Tužilaštvo krije podatke iz istrage o lažnim partijskim donatorima

Tužilaštvo nije proveravalo poreklo četiri miliona dinara potrošena za izbornu kampanju SNS-a koje u svom izveštaju o radu upućenom partijskim kolegama pominje Dragana Stankov, donedavna direktorka Javnog preduzeća Vršac

Objavljeno: 24-11-2017

Slika:

Zgrada Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu

Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu postupalo je po anonimnoj krivičnoj prijavi u kojoj se navodi da je Dragana Stankov finansirala predizbornu kampanju Srpske napredne stranke novcem javnog preduzeća na čijem je čelu bila.

Uz prijavu je dostavljen Rezime izveštaja o radu koji je Dragana Stankov poslala „vrhu“ partije u trenutku unutrastranačkih sukoba u Vršcu. U izveštaju Stankov je napisala da je za potrebe stranke plaćala autobuse za prevoz simpatizera, da je javnim novcem renovirala prostor u kome su kancelarije SNS-a u Vršcu, ali i da je uspešno organizovala pronalaženje sto osoba za uplatu četiri miliona dinara na račun stranke. Sagovornici BIRN-a nisu negirali autentičnost ovog dokumenta, ali ga nisu ni potvrdili.

Posle sprovedenih provera, tužilaštvo u Vršcu je  odbacilo krivičnu prijavu jer nije pronašlo dokaze da je Stankov počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja. Takođe, kažu da nemaju dokaze da je preduzeće na čijem je čelu bila Stankov trošilo budžetska sredstva, kao i da nije utvrđeno da je bilo evidentiranih uplata bilo kojoj političkoj partiji.

Tužilaštvo je odbilo da BIRN-u dostavi Rešenje o odbačaju krivične prijave pozivajući se na „prezumciju nevinosti“ odnosno, pretpostavljajući da bi objavljivanje tih podataka iz istrage ugrozilo prava Dragane Stankov.

Iz odgovora koje je BIRN dobio iz tužilaštva nije jasno da li su istraživali sve navode koji bi mogli da terete Draganu Stankov, što može da dovede u pitanje odluku da se odustane od krivičnog gonjenja.

U međuvremenu, po okončanju krize u SNS-u u Vršcu, Dragana Stankov se vratila na svoju  poziciju i danas je likvidacioni upravnik preduzeća u kojem je prethodno bila direktorka.

Ona je odbila da govori za BIRN navodeći da „bi BIRN i tako objavio ono što nama odgovara, a ne ono što se zapravo desilo“. Ona nije negirala autentičnost izveštaja na osnovu koga je bila pod istragom.

Na pitanje da li je ona pisala i potpisala taj izveštaj Dragana Stankov je rekla: „Ne... u toj formi“. Na ponovljeno pitanje da li je na izveštaju njen potpis, dodala je da ne želi da komentariše: „Nemam ovlašćenja da dajem takve komentare i odgovore i najbolje je da ne pričamo ništa dalje na tu temu. Što se mene tiče, ta priča je završena, ja niti više radim u tom preduzeću, niti me zanima da dajem bilo kakve odgovore i da sutra zbog toga imam problem“.

BIRN je sredinom oktobra 2017. godine objavio istraživanje o više od 6.700 lažnih donatora koji su tokom ovogodišnje predsedničke kampanje od SNS-a dobijali po 40.000 dinara, koje su istog dana uplaćivali na svoj, a odmah potom na račun partije. Jednu takvu transakciju u svom izveštaju o radu pominje i Dragana Stankov.

Reagujući na BIRN-ovo istraživanje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za “Insajder” na sledeći način pokušavao da objasni ovu raširenu praksu: „Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, al' pretpostavljam – i ja kažem: `Ja hoću da dam 800 evra, ali ja ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku`“.

Partijske zasluge novcem građana

Dragana Stankov je do kraja oktobra 2017. godine bila direktorka Javnog preduzeća Vršac, koje je nastalo transformacijom „Invest stana“ u maju 2014. Danas je ovo javno preduzeće, čiji je osnivač Skupština grada, u postupku likvidacije, a Dragana Stankov je likvidacioni upravnik.

