Simpo i Iskra na poklon Beogradu na vodi

Država je za eksproprijaciju zgrada „Simpa” i „Iskre” platila višestruko skuplje nego što je to predviđeno ugovorom sa privatnim arapskim partnerom o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi”.

Od ukupno 3,3 milijarde dinara, približno 30 miliona evra, koliko je država potrošila na eksproprijaciju objekta u okviru izgradnje „Beograda na vodi“, većina je izdvojena za zgrade kompanija „Simpo“ i „Iskra“.

Obe zgrade se nalaze između autobuske stanice u Karađorđevoj ulici i Geozavoda u Hercegovačkoj ulici u Beogradu.

Najveći proizvođač nameštaja u Srbiji je na ovom mestu još osamdesetih godina prošlog veka izgradio reprezentativni izložbeni salon, a tik uz njega, sa prepoznatljivom staklenom fasadom, pripijen je poslovni objekat „Iskre“, nekadašnjeg slovenačkog giganta jugoslovenske elektronske industrije. Oba zdanja su od prošle godine u vlasništvu srpsko-arapske kompanije „Beograd na vodi“.

U Ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi" koji su u aprilu 2015. godine potpisali Republika Srbija i privatna firma iz Emirata „Belgrade Waterfront”, ove dve zgrade se navode kao investicija Republike Srbije u zajedničku firmu „Beograd na vodi”. 

U Ugovoru piše i da zgrade imaju po 1,200 kvadrata, kako se navodi i u dokumentima katastra.

Međutim, stvarna kvadratura ovih zgrada mnogostruko je veća.

U slučaju „Iskre“ najmanje pet puta veća.

Vlasnik slovenačke kompanije „Iskra” Matija Šešoka za BIRN kaže da  je zadovoljan sa sedam miliona evra naknade koju je država Srbija isplatila njegovoj firmi za zgradu, ali objašnjava da površina nije 1,200 kvadrata kako stoji u katastru i pomenutom Ugovoru.

„Naša (Iskrina) kvadratura bila je 5,929 kvadrata, oko 94 posto od ukupne površine zgrade“, rekao je Šešok za BIRN.

Na pitanje kako objašnjava razliku u kvadratima, Šešok kaže da je 1,200 samo osnova zgrade koju treba pomnožiti sa brojem spratova kako bi se dobila potpuna površina.

U Republičkom geodetskom zavodu objašnjavaju za BIRN da se površina zgrade nikako ne može računati na osnovu množenja osnove zgrade sa brojem etaža, ali dodaju da kvadratura koja se navodi u kupoprodajnom ugovoru često ne mora biti ista sa brojem kvadrata koji se navodi u katastarskim dokumentima.

Navedene površine zgrada „Iskre“ i „Simpa“ u Ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“

Zgrada Simpa, takođe, ima mnogo više od 1,200 kvadrata kako se navodi u Ugovoru o zajedničkom ulaganju i plaćena je 1,5 milijardi dinara, ili oko 12 miliona evra.

Zato se postavlja pitanje da li je država uložila više nego što je predviđeno i zašto je morala, i ukoliko jeste, da li će biti proporcionalno uvećano i ulaganje privatnog partnera.

„Osnovno pitanje je da li je Srbija nerealno procenom kvadrature i vrednosti zgrade Simpa i Iskre dovedena u situaciju da je, želela ili ne želelala, uložila mnogo veću vrednost nego što bi morala, a sa druge to što ulaže više se ne valorizuje”, objašnjava Zlatko Minić iz organizacije Transparentost Srbija.

On, međutim, ostavlja prostora da je nekom dinamikom ulaganja predviđeno da privatni partner u budućnosti poveća svoj ulog, ali zbog neobjavljivanja svih detalja posla, javnost to ne može da zna.

Ugovorom o zajedničkom ulaganju predviđeno je da Republika Srbija bude vlasnik 32 odsto kapitala, a privatni partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vlasnik 68 odsto kapitala.

Kompanija „Beograd na vodi”, kao i gradonačelnik Siniša Mali, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a da li je i u kojoj meri ulaganje privatnog partnera proporcionalno uvećano za povećani iznos ulaganja Republike Srbije i kako se opravdava razlika u kvadraturi.

U udruženju građana „Ne davimo Beograd” najavljuju tužbu za utvrđivanje ništavosti Ugovora u zajedničko ulaganje u projekat „Beograd na vodi". Jedan od aspekata tužbe je i neravnopravan odnos potpisnika ugovora, odnosno Republike Srbije i firme „Belgrade Waterfront Capital Investment” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Podaci o količini javnog novca koje su građani Srbije do ovog trenutka uložili u projekat ’Beograd na vodi’ vešto se skrivaju, ali svi drugi postupci pokazuju da u njegovom sprovođenju država neće prema sopstvenim građanima pokazati isti zaštitnički odnos kakav ima prema investitoru", kaže Ksenija Radovanović, aktivistkinja inicijative „Ne davimo Beograd”.

Prema podacima do kojih je BIRN došao u Državnom pravobranilaštvu, do sada je za eksproprijaciju objekata poslovnih i stambenih objekata u ulici Braće Krsmanović i u Hercegovačkoj ulici isplaćeno 3,3 milijardi dinara.

Desetak kompanija i fizičkih lica dobilo je na ime eksproprijacije oko milijardu dinara, dok je najveći deo izdvojen samo za dve zgrade „Simpa” i „Iskre”.

Prema saznanjima BIRN-a kompanije „Milenijum tim” je sredinom januara počela radove na rekonstrukciji pomenute dve zgrade u neposrednoj blizini zgrade Geozavoda, sedištu kompanije „Beograd na vodi”.

Isplaćene naknade za objekte „Iskre“ i „Simpa“, Izvor: Državno pravobranilaštvo

SPISAK NAKNADA ZA EKSPROPRISANE OBJEKETE