokumentacije koje nisu mogli da ispune. Između ostalog, od ponuđača je traženo da obezbede 6,500 radnika, kao i polisu osiguranja sa minimalnim iznosom od 250 miliona dinara kao garanciju za neispunjavanje obaveza prilikom očitavanja. Ovakvi uslovi onemogućili su omladinske zadruge da se samostalno prijave na tender, pa su u prvi plan izbile agencije za zapošljavanje i firme za privatno obezbeđenje koje i predvode pobednički konzorcijum.

Pet predstavnika omladinskih zadruga i firmi koje su očitavale brojila u pet različitih gradova u Srbiji u razgovoru za BIRN napominju da su se i prijavili na tender nikada ne bi zadali cenu od 40 dinara, jer smatraju da je neopravdano visoka. Dodaju da su njihove cene očitavanja bile drastično niže, duplo, a u nekim slučajevima i četiri puta manje.

Zoran Matić, vlasnik Omladinske zadruge 25. maj iz Loznice, za BIRN kaže da je njegova zadruga desetak godina očitavala brojila u lozničkom kraju. Sada, kaže, ne zna ko to radi, niti po kojoj ceni.

„Sve to vreme cena se kretala od pet dinara u centru grada, a najviše 20 dinara u selima. Prosek je bio oko 10 dinara”.

Na tenderu za očitavanje 35,000 brojila u Loznici 2014. godine pobedila je njegova zadruga sa ponudom od 4,2 miliona dinara za 12 meseci očitavanja, što je tačno 10 dinara po brojilu.

Danas se umesto 4,2 miliona dinara, ili 37,000 evra, za istu uslugu troši četiri puta više novca, oko 17 miliona dinara, ili 130,000 evra.

Milovan Milošević, vlasnik „PD sistema“, firme koja je do ovog tendera očitavala brojila u Kruševcu, Aleksandrovcu i Brusu, za BIRN kaže da je prosečna cena u ovom kraju bila oko 17 dinara.

S obzirom na to da u Kruševcu, Aleksandrovcu i Brusu ima 76,000 brojila, nekada se sa 17 dinara po brojilu izdvajalo oko 125,000 evra godišnje, a danas se za očitavanje izdvaja skoro 300,000 evra.

Elektrovojvodina je 2014. godine raspisala tender u više partija za očitavanje brojila na teritoriji cele Vojvodine.

Za teritoriju grada Novog Sada u kome se nalazi 270,000 brojila, pobedila je ponuda od 45 miliona dinara, oko 350,000 evra za 12 meseci, što je približno 13 dinara po brojilu.

Sa cenom od 39,99 dinara po brojilu samo za Novi Sad sada se izdvaja 130 miliona dinara ili nešto više od milion evra za godinu dana.

Kako se pravi cena po jednom brojilu

EPS koristi sistematizaciju brojila i podelu u više kategorija na osnovu gustine naseljenosti, to jest, gustine rasporeda brojila.

U prvoj zoni su centri velikih gradova u kojima su brojila u stambenim zgradama, dok su u poslednjoj kategoriji planinska i seoska naselja gde brojila mogu biti i kilometrima udaljena jedna od drugih.

Cena očitavanja brojila u urbanim sredinama bila je višestruko jeftinija od cene očitavanja u ruralnim sredinama, zato što je u gradovima moguće očitati i do 500 brojila dnevno, dok u selima svega par desetina.

Radnici, to jest čitači brojila, isplaćuju se na osnovu broja radnih sati. Satnica koja se isplaćuje čitačima nije se menjala i iznosi u proseku 150 dinara. Svaki čitač zaduži „knjigu“ sa adresama koju popunjava na terenu. To znači da čitači ne rade „po učinku“, to jest po broju očitanih brojila, već imaju unapred zadat broj brojila koje moraju da očitaju. Broj sati dovoljan za očitavanje i popunjavanje „knjige“ određuje EPS na osnovu prethodnog iskustva.

Vlasnik jedne omladinske zadruge koja je godinama očitavala brojila za EPS anonimno objašnjava za BIRN da je cena od 40 dinara neobjašnjivo visoka i da je sada zarada kompanija koje su dobile posao na tenderu višestruko veća.