Rezime izveštaja o radu koji je uz anonimne krivične prijave dostavljen tužilaštvu, Dragana Stankov je uputila partijskom vrhu nakon što je, usled frakcijskih sukoba unutar lokalnog SNS-a, smenjena sa pozicije direktora Javnog preduzeća Vršac. Povređena zbog smene, ona je partijskim kolegama želela da ukaže na nepravdu navodeći šta je sve učinila za stranku i koliko je novca javnog preduzeća uloženo za aktivnosti SNS-a.

Stankov naglašava i da je „lično preuzela odgovornost za uplatu četiri miliona dinara za kampanju, kada je trebalo pronaći i organizovati sto lica da izvrše uplatu (na račun SNS-a)“. Pohvalila se i da je cela akcija realizovana za svega dva dana i da je to bio „jedini odbor u celoj Srbiji koji nije imao nijednu pogrešnu uplatu“.

U dokumentu ona piše da je iz sredstava Javnog preduzeća Vršac, zahvaljujući njenom angažmanu, adaptiran prostor koji koristi opštinski odbor SNS-a. Za tu adaptaciju potrošeno je skoro 1,7 miliona dinara javnih sredstava. „Iz budžeta su izdvojena sredstva za izmirenje duga za plin i struju“. Osim toga, „Invest stan je pomogao“ da se uvede internet i telefonske linije za stranačke prostorije SNS-a u Vršcu, kupovinu mini centrale, sanaciju i otpušavanje vodovodnih cevi, kupovinu držača za zastave, izradu svetleće reklame, 3 D natpisa, pulta i pozadine za konferencije za novinare...

Na kraju pomenutog izveštaja ona ističe i da je „Invest stan“ iz sopstvenih sredstava platio korišćenje tri autobusa kojima su na mitinge u Beogradu i Novom Sadu dovoženi simpatizeri SNS-a. 

Ulaz u Javno preduzeće Vršac / Foto: BIRN

 

Vršac, centar grada / Foto: BIRN

 

Keš za lažne donacije preuzimali u centrali SNS-a

Da realizacije transakcija poput one koju Dragana Stankov pominje nisu izmišljena priča, potvrđuje jedan sagovornik BIRN-a koji je i sam učestvovao u organizaciji pronalaženja lažnih donatora i koji zato nije želeo da mu pominjemo ime.

Ovaj predsednik jednog opštinskog odbora SNS-a za BIRN otkriva da se primopredaja novca iz crnih fondova za uplatu na račun stranke preko lažnih donatora, obavlja u centrali te partije u Beogradu.

Uoči izbora 2012. godine, njegov stranački kolega, tada predsednik okružnog odbora SNS-a, pozvao ga je telefonom da dođe u stranku. Kada je stigao, njegov nadređeni mu je rekao: „Imam 1,9 miliona dinara, doneo sam to iz centrale stranke, treba da nađemo sto ljudi da oni to uplate umesto nas na račun partije“.

Naš sagovornik prenosi da mu je kolega rekao da moraju da pronađu pouzdane ljude u opštinskom odboru partije kojima će dati novac, i da svako od njih 19.000 dinara prvo treba da uplati na svoj tekući račun, a potom sa njega, na račun partije.

Ja mu kažem – da li si ti svestan da je to pranje novca? Mi ne znamo ni odakle su te pare, ni od koga su dobijene, ni zašto su dobijene i koje protivusluge stranka treba da učini za to“, prenosi svoju tadašnju reakciju nekadašnji član SNS.

Nadređeni partijski kolega mu je odvratio da je u centrali SNS-a još mnoštvo odbora dobilo novac i isti zadatak i da ne treba da brine. Na kraju je pristao ali je, ipak, hteo da sa celom operacijom ima što manje veze, pa je zadužio predsednike mesnih odbora stranke da pronađu tih sto lažnih donatora. 

U to vreme stranka je imala 1.500 članova, i gradski odbori su imali oko 120-150 članova. U mom opštinskom odboru tada je bilo šest mesnih odbora stranke, dovoljno je da svaki da nađe po 15-ak ljudi, nije to bio problem pronaći“, objašnjava on.

Napominje da to rade manje-više sve partije, samo što SNS danas raspolaže sa najviše novca. Sagovornik prenosi i svedočenja lokalnih socijalista da ispred kafane u kojoj se okupljaju članovi te stranke u njegovom gradu, dođe automobil sa punim gepekom para koji potom ljude odvozi do banke da uplate „donaciju“.

