Borba protiv kriminala: Više imovine vraćeno nego što je trajno oduzeto

Analiza primene Zakona o oduzimanju imovine pokazuje da je mera često korišćena, ali da je u većini slučajeva imovina vraćana onima za koje se verovalo da su je stekli baveći se kriminalom

Početkom aprila, usled nedostatka dokaza, Dragoslav Kosmajac oslobođen je optužbi da je podstrekavao dvojicu geodeta na zloupotrebu službenog položaja. Uz ovaj postupak vođen je i onaj za oduzimanje imovine u okviru kojeg je “čoveku čije ime niko ne sme da pomene” oduzeto čak 18 jedinica razne nepokretne imovine.

Kosmajcu je već vraćen jedan poslovni prostor, kuća u Grockoj i dva placa i 10 ari zemljišta u Koraćici, a ukoliko oslobađajuća presuda bude potvrđena, biće mu vraćena sva oduzeta imovina - stanovi, kuće, poslovne zgrade, garaže, poslovni prostori, auto-plac, sportska hala. 

Slučaj Dragoslava Kosmajca nije usamljen.

Iako najavljen kao mehanizam koji će odvratiti pojedince i grupe da se bave organizovanim kriminalom tako što će se viđenijim kriminalcima oduzeti ono što su nezakonito stekli, Zakon o oduzimanju imovine nije dao očekivane rezultate, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Stručnjaci smatraju da je Zakon korišćen preširoko, bez dovoljno dokaza, često u slučajevima koje je diktirala politika. Otuda je mnogo više imovine koja je bila privremeno oduzeta kasnije vraćena vlasnicima.

BIRN-ovo istraživanje pokazalo je i da je upravljanje oduzetom imovinom nedovoljno transparentno, kao i da Direkcija nema uređenu evidenciju, niti bazu podataka.

BIRN je do podataka došao uz dosta problema i prepreka. Tokom proteklih osam meseci, Direkciji i Ministarstvu pravde obraćali smo se više puta, a veći deo podataka dobili smo tek nakon žalbi Povereniku. Nismo dobili ni “zeleno svetlo” za snimanje intervjua sa direktorom Direkcije Milanom Stevovićem, a nije nam odobrena ni posetu magacinu u kojem se čuva privremeno oduzeta imovina. 

Ceo tekst i bazu podataka pogledajte ovde.