„Navešću vam primer jednog čitača u mom gradu. On zaduži knjigu sa 250 adresa, za šta je EPS procenio da je dovoljno deset sati, i to je 1,500 dinara honorara za čitača“, objašnjava sagovornik BIRN-a.

On ističe da agencije iako naplaćuju od EPS-a po očitanom brojilu, svoje radnike plaćaju na sat.

„Kada se odbiju porezi i doprinosi od 28 posto, umesto bruto 39,99 dinara, jedno brojilo se od EPS-a naplati 31 dinar. Na 250 komada, to je 7,750 dinara. U odnosu na 1,500 dinara koliko je trošak čitača, i mali procenat kao zarada zadruge, to je i dalje pet puta više novca“.

Na pitanje zašto nabavka nije podeljena po partijama, kako je do sada bila praksa, već je raspisana objedinjena nabavka, čime je znatno povećan trošak očitavanja brojila, direktor EPS-a Milorad Grčić nije želeo da odgovori.

Ko očitava struju?

Prema saznanjima BIRN-a, problemi sa očitavanjem brojila počeli su još prvog dana od uvođenja u posao pobedničkog konzorcijuma.

Naime, izvori BIRN-a iz EPS-a tvrde da su radnici EPS-a koji su do sada očitavali struju, nastavili to da rade, a novi radnici nisu adekvatno za to pripremljeni i obučeni. Ili, kako je i premijer izjavio, nisu ni izlazili na teren, već su „napamet“ upisivali potrošene kilovate.

Pored agencije za zapošljavanje Dejana Jeremića, konzorcijum čini i kompanija "Work and Care", u vlasništu Ivane Jeremić.

Dejan Jeremić je, inače, javnosti poznatiji kao prvi templar u Srbiji i nosi titulu Veliki prior Srbije.

U sastavu konzorcijuma je i jedna od najvećih firmi za privatno obezbeđenje „Dobergard“.

Prema analizi stručnjaka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koja se bavi tržištem privatnog obezbeđenja u Srbiji, firma „Dobergard“ je prepoznata kao jedna od „omiljenih“ agencija aktuelne vlasti.

„Značajne promene na tržištu fizičko-tehničkog obezbeđenja često su se podudarale sa promenama vlasti, odnosno sa odlaskom i dolaskom političkih partija na vodeće funkcije nakon izbora. Tako je značajna na tržištu firma „Dobergard“ iz Beograda, osnovana 2004. godine. Firma je finansijski počela da raste 2012. godine, a u značajan posao sa državnim institucijama ulazi 2013. godine. Tokom 2014. godine imala je najmanje pedeset ugovora“, navodi se u publikaciji „Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji“.

Prema podacima Uprave za javne nabavke, „Dobergard“ tokom 2015. i 2016. godine dobija još unosnije poslove na javnim nabavkama. Od 2012. godine ova firma je skoro utrostručila svoje prihode.

„Sikvester" je takođe 2015. doživeo veliki finansijski uspeh i predstavio tri puta više prihoda nego 2014. godine.

Pored velikog posla očitavanja brojila EPS je 2016. godine sa ove dve firme potpisao i ugovor o angažovanju radne snage za privremene i povremene poslove vredan 750 miliona dinara.

Prema podacima Agencije za privredne registre, "Sikvester" je angažovala i kompanija "Telekom Srbija". Naime, u podacima založnih prava "Sikvester" je kao garanciju za kredit od 80 miliona dinara priložio ugovor sa kompanijom „Telekom Srbija“. Prema saznanjima BIRN-a, ugovor između „Telekoma“ i „Sikvestera“ odnosi se na angažovanje radne snage.

Među članovima konzorcijuma je i „Protecta group“, firma u vlasništvu Dragana Trivana, bivšeg supruga Jelene Marković, aktuelne direktorke Službenog glasnika.

Konzorcijum čine još agencija za zapošljavanje „Revnost“ iz Novog Sada i dve omladinke zadruge, „Izlaz“ iz Beograda i „Faks“ iz Kragujevca.