Uzdizanje nove košarkaške nade

Primer kluba iz Valjeva pokazuje da uticajni pojedinci mogu da za kratko vreme podignu kvalitet i donesu rezultat, ali je neizvesno koliko takva inicijativa može da traje

Objavljeno: 15-06-2015

Slika:

Dr Đukanović pred početak utakmice "Metalca" i "Partizana"

Iza „Metalca“ ne stoje ni partije ni političari, pa ni grad Valjevo. Iza svega stoji samo hirurg, prof. dr Boško Đukanović. Zahvaljujući njegovom imenu i reputaciji, u „Metalcu“ je sve, pa i novac, na vreme. U ovoj priči on je samo „amater socijalističkog tipa“, koji voli košarku i rodni grad. Kad je tako, sve je moguće, pa i da Darko Miličić, nekadašnja NBA nada, zaigra za valjevski klub.

Valjevski KK „Metalac – Farmakom“ je Košarkašku ligu Srbije, završio na visokom trećem mestu, iza „Zvezde“ i „Partizana“, čime je obezbedio direktno učešće u regionalnoj ABA ligi ako je bude naredne sezone. Prethodno je, kao debitant, bio najveće iznenađenje i osvojio šesto mesto u Jadranskoj ligi.
    
Proslava  rehabilitacije

I pored velikih uspeha valjevskih košarkaša, nešto drugo je privuklo veliku pažnju naših vazda i istraživačkih medija. A to je najava da će, od sledeće sezone, „Metalac“ pojačati proslavljeni i samopenzionisani NBA centar Darko Miličić. Javnost je već upoznata da se Miličić opredelio za kik-boks, te da se odmara u dobrom raspoloženju, uz lajv muziku Baje Malog Knindže, i nalivanje pivom, sebe i istetoviranih četničkih junaka na svom gladijatorskom telu. Vest da će se Miličić vratiti košarci, i pojačati baš „Metalac“, doneo je prof. dr Boško Đukanović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Valjevac za koga se vezuje povratak „Metalca“ na veliku scenu. Profesor Boško je otkrio da se sa Miličićem dogovorio „lako i jednostavno“, te da je ovaj u „Metalcu“ „prepoznao dobru srpsku košarkašku priču“. Da se doda da je profesor Boško, koji je, između ostalog, bio i počasni predsednik jednog od Ravnogorskih pokreta, na jednom od naših sportskih TV kanala, lajv objasnio da se sa slavnim košarkašem, koji prsa junačka ima četnik tetovaže, brzo i lako dogovorio dok su „proslavljali Rehabilitaciju“, što će reći ukidanje presude đeneralu Draži Mihailoviću.

Ali, da se vratimo košarci. „Metalac“, što bi se reklo, nije priča od juče, od 1973 do 1979, valjevski košarkaši su bili članovi Prve košarkaške lige u onoj, i onakvoj, Jugoslaviji. Taj uspeh su postigli sa domaćim trenerom, Luka Stančić, i igračima iz svojih redova, da se pomenu samo braća Kovačević, Branko i Zoran, Vojislav Kecojević... Iza tog uspeha su stajali ceo grad i jaka privreda, gigant namenske industrije „Krušik“, niz firmi i ustanova.

Prvoligaška epizoda „Metalca“ se završila, kao što biva, palo se na niske grane. Krajem 90-tih takmičili su se u Drugoj srpskoj ligi. Povratak je počeo kad je klub, 2001, kao predsednik i trener, preuzeo Duško Đukanović, i sam vrstan košarkaš, brat profesora Boška. Povratak, da se sportski izrazimo, na staze stare slave, naročito je počao kad je stariji brat Boško uzeo da pomogne mlađem bratu. Klub se 2006. vratio u Prvu B, a 2008. u Košarkašku ligu Srbije. Prošle godine, nakon što se kragujevački „Radnički“ na svaki način blokir'o, „Metalac“ je uspešno debitovao u Jadranskoj ligi. Napredovanju su doprineli mnogi treneri, od Vlade Đurovića do Stepandića, kao i mnogi košarkaški pečalbari. Neki će reći da sada  tu, sem aktuelnog trenera Vladimira Đokića, nema Valjevaca, nijedan igrač, ni na širem spisku prvotimaca, nije iz Metalčevog pogona, te da se, zbog toga, ova priča ne može porediti sa slavnom epizodom iz 70-godina. Šta reći, osim da su ovo moderna vremena.

Ovde treba reći da uspeh košarkaša svakako košta. Ali treba reći da on najmanje košta devastirano Valjevo. Košakaški klub budžet grada ove godine finansira sa 14,2 miliona dinara, što nisu neke pare, iako je to lavovski deo izdvajanja za sport, gde je, primera radi, školski sport dobio dva miliona dinara. Ali, klub, po rečima, profesora Boška Đukanovića, koji je samo član Upravnog odbora,  funkciju obavlja volonterski, zadužen „da pomogne“ , košta godišnje 500 000 evra. To, po profesoru Bošku, nije mnogo, jer „Zvezda“ i „Partizan“, po njemu, koštaju šest puta više. Istina, poznavaoci vele da i „Metalac“, koji, kako kaže Profesor, nikome ne duguje, i redovno isplaćuje sve obaveze igračima, i ostalima u pogonu, košta više, odnosno da ova priča mesečno košta 70 000 evra. I da će, s obzirom na ambicije, sve više da košta.

