Sedište mesnog odbora SNS-a smešteno na lokaciji nekadašnjeg logora

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) otvorila je u Beogradu mesnu kancelariju na lokaciji koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata, što je izazvalo kritike aktivista za ljudska prava

Otvaranje kancelarije mesnog odbora SNS-a Aleksandra Vučića u Beogradu, u kom je ova partija na vlasti, na mestu nekadašnjeg logora koji su vodili nacisti, a koje bi trebalo da bude pretvoreno u memorijalni kompleks, izazvalo je kritike.

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže da „očigledno ne postoji prava namera da se izgradi memorijalni centar” na lokaciji Starog sajmišta.

„(Teren) je trebalo da bude rasčišćen, ali umesto toga vidimo da se proces odvija u suprotnom smeru”, kaže Kisić za BIRN.

Locirano u delu Beograda koji je tokom Drugog svetskog rata predat profašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), Staro sajmište je korišćeno kao koncentracioni logor i mesto za istrebljenje beogradskih Jevreja, Srba i Roma.

Odluka SNS-a da na jednom od objekata okači partijski baner naišlo je na kritike i po socijalnim mrežama.

Staro sajmište, koliko simbolike. Šire se i rastu pic.twitter.com/fX4Dr5zadE

— Milan MMKM (@Milanjedan) January 19, 2018

„Svakako im tamo nije mesto, koliko znam treba da se pravi Muzej Holokausta”, stoji u jednom od komentara na Tviteru. „Mogao bih da zaplačem”, kaže se u drugom.

Baner je okačen na zid Spasićevog paviljona, gde je u vreme postojanja logora bila bolnica, koja je zatim srušena. Sedište odbora nalazi se u susednom objektu.

Iz stranke do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje o odluci otvaranja odbora na ovoj lokaciji.

Ni gradske vlasti nam nisu odgovorile u vezi sa svojim planovima o memorijalnom centru.

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je u januaru da će Staro Sajmište postati „regionalni centar za istraživanje Holokausta” i da se na tome radi zajedno s izraelskim memorijalnim centrom „Jad Vašem”.

„Tu će biti tri muzeja, jedan koji se odnosi na stradanje Jevreja, drugi na stradanje Srba i treći na stradanje Roma”, rekao je Vesić 11. januara.

Oko 10.000 Srba, 7.000 Jevreja i najmanje 60 Roma umrlo je na Starom Sajmištu 1941. i 1942. godine. Logor su vodili pripadnici odreda SS Vafen, ali je srpska policija hapsila Jevreje.

Posle rata ništa nije učinjeno da bi se očuvalo ovo mesto. Žrtvama je 1995. podignut spomenik u blizini.

Objekti su korišćeni za razne namene, kao prostor za umetnike, ali i kao restoran i teretana.

Međutim, Vesić potencira da će tu biti izgrađen memorijalni centar.

„Sada smo raselili kulu, popisali imovinu, završava se zakon koji će omogućiti dalji napredak projekta, a paralelno radimo i projekat memorijalnog centra”, rekao je on.

Kisić ipak napominje kako je prvi nacrt zakona prošle godine morao da se povuče zbog negodovanja javnosti.

„(On) u potpunosti negira učešće Srbije i Vlade Milana Nedića (u vezi sa logorom)”, rekla je ona.

Dodala je kako je „sramota” što Srbija nema memorijalni centar posvećen progonu Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Iz Saveza jevrejskih opština odbili su da komentarišu otvaranje mesnog odbora SNS-a na Starom Sajmištu.