Rušenje na Kalemegdanu: Kafana na sudu, ruina u parku

Umesto rekonstruisanog objekta kulture ostala je samo ograđena rupa od koje svi beže - i gradska uprava i potencijalni investitor

Na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, tik uz plato na kome većinom penzioneri igraju šah, već dva meseca je napušteno gradilište. Na tom prostoru, koji ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja, u septembru 2017. godine nedozvoljeno je do temelja srušen trošni objekat star skoro čitav vek, o čemu je BIRN pisao.

Taj objekat je Javno preduzeće Beogradska tvrđava jula 2017. godine dalo u zakup ugostiteljskim preduzećima kako bi ga adaptirali „za kulturno-umetničke i ugostiteljske namene’’.

Međutim, na ograđenom prostoru nema više ni stare zgrade ni naznaka novog objekta. Kako BIRN saznaje, u toku je spor pred Privrednim sudom u Beogradu radi poništaja Ugovora o zakupu.

I dalje je mnogo nepoznanica u vezi sa samim slučajem, ali posle meseci istraživanja poznati su bar zakupci ovog objekta koje je iz nepoznatih razloga Beogradska tvrđava sve vreme držala u tajnosti. Radi se o dva ugostiteljska preduzeća – Cig i Black Rock. 

Cig je vlasnik lanca restorana Monument na više ekskluzivnih lokacija u Beogradu i posluje duže od 20 godina. Vladimir Gajić, vlasnik kompanije Cig, potvrdio je BIRN-u da je zakupac objekta na Kalemegdanu, da je planirao izgradnju kafeterije sa letnjom baštom i da plaća radove.

Black Rock je osnovan u aprilu 2016. i nije imao nijednog zaposlenog, ni u 2016. ni u 2017. godini. Suvlasnica preduzeća Tamara Petronić nije želela da komentariše bilo šta u vezi sa zakupom objekta na Kalemegdanu.

Ove dve firme, kao i Beogradsku tvrđavu, tužio je Grad Beograd jer je ugovor ’’ništav, prividan i protivan prinudnim propisima’’. To znači da se radovi neće nastaviti sve dok se ne završi ovaj sudski postupak.

Za to vreme na Kalemegdanu zvrji rupa čija sudbina se za sada ne zna.

Hronologija (ne)gradnje na Kalemegdanu

Zakup objekta je prvi put oglašen u maju 2014. godine, ali je postupak obustavljen. Drugi put je to urađeno dve godine kasnije, u julu 2016. godine.

Za zakupca objekta je izabrana grupa ponuđača Black Rock i Cig, sa zajedničkom ponudom koju su podneli na konkurs 5. avgusta 2016, a ugovor o konzorcijumu su sklopili dan ranije 4. avgusta.

Ugovor o zakupu zaključen je godinu dana kasnije kada je Beogradska tvrđava kao investitor pribavila sve potrebne saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva građevinarstva. 

U septembru 2017. godine na Kalemegdanu su započeti radovi, koji je trebalo da budu završeni do sredine decembra iste godine.

Republička građevinska inspekcija obavila je vanredni nadzor i naložila investitoru da obustavi radove, jer su uočili nekoliko propusta.

Inspekcija je obavila i dva kontrolna pregleda i naložila da se na gradilištu obustave radovi, odnosno da ih vrate u prvobitno stanje, jer je utvrdila da su izvedeni radovi koji nisu bili predviđeni odobrenom tehničkom dokumentacijom.

Nakon drugog kontrolnog pregleda konstatovali su da nisu rađeni nikakvi dodatni radovi na rekonstrukciji i adaptaciji objekta kulture.

Nakon pisanja BIRN-a, 3. novembra 2017. godine, reagovao je Republički zavod i doneo rešenje kojim nalaže privremenu obustavu daljih građevinskih i zemljanih radova.

Objekat na Kalemegdanu pre rušenja / Foto: Zuma / beobuild.rs/forum

 

Mesto nakon rušenja objekta na Kalemegdanu i arheoloških iskopavanja, mart 2018 / Foto: BIRN

 

Prema zvaničnim navodima Javnog preduzeća Beogradska tvrđava, trebalo je da zakupci rekonstruišu i adaptiraju oronuli objekat veličine 77 metara kvadratnih, koji je napravljen između dva svetska rata.

Objekat je dat u zakup na 15 godina po mesečnoj ceni od 1300 dinara sa PDV-om po metru kvadratnom, što je nešto više od 150.000 evra za celokupni period od 15 godina.

Umesto adaptacije i rekonstrukcije istorijskog objekta, zgrada je srušena, što nije dozvoljeno uslovima koje je Zavod odobrio. Vladimir Gajić je BIRN-u rekao da se zgrada od starosti urušila čim su započeti radovi.