Sve ovo se, opet kako veli Profesor, postiže samo sa sekretaricom, koja je, uz trenere, igrače, i određen ljudi koji radi, jedina plaćena. On nije plaćen, on je „amater socijalističkog tipa“. Poznavaoci prilika kažu da je to tačno, kao i da klub praktično nema predsednika, jer Duško Đukanović, zbog nekih „koncepcijskih“ nesuglasica sa bratom, odavno ne dolazi, ni na utakmice „Metalca“. Zna se da je predsednik Skupštine Zoran Vraneš, i zna se da je u klubu, iako u statusu pomagača, profesor doktor Boško Đukanović, koji, koliko se zna, nije član ni jedne partije, glavni za sve. Tako verovatno jedino on zna ko, i koliko, i zašto, pomaže Metalac, kao i koliko iznosi sponzorstvo „Farmakoma“, biznismena Miroslava Bogićevića iz Šapca, koji je u pritvoru.
    
Molitveni ručak

Profesor Boško Đukanović je vrhunski hirurg, naš najbolji i najčuveniji doktor za srce. Tri godine se, u Hjustonu, usavršavao kod čuvenog Debejkija. Od 2000. direktor „Dedinja“. U mladosti bio uspešan karatista, crni pojas, reprezentativac. Kaže da voli košarku, šah, ribolov, kafanu, i svoje Valjevo. I u tim vannastavnim aktivnostima postiže vrhunske rezultate. Na slavi „Dedinja“, gde doktor Đukanović domaćin, k'o na Molitvenom doručku, sve sam vrh i krem, od politike, preko biznisa, do estrade. Od Cece... do master predsednika Nikolića...

I nije tako samo za slavu, tako kod Profesora svaki dan. Da se ilustruje, da se prepišu impresije novinara sa portala čuvene kladionice „Mocart“: „Na radnom mestu profesor Đukanović u razgovoru sa prijateljima, najboljim srpskim šahistom i poznatim biznismenom. Ušao je visoki državnik, pa vrlo moćan čovek u bezbedonosnim krugovima. Kažu da je to uobičajen dan“.

U karijeri je operisao mnoge slavne domaće i strane ličnosti. Ali, zna da kaže, nikad nije pravio razliku između slavnih ličnosti i nepoznatih ljudi, svi imali, i imaju, isti tretman. To mogu posvedočiti i mnogi Valjevci, za koje na „Dedinju“ nema liste čekanja.

Poslednjih desetak, pa i više, godina profesor Boško, koji u Valjevu, po ocu stolaru, ima nadimak Šuška, na specifičan način pomaže Valjevu. Ponajpre kad je KK„Metalac“ u pitanju. Doktor za srce, nesebično, i od srca, pomaže. I rezultati su tu. Đukanović veli, da želi da Milošu Teodosiću, takođe Valjevcu, kad ovaj zaokruži igračku karijeru, prepusti klub u jednoj evropskoj priči. A „Metalac“ je takoreći u Evropi. Sledi i promena imena kluba, u „Valjevo“. On i Valjevci su hteli da daju ime „Ravna gora“, ali su, zbog raznih konotacija, odlučili da, ipak, bude samo „Valjevo“.

Profesor, na svom mestu, prisustvuje svakoj utakmici „Metalca“ u Valjevu. Često su sa njim, na počasnom mestu, razni visoki gosti. Najbolju pažnju Valjevaca privukla umetnica Marijana Mateus. Još jedna specifičnost je vezana za utakmice „Metalca“ u Valjevu. Takoreći redovno, na poluvremenu, doktor Đukanović dodeljuje ikonu „Trojeručicu“, poznatim ličnostima, uglavnom, iz sveta košarke. Najveću „Trojeručicu“, za sada, dobio legendarni čačanin Radmilo Mišović. Naknadno posl'o kamion da je prebaci u Čačak. Poslednju ikonu, tokom utakmice sa „Partizanom“, dobio košarkaš Saša Pavlović. Neki to računaju kao avans, jer je doktor Boško, javno izrazio želju da i on pojača Valjevce.

Profesor doktor Boško ima i drugu ljubav, šah, pa i na tom polju pomaže Valjevcima. Pre desetak godina, zahvaljujući Doktoru, Valjevski šahovski klub je promenio ime u „Sveti Nikolaj“ – jerbo nepobitno utvrđeno da vladika Nikolaj Velimirović voleo, i igrao, šah – i bio hit. Za Valjevce su nastupali sve sami velemajstori, osvojeni prvenstvo i kup. U to vreme Doktor doveo i Karpova, koji proglašen za počasnog građanina Valjeva. Kad se profesor Đukanović više okrenuo košarci, ta priča završena, šahisti su na poslednjem prvenstvu države ispali iz elitnog ranga. Ali, i za šah dolaze bolji dani. Krajem maja Doktor je u Valjevo doveo proslavljenog velemajstora Ljubomira Ljubojevića, koji je odigrao simultanku. Tim povodom profesor Boško izjavio da je to u cilju reafirmacije šahovskih aktivnosti. I, kao počasni predsednik VŠK „Sveti Nikolaj“, obavestio javnost da je velemajstor Branko Damnjanović, igrao za VŠK, dobio zadatak da oformi ekipu koja će igrati Evroligu, sa ciljem da je osvoji.

Na kraju, ako neko pita, dokle će traju ove Evropske priče, odgovor bi mogao bude: Dok doktor Đukanović ne ode u penziju. Ali, kako se zna da se ljubavi ne mogu penzionisati, odgovor će znati jedino Doktor za srce velikog srca.
                           

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta BIRN Srbija „Sportska torba bez dna – istraživanje budžetske potrošnje u sportu“ koji podržava kancelarija UNDP u Beogradu. Stavovi izneti u ovom tekstu nastali su kao posledica istraživanja BIRN Srbija i ne izražavaju stavove UNDP-a.