Tužilaštvo: Javni novac upotrebljen za potrebe SNS-a nije kršenje zakona

Tužilaštvo u Vršcu utvrdilo je da je direktorka opštinskog komunalnog preduzeća plaćala autobuse za potrebe SNS-a novcem firme, ali je zaključilo da to - nije krivično delo

Tužilaštvo smatra da direktorka Javnog preduzeća Vršac Dragana Stankov plaćanjem autobusa SNS-u nije toj partiji pribavila imovinsku korist.

Osim toga, Stankov je plaćanje odobrila kao odgovorno, a ne kao službeno lice, zbog čega je nije moguće optužiti za krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Ovo je zaključak Nadžije Pavlović, zamenice osnovnog javnog tužioca u Vršcu, koji se nalazi u obrazloženju odluke o odbacivanju anonimne krivične prijave podignute protiv direktorke Javnog preduzeća Vršac Dragane Stankov.  

O „slučaju Stankov“ i anonimnim krivičnim prijavama koje su je teretile da je finansirala predizbornu kampanju SNS-a novcem javnog preduzeća na čijem je čelu bila, BIRN je već pisao u novembru 2017. godine.

Tada  smo od Tužilaštva u Vršcu zatražili gore pomenuto rešenje kojim se te prijave odbacuju. Tužilaštvo je to odbilo pozivajući se na „prezumpciju nevinosti“ i pretpostavku da bi objavljivanje tih podataka iz istrage ugrozilo prava Dragane Stankov.

Rešenje sa ovim obrazloženjima BIRN je ipak dobio na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, ali tek tri meseca nakon njegovog podnošenja. Pre toga uložena je žalba Povereniku zbog odbijanja da se po zahtevu postupi. Poverenik je tad doneo rešenje kojim je Tužilaštvu u Vršcu naloženo da dokumenta dostavi našoj redakciji.

Rešenje o odbačaju krivične prijave donosi neke detalje koji mogu da ukažu na mehanizme rada istražnih organa u ovakvim slučajevima.

Ovaj dokument pokazuje i na koji način se javna sredstva troše za potrebe vladajuće stranke.

Čiji je novac doniran SNS-u?    

Iako je u svom pismu partijskim kolegama, koje je tužilaštvu dostavljeno uz krivičnu prijavu, napisala da je „uspešno organizovala pronalaženje sto osoba za uplatu četiri miliona dinara na račun stranke”, Draganu Stankov tokom saslušanja niko nije pitao o poreklu tog novca, proizlazi iz dokumenta tužilaštva.

U izveštaju se samo prenose njene reči sa policijskog saslušanja gde je rekla da sa računa preduzeća „nikada nije uplaćen iznos od 4.000.000 na račun SNS-a“, što se u krivičnoj prijavi inače nije ni dovodilo u pitanje.  

Tužiteljka je navela i da je osim sa Draganom Stankov, policija razgovarala i sa svedokinjom koja je rekla da je članica SNS-a i da je Dragani Stankov 2014. pomagala „oko tehničkog dela popunjavanja naloga za prenos sredstava koja su u vidu donacije davali članovi simpatizeri stranke, fizička lica na dobrovoljnoj bazi“.     

Iz dokumenta se ne vidi da li je tužilaštvo dalje proveravalo navode u vezi sa četiri miliona dinara za čiji je transfer na račun stranke, Stankov, prema sopstvenim rečima, pronašla sto osoba.

Proveru porekla tog novca i eventualno krivično delo pranja novca, nije proveravalo ni Više tužilaštvo u Pančevu, u čijoj je nadležnosti to krivično delo.

“Kuća” časti: prevoz mitingaša na račun opštinskog preduzeća

Tužiteljka Pavlović u rešenji navodi da je prilikom saslušanja u policiji, Dragana Stankov “u potpunosti negirala sve navode anonimnih krivičnih prijava da je na bilo koji način zloupotrebila svoj položaj direktora…”.

Isti zaključak je na kraju izvela i tužiteljka iako se krivične prijave zasnivaju na navodima same direktorke Stankov.

Osim toga, za pojedine njene navode dokaze je pronašlo i samo tužilaštvo.

Na primer, utvrđeno je da je javno preduzeće iz sopstvenih sredstava platilo korišćenje tri autobusa kojima su na mitinge u Beogradu i Novom Sadu dovoženi simpatizeri SNS-a. 

Ulaz u JP Vršac, Foto: BIRN

Tužiteljka Pavlović je utvrdila da je javno komunalno preduzeće potpisalo tri ugovora o prevozu na relaciji Vršac-Beograd-Vršac i Izbište-Novi Sad-Izbište sa preduzećem STUP Vršac i da je za te usluge plaćeno ukupno 115.000 dinara.

Ugovori su sklopljeni 15. aprila 2013, zatim 22. oktobra 2013. i 21. februara 2014. godine.

Iako je utvrdila da je tačno da su sredstva komunalnog preduzeća korišćena za plaćanje stranačkih aktivnosti, tužiteljka Pavlović je konstatovala da u tome nema krivičnog dela jer je u „to vreme“ Stankov u javnom preduzeću bila „odgovorno, a ne službeno lice…”.

