„Mi smo njihov glas“: Rastući uticaj nemačke ekstremne desnice na Balkanu

Decenijama se smatralo da Balkan izvozi nestabilnost u zapadnu Evropu. Danas nemačka ekstremna desnica nastoji da proširi svoju ideologiju u Srbiji i Hrvatskoj

Ljutnja je bila jasno vidljiva na licu Markusa Fronmajera, poslanika u Bundestagu, koji besni kada ga mediji prikazuju kao radikalnog desničara kojeg kontroliše Rusija i koji je povezan sa ekstremistima.

„Ludost je za mene reći da sam rasista“, kaže potkrepljujući taj odgovor svojom životnom pričom – rođen je u Rumuniji, usvojen od strane nemačke porodice, a u braku je sa ženom iz Uzbekistana.

„Mi smo ono što se u Nemačkoj naziva ’multi-kulti“ porodica. Ja smatram da ja zagovaram normalne stavove“, govori Fronmajer za BIRN.

Sa 28 godina, Fronmajer je najmlađi poslanik partije Alternativa za Nemačku (AfD), desničarske populističke stranke koja se uzdigla do značajne pozicije u Nemačkoj delom i time što je dizala glas protiv priliva mahom muslimanskih migranata sa Bliskog istoka i Severne Afrike. Ova stranaka je trenutno treća najsnažnija u Bundestagu.

Fronmajerova migrantska prošlost nije predstavljala nikakvu prepreku njegovom brzom napretku u okviru AfD.

Ovaj poslanik nastoji da iskoristi svoje balkanske korene da pronađe istomišljenike u tom regionu, naročito u Hrvatskoj i Srbiji.

Markus Fronmajer, poslanik AfD-a, posebno povezan sa Srbijom, Foto: BIRN

Suprotno sveprisutnoj percepciji na Zapadu da je Balkan izvor etničkog nacionalizma i nestabilnosti koja ugrožava Evropu, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo nastanka obrnutog trenda, da se ekstremne desničarske ideologije izvoze iz Zapadne Evrope u zemlje Balkana.

Mete im nisu samo političari i političke stranke, već i crkveni velikodostojnici i intelektualci, a aktivnosti se prema istraživanju BIRN-a sprovode kroz desetine sastanaka, konferencija, panel diskusija, seminara i drugih događaja.

Pariz-Berlin-Beograd-Moskva

Osnovana 2013. godine, AfD je predvodnica ponovnog rasta ekstremne desnice, ostavljajući iza sebe stranke poput neonacističke Nacionalne demokratske stranke (NPD), koja ima istoriju dugu skoro pola veka.

Kai Archajmer, profesor političkih nauka na Univerzitetu Majnc, kaže da je NPD „klasična desničarska ektremistička stranka“. AfD, sa druge strane, je „mnogo bliža modelu radikalne desničarske populističke stranke.“

Najradikalniji elementi u AfD su organizacije podmlatka stranke, Mlada Alternativa (Young Alternative, JA) i Krilo (Flugel). I jedne i druge nadzire domaća obaveštajna agencija, BfV, zbog potencijalne pretnje po „liberalne demokratske principe ustava Nemačke“, potvrdila je BvF u januaru.

Nakon pristupanja AfD-u, Fronmajer je 2015. godine postao predvodnik JA i bio je jedan od prvih potpisnika Rezolucije iz Erfurta, koja je dovela do stvaranja Krila.

Fronmajer je za BIRN rekao da ne vidi ništa „posebno radikalno“ među članstvom AfD.

„Moji stavovi bili bi više nego normalni u svim zemljama širom sveta“, navodi.

Međutim, 2016. godine, istraga nemačkih medija identifikovala je Fronmajera kao deo ekstremne frakcije u AfD, uz njegovog bliskog saradnika Dubravka Mandića, člana Krila koji je nedavno izabran u gradsku skupštinu u Frajburgu, univerzitetskom gradu na jugozapadu Nemačke.

Poput Fronmajera, 39-godišnji Mandić je rođen u inostranstvu, u Bosni i Hercegovini. Dete oca Hrvata i majke Srpkinje, Mandić je od svoje treće godine odrastao u Nemačkoj.