Utvrđeno'' javno preduzeće i ignorisanje medija 

Iako se u dokumentima Beogradska tvrđava navodi kao investitor ovih radova, direktor tog javnog preduzeća Petar Andrijašević rekao je za BIRN u oktobru 2017. da „troškove rekonstrukcije i adaptacije objekta u iznosu od 16.054.527 miliona dinara bez PDV-a snosi zakupac objekta“.

To je bio i jedini put kada je Andrijašević pristao da nam, u pisanoj formi, odgovori na pitanja.

Uprkos kasnijim upornim pokušajima da sa njim stupimo u kontakt, Andrijašević se nije odazvao na naše pozive.

Nismo uspeli da dobijemo odgovore ni od ostalih nadležnih u preduzeću, jer nam je rečeno da „samo Andrijašević ima ovlašćenja da razgovara sa medijima i samo on zna pojedinosti u vezi sa poslovima Tvrđave’’.

Izvođači radova

Black Rock, jedan od zakupaca objekta na Kalemegdanu i nosilac konzorcijuma, je za izvođača radova izabrao firmu DN&T investing group. Kompanija je registrovana za izvođenje građevinskih radova, ali joj je glavna specijalnost bila implementacija i razvoj IT sistema. Barem je tako pisalo na njihovoj internet prezentaciji koja je do skoro bila aktivna

Oni građevinskoj inspekciji nisu dostavili na uvid licencu za obavljanje građevinskih radova. Pre četiri godine Beogradska tvrđava ih je angažovala za poslove servisiranja računara, za šta su i specijalizovani.

Zanimljivo je da se i zakupac Black Rock i izvođač radova DN&T investing group nalaze na istoj adresi u Beogradu - Miloja Đaka br. 6.

Radove na Kalemegdanu prate brojne kontroverze.

Prema informacijama iz građevinskog dnevnika i sa gradilišne table, radovi su započeti 15. septembra 2017. godine, međutim na društvenim mrežama još 13. septembra su se pojavile fotografije rušenja starog objekta.

Osim što je skrivala ko su zakupci objekta, pod kojim uslovima, kada i po čijem odobrenju je dala u zakup trošnu zgradu na Kalemegdanu, Beogradska tvrđava je bila tajanstvena i u vezi sa njenom namenom.

Ostavljala je dilemu da li se podiže ugostiteljski objekat ili umetnička galerija, iako je u javnim pozivima za izbor zakupca bilo naglašeno da samo ugostiteljska preduzeća imaju pravo konkurisanja.

Ovo je samo po sebi neobično, jer se prema konkursnoj dokumentaciji izrađenoj u aprilu 2014. godine, ali i u javnim pozivima kojima se oglašava davanje u zakup objekta na Kalemegdanu 2014. i 2016. godine, naglašava da objekat nije priključen na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, kao i da ne postoji mogućnost priključenja.

Vladimir Gajić kaže da „bez kanalizacije i vodovoda posao nema smisla“, ali i da veruje da je to u međuvremenu promenjeno ili da će biti rešeno.

Priznaje da nije očekivao tužbu zbog koje radovi stoje kao ni ovakav razvoj situacije.   

„Sutra bih izašao iz tog posla. Ustupio bih ga odmah svakome ko hoće, uopšte me to ne interesuje. Mene politika ne interesuje, ja sam ugostitelj’’, kaže Gajić ne objašnjavajući dodatno kakve veze politika ima sa ovim poslom.

Grad Beograd u tužbi navodi da je prekršen Zakon o javnim nabavkama jer Beogradska tvrđava nije smela na zakupce da prenese pravo izvođenja radova, već da izvođače radova izabere na javnom konkursu.

Arheološka iskopavanja

U decembru 2017. godine gradilište na Kalemegdanu pretvoreno je u arheološki lokalitet. Istraživači Arheološkog instituta su na licu mesta napravili tri iskopa u kojima su pronađeni predmeti iz antičkog i srednjevekovnog perioda.

Institut je odobrenje za obavljanje zaštitnih arheoloških radova dobio od Ministarstva kulture i informisanja u decembru 2017. godine kada smo započeli ove radove’’, rekao je BIRN-u arheolog Stefan Pop-Lazić i šef arheološkog lokaliteta na Kalemegdanu, a potvrdilo Ministarstvo građevinarstva.  

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u svom Rešenju navodi i da prethodno investitor nije obezbedio stručni arheološki nadzor, iako je to obaveza predviđena uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite, kao i da građevinski radovi mogu da se nastave tek po završetku zaštitnih arheoloških istraživanja i ukoliko investitor dostavi dokaz da je obezbedio nadzor arheologa.

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.