Dalje je objasnila da plaćajući naprednjacima autobuse, Stankov ovoj stranci nije pribavila korist, već “isključivo nanela štetu preduzeću“.

Ovo pravno obrazloženje tužiteljka je završila opaskom da iz svega “proizilazi da se u radnjama prijavljene eventualno mogu sadržati obeležja krivičnog dela ‘nesavestan rad u privrednom poslovanju’ ”, ali kako je ovo delo prestalo da postoji u Krivičnom zakoniku Srbije još 2013, Dragana Stankov je pred zakonom ostala čista.   

Ukoliko nekom čudnom logikom čak i prihvatimo ocenu tužiteljke da naprednjaci nisu imali korist od novca opštinskog preduzeća iako im je isto platilo autobuse za vozanje članstva po mitinzima, i istom takvom logikom prihvatimo ocenu da je Stankov bila odgovorno, a ne službeno lice (iako član 112 Krivičnog zakonika kaže drugačije), ipak ostaje otvoreno pitanje zbog čega je tužiteljka propustila da direktorku tereti za treći ugovor sa STUP Vršac.

Taj ugovor, naime, sklopljen je 21. februara 2014. godine, dve nedelje nakon što je Stankov imenovana za v.d. direktorku Javnog preduzeća Vršac, pa je i sama tužiteljka u rešenju o odbačaju krivične prijave konstatovala da je usled statusne promene preduzeća i Stankov dobila svojstvo službenog lica.

Osim toga, član 359 Krivičnog zakonika kaže da za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, nije neophodno utvrditi pribavljanje koristi, već samo nanetu štetu (bez propisanog donjeg limita), koju u ovom slučaju ne spori ni tužiteljka.

I na kraju, čak i ako bi tužiteljka čvrsto ostala pri svom stavu da je Dragana Stankov odgovorno lice, i tada ostaje otvoreno još jedno pitanje – zbog čega je tužiteljka propustila da je tereti po članu 234 za zloupotrebu položaja odgovornog lica, za šta, kao i u prethodno pomenutom krivičnom delu, nije neophodno utvrditi pribavljanje koristi, već samo nanetu štetu (bez propisanog donjeg limita)?

Sva ova pitanja uputili smo tužiteljki Pavlović, a umesto konkretnih odgovora, dopisom smo obavešteni da su u rešenju o odbačaju krivične prijave koji nam je dostavljen, obrazložene sve odluke “u skladu sa pravilima struke”, te da odluku o tome da li su takvi stavovi zakoniti i ispravni mogu donositi samo više instance nadležne za rad tužilaštva i da se tužilaštvo o svojim odlukama izjašnjava samo neposredno višim instancama.  

Odlukom opštinskog Veća, SNS 10 godina u besplatnom prostoru    

Tužiteljka je u rešenju utvrdila i da su vlasti u Vršcu 7. avgusta 2013. godine odlučile da se Srpskoj naprednoj stranci na deset godina bez naknade da na korišćenje poslovni prostor koji je u vlasništvu Republike Srbije, a za koji pravo korišćenja ima Opština Vršac.

Sedište SNS-a u Vršcu posle renoviranja, Foto: BIRN

Vršačke vlasti su javnom komunalnom preduzeću dale zadatak da taj prostor srede o svom trošku. Tri meseca ranije vlasti su donele odluku i da se za namirenje dugovanja za struju i komunalne usluge u tom prostoru, izdvoje 400.000 dinara.

Kamata za pomenute dugove je otpisana.  

Tužilaštvo je utvrdilo da je komunalno preduzeće platilo držače za zastave za stranačke prostorije SNS-a. Takođe su Telekomu platili 47.500 dinara za telefonski priključak koji je instaliran u prostorije stranke.

Pomenute činjenice se u odluci tužilaštva samo taksativno navode, bez ikakvog daljeg objašnjenja da li su one u skladu sa zakonom ili ne.

Takođe se bez nekog daljeg obrazloženja konstatuje da je “policijska stanica Vršac utvrdila da prijavljena nije menjala kompletan nameštaj u Javnom preduzeću za stambeno poslovanje Vršac kao i da nije naručila niti platila svetleće reklame za SNS”. Iz tužiteljkinog rešenja se, međutim, ne vidi zašto su policija i tužilaštvo proverovali izjavi koju je Stankov dala na saslušanju, a ne onu iz njenog pismenog obraćanja stranačkim kolegama.

Takođe se ne vidi da li je tužilaštvo od policije tražilo bilo kakvu finansijsku dokumentaciju u vezi sa tim i da li je uopšte izvršilo bilo kakve finansijske provere.      

Tužiteljka Pavlović je na osnovu svega zaključila da ne postoje osnovi sumnje da je Dragana Stankov počinila krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i da je zbog toga donela odluku o odbačaju anonimnih krivičnih prijava.

Kao oštećenoj strani, ta odluka je prosleđena i Javnom preduzeću Vršac, ali se zastupnik oštećenog, koji je istovremeno i tuženi, nije žalio na tu odluku. 


Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.