Ponovljeno suđenje zbog incidenta na Paradi ponosa

U Višem sudu u Beogradu 19. septembra počinje ponovljeno suđenje u slučaju Država protiv sedmorice žandarma zbog primene sile protiv Andreja Vučića i Predraga Malog tokom Parade ponosa 2014. godine

Postupak će biti ponovljen po nalogu drugostepenog, Apelacionog suda u Beogradu koji je u junu 2018. godine ukinuo osuđujuću presudu Višeg suda u Beogradu.

Apelacioni sud je ocenio da je prvostepena presuda doneta samo na osnovu iskaza jedne strane u postupku - oštećenih, a da pritom nije izveo dokaze koji bi potvrdili njihovu verziju događaja.

BIRN objavljuje Odluku Apelacionog suda u Beogradu iz koje se vidi da je veće Višeg suda koje je donelo presudu protiv sedmorice žandarma, to učinilo u postupku koji nije bio valjan i u kome nisu prikupljeni svi dokazi.

Apelacija je naložila Višem sudu da ispravi greške napravljene u prvom postupku i da donese presudu baziranu na činjenicama, a ne samo na tvrdnjama strane koju je zastupao javni tužilac.

Incident na Paradi: ko je koga napao

Na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu 28. septembra 2014. godine, odred Žandarmerije, koji je bio postavljen na uglu ulica Svetozara Markovića i Birčaninove u Beogradu, intervenisao je kada su naišla četiri civila koja su htela da uđu u štićeni prostor.

Kako se kasnije saznalo, to su bila braća tadašnjeg premijera i gradonačelnika, Andrej Vučić i Predrag Mali, u pratnji dvojice pripadnika vojne policije iz jedinice Kobre.

Događaj je zabeležila kamera N1 televizije.

Međutim, kako se na snimku vidi sve osim okolnosti pod kojima je incident počeo, o tome su se ubrzo u javnosti pojavile dve verzije događaja.

Dok su izvori iz Žandarmerije govorili da su četvorica civila odbila da se legitimišu i pokušala da prođu kroz kordon, Andrej Vučić se oglasio saopštenjem u kojem je tvrdio da su se i on i ostala trojica uredno legitimisala.

Oglasio se tadašnji premijer Vučić i rekao da čak postoji snimak na kom se vidi da su dali legitimacije.

Taj snimak, međutim, do danas nije predočen javnosti niti je pokazan u sudskom postupku.

Ceo slučaj proveravao je i tadašnji ombudsman Saša Janković koji se u januaru 2015. pridružio krivičnoj prijavi koju je policija podnela protiv osam žandarma, ali je podneo i krivičnu prijavu protiv dvojice Kobri zbog napada na pripadnike Žandarmerije i ometanja u vršenju službene dužnosti.

Prijava je podneta jer je Zaštitnik građana utvrdio da su četvorica civila, pre prikazane brutalnosti, odbila da poslušaju naređenja žandarma, pretila im i fizički se sukobila sa njima.

Ovu prijavu je, međutim, u februaru 2015. odbacilo Prvo osnovno tužilaštvo.

Zbog ovog incidenta na javnom skupu koji je sama policija ocenila kao skup visokog bezbednosnog rizika, na kojem su očekivani „teži oblici narušavanja javnog reda“, optuženi su samo pripadnici Žandarmerije.

Naime, istoga dana kada je odbačena krivična prijava protiv Kobri, Više tužilaštvo optužilo je osam žandarma za napad na vojno lice, za zlostavljanje i mučenje.

18. decembra 2017. Viši sud u Beogradu izrekao je uslovne zatvorske kazne sedmorici žandarma, dok je njihov starešina Rade Marić oslobođen optužbe.

Osuđujući deo te presude ukinuo je u junu ove godine Apelacioni sud, dok je oslobađajući deo presude potvrdio.

Argumenti žalbenog veća

Ukinutim delom presude Višeg suda, jedan pripadnik Žandarmerije bio je osuđen na osam meseci zatvora uslovno na dve godine, dok su ostala šestorica kažnjena šestomesečnim uslovnim kaznama sa istim periodom provere, od dve godine.

Kao jedan od argumenata za pobijanje osuđujuće presude, Apelacioni sud konstatuje da je prvostepeni sud propustio da petoricu žandarma oslobodi od optužbe za napad na vojno lice u vršenju službene dužnosti.