Svako uplaćuje u banci u kojoj ima tekući račun da bi uplatioci bili oslobođeni bankarske provizije, a stranka izbegla nepotrebne troškove. Međutim, bilo je i grešaka na šta ukazuju izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije iz kojih se vidi da nisu svi uplaćivali 40.000 koliko su dobili od partije, već da su neke uplate bile manje, pa je neko uplatio 39.600, a neko 32.000...

Računi pojedinih lažnih donatora bili su u minusu, neko je imao neki manji dug, ili je dugovao banci za održavanje računa, i onda kad uplate 40.000, banka automatski zadržava sredstva za namirivanje duga, pa na račun SNS ode manja uplata“, objašnjava izvor.

Nekada se dogodi i da „donatori“ pogrešno upišu broj računa SNS-a na koji uplaćuju sredstva. „Zato se Dragana Stankov hvalila u izveštaju o radu da OO SNS iz Vršca jedini nije imao nijednu pogrešnu uplatu“, kaže sagovornik.                

On na kraju zaključuje da se na ovaj način peru milioni.

Mi ne znamo ni od koga su dobijeni, ni za šta, ni kako su zarađeni, ni u koje svrhe su dati. To možete da pitate samo predsednika stranke, pošto je on sigurno upoznat, jer kod njih u centrali se novac i dobija na ruke. To su milioni evra za koje ne znamo za kakve su protivusluge dati. Sigurno je kupljena neka usluga za to, ali ne znamo koja, valjda će se jednog dana saznati“, zaključuje ovaj političar.

Sedište Srpske napredne stranke u Vršcu / Foto: BIRN

Tužilaštvo bez dokaza

Krivične prijave protiv Dragane Stankov, koje je potpisala „zabrinuta grupa građana“, dostavljene su tokom oktobra 2015. godine tužilaštvima u Vršcu i Pančevu, kao i Policijskoj upravi Vršca, dok je Agenciji za borbu protiv korupcije dostavljena anonimna predstavka.

To se dogodilo baš u vreme kada se Stankov vratila na čelo Javnog preduzeća Vršac, nakon što je godinu dana ranije smenjena, zajedno sa još nekim lokalnim funkcionerima, koji su iz unutarstranačkog sukoba, izašli kao poražena frakcija vršačkih naprednjaka. Nakon raspuštanja opštinskog odbora, poraženi su se 2015. ipak vratili na političku scenu, a sa njima i Dragana Stankov.

U tužilaštvu u Vršcu navode da su krivične prijave odbacili jer ne postoje osnovi sumnje da je počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja, niti bilo koje drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti.

To objašnjavaju time da je utvrđeno da svojim radnjama, Stankov nikome nije pribavila imovinsku korist, nego eventualno nanela štetu preduzeću „Invest stan” u kojem je, kako tumači tužilaštvo, bila zaposlena kao odgovorno lice. Zato bi se u njenim radnjama eventualno mogla sadržati obeležja krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju za koje je, međutim, neophodno da pričinjena šteta prelazi iznos od 450.000 dinara, što u konkretnom slučaju, tvrdi tužilaštvo, nije utvrđeno.

Tužilaštvo dalje navodi da nema dokaze ni da je Stankov trošila budžetska sredstva Opštine mimo odobrenih novčanih sredstava, kao ni da je platila svetleće reklame za SNS.

Tužilaštvo je „povodom navoda da je Srpskoj naprednoj stranci uplaćeno četiri miliona dinara sa računa Javnog preduzeća za stambeno poslovanje Vršac, a posredstvom sto fizičkih lica“, utvrdilo i da nije bilo evidentiranih uplata bilo kojoj političkoj partiji.

Tužilaštvo – dopis drugi

Zbog nalaza tužilaštva koji su u suprotnosti sa navodima koje je Dragana Stankov iznela u svom izveštaju o radu, BIRN je tužilaštvu u Vršcu uputio još jedan dopis sa pitanjem da li je tokom saslušanja utvrđeno da li je ona taj izveštaj pisala i potpisala.

