Podaci iz istrage za požar u Depou tajna

Iako tvrde da nema odgovornih za požar u kome je izgoreo tramvajski depo u Beogradu, Tužilaštvo odbija da dostavi dokumentaciju o sprovedenoj istrazi zbog neke buduće istrage

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je da BIRN-u dostavi dokumentaciju iz istrage o požaru u kojem je tržni centar Depo u potpunosti izgoreo 2014. godine.

Takvo rešenje ovo tužilaštvo donelo je postupajući po Zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja koji je BIRN uputio nakon što je saopšteno da će Grad Beograd prodati zemljište i objekte u Bulevaru kralja Aleksandra 142.

BIRN- u je najpre iz tužilaštva potvrđeno da je vođena istraga, ali da je njome utvrđeno da za izbijanje požara niko nije odgovoran. U drugom dopisu, BIRN-u je uskraćeno da predgleda dokumentaciju iz istrage.

U obrazloženju rešenja koje je potpisao tužilac Ljubivoje Đorđević, navodi se da je Tužilaštvo utvrdilo „da se u radnjama nijednog lica ne stiču bitni elementi bilo kog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti“, ali uprkos tome odbija da dokumentaciju iz istrage dostavi, jer bi se dostavljanjem dokumentacije koju je tražio BIRN „moglo ugroziti vođenje krivičnog postupka, ukoliko po saznanju novih činjenica i novih dokaza, tužilaštvo eventualno donese odluku o pokretanju krivičnog postupka protiv lica, s obzirom da ista sadrži dokaze koje je u dosadašnjem toku postupka prikupilo i radnje koje je preduzelo, a koje se ne mogu stavljati na uvid pre saslušanja osumnjičenog“.

Iz ovog rešenja nije jasno zbog čega bi se vodila neka nova istraga ako je istraga na okolnosti paljenja Depoa okončana, što je verovatno i dovelo do toga da Grad Beograd odluči da proda zemljište u tzv. ekstra zoni zainteresovanim investitorima.

Zbog odbijanja obrazloženih pomenutim kontradiktornostima, BIRN je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Do požara u leto 2014. godine u Depou je radilo 160 zakupaca pijačnih tezgi. Posle požara njima je ponuđena alternativna lokacija na dorađenom delu Đeram pijace, takođe u Bulevaru kralja Aleksandra, ali se malo ko od njih tamo i zadržao.

Iako nikada nije saopšteno ko je odgovoran zbog paljenja objekata u vlasništvu Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, Grad Beograd je objavio javni pozov za zainteresovane investitore 5. septembra 2017. godine.

Ponude se prikupljaju do 5. oktobra 2017. godine, a za 9. oktobar je najavljeno javno nadmetanje zainteresovanih investitora. Početna cena na aukciji je preko 4 miliona evra.

Budućem vlasniku je ponuđeno 4.316 kvadratnih metara zemljišta i objekata koji se na njemu nalaze uz obavezu da se sačuva deo tramvajskog depoa, koji je kategorisan kao kulturno dobro jer je odatle krenuo prvi tramvaj u Beogradu u 19. veku. 

''Depo'' pre požara / Foto: Print Screen / Bing Maps

 

''Depo'' posle požara / Foto: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd 

 

U izjavi za BIRN direktor GSP-a Željko Milković je rekao da je preduzeće naplatilo osiguranje u vrednosti od skoro 20 miliona dinara, ali da GSP nema nikakve veze sa prodajom Depoa, jer time upravlja grad.

Prema jednoj verziji, Depo je izgoreo zbog dotrajalih instalacija, dok su drugi smatrali da je požar navodno podmetnut kako bi objekti i zemljište na toj lokaciji bili prodati „odabranom“ investitoru.

Ova druga verzija u početku je negirana ranijim najavama Gradskih pijaca (koje su gazdovale Depoom) i Grada Beograda da će prostor biti rekonstruisan i u njega vraćeni prodavci, što se nije dogodilo.