Naime, Apelacioni sud konstatuje da su trojica od pomenute petorice žandarma intervenisali samo protiv Vučića i Malog.

Kako ni Mali ni Vučić nisu vojna lica, tako ni trojica pomenutih žandarma (Predrag Mitrović, Slavko Stojanović i Dalibor Đorđević) nisu mogla da počine krivično delo napad na vojno lice koje im se stavlja na teret, konstatuje se u presudi.

Preostala dvojica, Zlatko Gigić i Mitar Milosavljević jesu intervenisala protiv pripadnika Kobri ali, kako se konstatuje, nisu bila svesna da su oni vojna lica i da su tog trenutka na dužnosti (bili su obučeni u civilnu odeću).

U takvoj situaciji, konstatuje se u presudi Apelacije, prvostepeni sud je bio u obavezi da okrivljene oslobodi od optužbe.

„Međutim, kako sud nije tako postupio, učinio je bitnu povredu odredaba krivičnog postupka...“, zaključuje Apelacioni sud.

Ovo nije jedini uočeni nedostatak prvostepene presude Višeg suda u Beogradu.

U ponovljenom postupku taj sud će morati da ispravi i brojne druge nedostatke koje je uočio Apelacioni sud.

Pre svega treba da sasluša svedoke koje je tokom prvog suđenja sud odbio da sasluša, da pribavi dodatnu dokumentaciju o aktivnostima policije i upotrebi sile toga dana, te da na osnovu izvedenih dokaza utvrdi činjenice o događaju.

A te činjenice, kako je zaključila Apelacija, prvostepeni sud nije u potpunosti utvrdio.

Na primer, prvostepeni sud je poverovao verziji oštećenih da u konkretnoj situaciji nisu postojali razlozi da okrivljeni žandarmi upotrebe sredstva prinude, iako te navode nije proveravao.

Prvostepeni sud nije zatražio od Žandarmerije izveštaj sa ocenom opravdanosti upotrebe sile, niti je ispitao nadležne starešine, što bi pomoglo da se utvrdi da li je primena sile bila opravdana.

Apelacioni sud ovo posebno ističe jer se u spisima predmeta nalazi odluka kojom je žandarm Mitar Milosavljević oslobođen disciplinske odgovornosti zbog spornog incidenta, za koji ga je pak Viši sud oglasio krivim.

Dalje, prvostepeni sud je prihvatio iskaze pripadnika Vojske Srbije koji su bila u pratnji Vučića i Malog o njihovom službenom zadatku tog dana, a da o tome nije pokazan nijedan pisan trag.

Zato su, konstatuje Apelacioni sud, ostala otvorena pitanja zbog čega njihovo kretanje toga dana nije bilo najavljeno Komandi Žandarmerije i da li su se njima u izvršenju tog zadatka mogla priključiti dva civilna lica.    

Apelacija ocenjuje i da Viši sud nije utvrdio motive okrivljenih da „zastraše i kazne“ oštećene, posebno ako je događaj započeo na način koji je prihvatio prvostepeni sud, a prema kojem su se oštećeni zaustavili pred kordonom, legitimisali i postupili po naređenjima.

Nejasno je i šta se dogodilo sa dokumentima koja su oštećeni, navodno, pokazali pripadnicima Žandarmerije:

„Ako je sam kritični događaj započeo na način kako to opisuju oštećeni, a što i prvostepeni sud prihvata, tj. da su oštećeni stali ispred kordona i da su sa rukama podignutim u visini glave držali dokumenta... te da su okrivljeni odmah počeli da ih guraju i udaraju, prvostepeni sud ne daje nikakve razloge o tome šta je bilo sa tim ličnim dokumentima oštećenih“.

Sudije u žalbenom veću žele da se pokaže da li su pod udarcima koje su zadobili tokom intervencije, ta dokumenta uspeli da vrate u džep.

Ponovljeni postupak vodiće se pred sudskim većem kojim predsedava sutkinja Tatjana Sretenović, pošto je Svetlana Aleksić koja je sudila u prvom postupku pred Višim sudom, napredovala premeštajem u Posebno odeljenje tog suda za organizovani kriminal, gde je, između ostalog, i član veća koje sudi Darku Šariću.