Tražili smo i da nam se razjasni da li su proveravali poreklo novca koji je uplaćen za kampanju SNS-a, da li su obavljeni razgovori sa ljudima koji su taj novac uplatili, da li se zna kako i od koga su ga dobili i da li se istraživalo eventualno krivično delo pranja novca.

Interesovalo nas je i na osnovu čega je tužilaštvo odlučilo da Draganu Stankov tretira kao odgovorno, a ne kao službeno lice, budući da sam Krivični zakonik kaže da službeno lice jeste i osoba koja u preduzeću vrši javna ovlašćenja i da je zato ta kvalifikacija suštinski mogla da promeni odluku tužilaštva. Naime, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, dovoljno je utvrditi da je preduzeću naneta bilo kakva šteta, čije postojanje u konkretnom slučaju ni samo tužilaštvo ne odbacuje.

Od tužilaštva smo zatražili i Rešenje o odbačaju krivične prijave.

Umesto odgovora na konkretna pitanja, iz tužilaštva je stigao dopis kojim smo obavešteni da je rešenje o odbačaju krivične prijave poslato oštećenom koji nije iskoristio svoje pravo na prigovor. U konkretnom slučaju, oštećeni je Javno preduzeće Vršac na čijem je čelu upravo Dragana Stankov, koja je istovremeno i prijavljena da je istom preduzeću nanela štetu.  

Iz tužilaštva nismo dobili ni konkretan odgovor na pitanje da li je prijava prosleđena neposredno višem tužilaštvu, kako bi moglo da proveri elemente krivičnog dela pranja novca. Umesto toga, u odgovoru je navedeno da je o razlozima za odbačaj, tužilaštvo u Vršcu obavestio i Više tužilaštvo u Pančevu, Apelaciono u Beogradu i Republičko javno tužilaštvo.

Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu / Foto: BIRN

Tužilaštvo – dopis treći

Kako nam tužilaštvo nije dostavilo Rešenja o odbačaju krivične prijave, iz kojeg bi se mogli videti svi razlozi za takvu odluku, ponovo smo poslali dopis i još jednom zatražili odgovore na pitanja, kao i samo rešenje.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva Vršac stigao nam je još jedan dopis, kojim su i treći put izbegnuti odgovori na konkretna pitanja, a ponovljeni su i pojedini navodi iz prethodnog koji bude sumnju u njihovu tačnost.

Naime, iz tužilaštva ponavljaju da su osim krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, vršene i „provere u pravcu krivičnog dela nesavestan rad u privrednom poslovanju iz Krivičnog zakonika i drugih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti“.

Budući da krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju ne postoji još od 2013. godine kada je izbrisano, i da je pod istim članom Krivičnog zakonika ustanovljeno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, moglo bi se zaključiti da je tužilaštvo proveravalo nepostojeće krivično delo.

Iz dopisa se može videti i da tužilaštvo tokom provera nije prikupilo čak ni elementrane informacije u vezi sa transferom četiri miliona dinara na račun SNS-a. U dopisu se, naime, navodi da tužilaštvo prilikom provera nije došlo „do saznanja o imenima i prezimenima fizičkih lica koja su eventualno uplaćivala novac za kampanju.“

Da li su vršili proveru porekla četiri miliona dinara o kojima govori Dragana Stankov, kao i da li su istraživali eventualno krivično delo pranja novca, pitali smo i Više tužilaštvo u Pančevu. U odgovoru je navedeno da to tužilaštvo nije vršilo provere eventualnog postojanja tog krivičnog dela, između ostalog, i zbog toga što protiv odluke Osnovnog vršačkog tužilaštva, oštećeni JP Vršac (čiji je direktor prijavljena Dragana Stankov) nije podnelo prigovor.

Na kraju, Osnovno Tužilaštvo u Vršcu je odbilo naš zahtev za dostavljanje Rešenja o odbačaju krivične prijave. Ovakvu odluku obrazložili su time da bi dostavljanjem tog dokumenta bila povređena pretpostavka nevinosti s obzirom na to da Stankov, nakon odluke tužilaštva, nema status osumnjičene. Protiv ovakve odluke BIRN je podneo žalbu Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja.

Isti dokument zatražili smo i od Višeg javnog tužilaštva Pančevo, Apelacionog u Beogradu i Republičkog javnog tužilaštva, i sva tri su odbila da ga dostave.

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.