Zajedničkim trudom, Mandić i Fronmajer nastoje da prošire poruku AfD u Hrvatskoj i Srbiji.

„Mi smo njihov glas“, kaže Mandić, „čak i ako nas ovde smatraju desničarima, rasistima i protivnicima stranaca“.

Dubravko Mandić, veza AfD-a sa Hrvatskom i Hrvatima, Foto: BIRN

„Sličan milje“

Fronmajer je posećivao Srbiju barem jedanput godišnje u prethodnih šest godina, gradeći savezništvo sa malom desničarskom strankom Narodni slobodarski pokret i Miroslavom Parovićem, njenim 35-ogodišnjim liderom.

Počev od 2014. godine i Parović i Fronmajer javno izjavljuju kako rade na stvaranju „Osovine Pariz-Berlin-Beograd-Moskva“.

U martu 2017. godine, Fronmajer je govorio na predizbornom skupu u Smederevskoj Palanci u okviru Parovićeve neuspešne kandidature za mesto predsednika Srbije. Parović je dobio tek 11.500 glasova, odnosno 0,32 procenta, ali su zahvaljujući savezništvu sa Fronmajerom on i njegove stranačke kolege – koji nisu zastupljeni u skupštini Srbije – pozvani da prisustvuju konferencijama u Bundestagu i Evropskom parlamentu.

U intervjuu za BIRN, Fronmajer je rekao kako činjenica da AfD i Parovićeva stranka nisu na vlasti nije „problem“, ali i da veruje da Srbija može da odigra ulogu „mosta“ između Zapada i Istoka.

AfD je podržala još jednog kandidata na izborima 2017. godine – Boška Obradovića iz Dveri, koja ima sedam poslanika u skupštini Srbije.

Obradović je bio gost lidera AfD, Jerga Mojtena, u njegovoj kancelariji u Štutgartu u martu 2017. godine.

„Razgovarali su o porodičnoj politici, problemima sa briselskom birokratijom i migracijama,“ izjavila je Dragana Trifković, član uzeg rukovodstva Dveri za BIRN.

Trifković je rekla da se ove dve stranke nisu formalno sastajale od tada i primetila je da je u martu 2019. godine delegacija AfD posetila Skupštinu Srbije ali da se sastala samo sa poslanicima iz vladajuće koalicije.

U oktobru, poslanik AfD i šef Komiteta za međunarodne odnose te stranke, Armin-Pol Hampel, otišao je korak dalje tokom njegove druge posete Beogradu u toku pet meseci, sastajući se sa Markom Đurićem.

Za razliku od formalnih kontakata AfD u Srbiji, ova stranka se u Hrvatskoj mahom oslanja na „privatne inicijative“ Mandića.

Mandić se u julu 2018. godine upoznao sa dva desničarska poslanika u Hrvatskoj – bivšim ministrom kulture Zlatkom Hasanbegovićem i penzionisanim generalom Željkom Glasnovićem.

U intervjuu za emisiju „Bujica“, Mandića je rekao da su „Nemačku porobili antifašisti“. Taj izbor reči je imao odjeka kod konzervativnih i desničarski nastrojenih Hrvata koji umanjuju zločine koje je počinila NDH i koji preziru liberale kao ideološke naslednike jugoslovenskih komunista.

U aprilu 2019. godine Mandić i poslanik AfD Ditmar Fridhof organizovali su panel diskusiju u Frajburgu sa temom „Budućnost Hrvata u nacionalističkoj Nemačkoj“.

Mandić je podržao rastući trend u Hrvatskoj koji teži ka umanjivanju zločina koji su počinjeni od strane ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata.

Kontakti sa neonacistima

Godine 2014. NPD se dala u potragu za saradnicima u Srbiji i Hrvatskoj. Te godine, član NPD je ostvario kontakt sa članovima desničarske Srbske akcije, a njihova saradnja je na posletku i ozvaničena učešćem ove stranke na godišnjem kongresu podmlatka stranke NPD, Mladih Nacionalista, JN, rekao je Marko Dimitrijević iz Srbske akcije.

Potom, u novembru 2018. godine, godišnji kongres NPD je javno objavio saradnju te stranke sa Glasnovićem, članom skupštinske grupe Nezavisni za Hrvatsku.

Prisustvujući kongresu, Glasnović je rekao za Dojče vele da su se članovi NPD borili pod njegovom komandom tokom ratova u Jugoslaviji 1990ih godina. Nemačka vlada je saopštila da je više od 100 ekstremno desničarskih plaćenika iz Nemačke ratovalo na strani Hrvata.

U Hrvatskoj, mediji su primetili gostovanje Glasnovića na kongresu NPD u 2018. godini zbog činjenice da su i srpski nacionalisti takođe prisustvovali, čime je NPD dovedena u skoro neverovatnu poziciju mosta između zakletih neprijatelja.

Glasnović je rekao za BIRN da nije video srpske predstavnike na tom događaju. Ali Marko Dimitrijević, iz Srbske akcije, izjavio je za BIRN: „Naravno da nam se ne dopadaju kontakti NPD sa onim neprijateljima Srba, ali to ipak ne predstavlja prepreku za našu dobru saradnju sa NPD.“

Dimitrijević je rekao da je Srbska akcija sarađivala sa NPD na zajedničkim panel diskusijama u Beogradu, na publikaciji na engleskom jeziku za onlajn magazin Koplje (The Spear), kao i na demonstracijama u Pragu povodom obeležavanja 20. godišnjice NATO bombardovanja Srbije.

BIRN je otkrio da je Srbska akcija pominjana u nekoliko navrata u godišnjim izveštajima o desničarskom ekstremizmu koji je izradila domaća obaveštajna agencija nemačke savezne države Saksonija.

Dimitrijević je rekao kako je saradnja sa NPD zasnovana na „zajedničkoj svesti o sudbinskoj povezanosti svih nacija Evrope, koja predstavlja našu širu domovinu“.

Ta „domovina“, kako je rekao, „nalazi se pod atlantskom okupacijom NATO, EU i bankarskog sistema“.

Ova okupacija, sa svoje strane, „ohrabruje naseljavanje migranata u Evropi“, islamizaciju kontinenta i promociju „anti-hrišćanskih, liberalno-fundamentalističkih i  marksističkih ideja“, kako navodi.

Islamistička babaroga je most

I AfD i NPD se u građenju mreže saradnika na Balkanu u mnogome oslanjaju na navodnu pretnju koju predstavlja islam, prilagođenu spram ciljane publike.

Sa Srbima, akcenat se stavlja na Kosovo. Sa Hrvatima, fokus se stavlja na poziciju njihovih sunarodnika u Bosni i Hercegovini, gde se Hrvati žale da su u podređenom položaju u odnosima sa brojnijim bosanskim Muslimanima, odnosno Bošnjacima.

Parović, kontakt za AfD u Srbiji, kaže da se sve svodi na dve stvari – 1990-ih, kako kaže, Zapad je „proglasio da su muslimani na Kosovu i u Bosni i Hercegovini dobri muslimani“.

"Osovina Pariz-Berlin-Beograd-Moskva": Miroslav Parović, Foto: BIRN

Fronmajer kaže da bi Nemačka „mogla da uči od Srba i njihovog iskustva sa islamskim terorizmom, posebno tokom 1990-ih,“ kao i da podržava „mirne“ napore Srbije na Kosovu „da povrati svoju zemlju“.

Na evropskom kongresu podmlatka NDP u maju 2018. godine, Ivan Bilokapić je obrazlagao da borba protiv islama u Bosni i na Kosovu ima potencijal da dovede do pomirenja Srba i Hrvata.

Bilokapić je hrvatski nacionalista iz Nemačke, član glavnog odbora Evropa naša zemlja (Europe Terra Nostra), zvanične evropske političke fondacije ekstremne desničarske Alijanse za mir i slobodu.

Za BIRN je izjavio da Srbija i Hrvatska treba da prevaziđu „plitki šovinizam“. U Bosni, kako navodi, Srbi i Hrvati „treba da podrže jedni druge u naporima da se oslobode uticaja Sarajeva i islamizma“.

Potpredsednik NPD Torsten Hajze, istaknuti nemački neonacista, izjavio je za BIRN: „Ukoliko okupimo sve saborce iz Evrope koji prethodno nisu pričali jedni sa drugima, postavili smo temelj za buduće umrežavanje“.

Širenje jevanđelja

Umrežavanje, međutim, ide i van političkih krugova.

Konzervativni intelektualci i crkveni velikodostojnici sa Balkana postali su redovni učesnici na sastancima AfD i NPD sa njihovim saveznicima u Srbiji i Hrvatskoj.

Fronmajer je za BIRN izjavio da je njegova stranka otpočela saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Nemačkoj tako što je pozvala tadašnjeg pravoslavnog Episkopa frankfurtskog i sve Nemačke, Sergija Karanovića, i njegove saradnike da prisustvuju konferenciji o porodičnim vrednostima koju je ta stranka organizovala u Štutgartu u decembru 2015. godine.

Fronmajer je rekao da političke stranke u Nemačkoj „nikada nisu probale da budu glas“ pravoslavnih hrišćana u Nemačkoj.

„Rekao bih da je to bio prvi put da je [Nemačka] stranka imala zvaničan sastanak sa tako velikom grupom pravoslavnih hrišćana u Nemačkoj,“ rekao je. „I to je bilo zadovoljstvo za nas“.

I Hajze iz NPD je izjavio da njegova stranka „blisko sarađuje“ sa malom pravoslavnom sektom poznatom kao Istinska pravoslavna crkva, koja se protivi modernizaciji.

Tokom njegove poslednje posete Beogradu u novembru 2017. godine, Hajze i tadašnji predsednik NPD Udo Vojt sastali su se sa Episkopom Akakijem, poglavarom Istinske pravoslavne crkve.

Grupa od najmanje šest srpskih i hrvatskih konzervativaca i ekstremno desničarskih intelektualaca su takođe redovni govornici na skupovima AfD i NPD.

Na panel diskusijama povezanim sa NPD koje su se održale u Beogradu u septembru 2016. godine i novembru 2017. godine, univerzitetski profesor Branislav Filipović i profesor ruskog jezika Zoran Buljagić su se pridružili Hajzeu na pozornici.

Konferencija povezana sa NPD u Beogradu: Torsten Hajze, Udo Vojt, Zoran Buljugić i Marko Dimitrijević, Foto: Srbska akcija 

U julu 2018. godine, srpski konzervativni intelektualac Dušan Dostanić i hrvatski publicista i međunarodni sekretar hrvatske identitarne grupe Generacija obnove, Leo Marić, bili su među glavnim govornicima na seminaru povezanom sa AfD u Nemačkoj.

Njihovi nemački parnjaci putuju u drugom smeru.

Organizacije građanskog društva i levičarski aktivisti u Srbiji su bili zgroženi kada je Gec Kubiček, desničarski publicista i jedan od osnivača Instituta za državnu politiku, IfS, koji je povezan sa AfD, održao dva predavanja u ovoj zemlji u avgustu 2017. godine.

Mark Jongen, filozof i poslanik AfD u Bundestagu, izazvao je slične reakcije kada se pojavio u srpskoj javnosti u julu 2017. godine.

Dostanić, istraživač saradnik na beogradskom Institutu za političke studije, kaže da su obojica govorili o „akademskim“ pitanjima.

„Bilo je to daleko od bilo kakvog umrežavanja,“ Dostanić je rekao za BIRN.

Mandić navodi da bi AfD želela da sarađuje sa svim „alternativnim“ desničarskim strankama.

„To je pokret koji primećujemo na celom Zapadu,“ rekao je za BIRN. „To je trampizam“.

Fronmajer kaže da napredak koji je AfD ostvarila na Balkanu i dijaspori iz bivše Jugoslavije učinio mejnstrim stranke „nervoznim“ zbog glasačke moći dijaspore.

„Mi se zaista trudimo da imamo dobre odnose, naročito sa državama sa istoka“, navodi.

 

Ovaj članak je nastao kao deo "Resonant voices" inicijative koju finansira Evropska unija. Stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju odgovornost BIRN-a i ne odražavaju stavove Evropske unije.