Ko ne plati na kukuruzu, platiće na mleku

Afera o zaraženom kukuruzu koja je potresala Srbiju krajem prošle godine, sada se vraća kao bumerang u vidu zaraženog mleka

Alarmantna vest da je dve trećine kukuruza iz Srbije zaraženo kancerogenim aflatoksinima koju je saopštila kompanija za kontrolu kvaliteta SGS podigla je tako veliku uzbunu krajem novembra prošle godine da je neposredno potom izvoz kukuruza u potpunosti stao.

Nakon burne reakcije uvoznika i javnosti, privatna laboratorija SGS oglasila sa se sa novim saopštenjem da je 65 odsto roda upotrebljivo.

Od generelanog direktora preduzeća SGS Marinka Ukropine koji je saopštio najpre jednu, a potom drugu oprečnu vest o toksičnom kukuruzu, nismo dobili objašnjenje koja je informacija tačna.

Za BIRN je krajem decembra rekao: „ Kukuruz iz Srbije i dalje se nesmetano izvozi po tržišnim cenama uz odgovarajući sertifikat o ispravnosti i kvalitetu nezavisne kontrolne kuće kojoj strani kupci veruju”.

Poznavaoci žitarskog tržišta smatraju da je prvobitna izjava kontrolne kuće SGS data ishitreno i da toksini nisu prisutni u velikoj meri, kao i da ne preti opasnost od bolesti ni ljudima, ni životinjama.

Međutim, u Udruženju za unapređenje proizvodnje i izvoza žita kažu da je situacija na tržištu demantovala optimiste, jer je u decembru u jednom trenutku izgledalo da će se izvoz potpuno obustaviti.

„Takvo stanje je trajalo deset do petnaest dana u decembru. I onda se počelo sa novim analizama pa umesto jedne, uradili smo dve ili tri analize. Izvoz je krenuo posle toga slabijim tempom i danas nije na onom nivou od pre te informacije“, reako je direktor Udruženja Vukosav Saković krajem decembra.

Kontrolna firma SGS je jedna od većih laboratorija u Evropi i zato je prema oceni stručnjaka zvono za uzbunu bilo toliko jako jer je došlo sa takve adrese.

Ubrzo se oglasilo i Ministarstvo poljoprivrede sa ocenom da „realno stanje kukuruza nije alarmantno i da je kompletnom analizom u dve akreditovane referentne laboratorije utvrđeno prisustvo većeg nivoa aflatoksina kod samo sedam procenata kukuruza, koji se pak metodom razblaživanja može upotrebiti za stočnu hranu“.

Ministarstvo, međutim, nije bilo precizno u oceni stepena prisutnih toksina. Na pitanja da budu malo detaljniji odgovori su da su „stavili tačku na tu priču“ i da su sve informacije date u saopštenju.

Pošto nije jasno šta znači „veći nivo“ kod sedam odsto zaraženosti (da li je prešao granicu dozvoljenog za ljudsku ili stočnu ishranu), stiče se utisak da su uopštenom izjavom imali za cilj da umire javnost.

Ipak, državnoj kontroli veruju poljoprivredni stručnjaci i ukazuju da nema razloga za paniku jer zaraza nije velika i ukoliko nadležne inspekcije pravovremeno kontrolišu proizvode potrošači ne treba da brinu.

U saopštenju Ministarstva, između ostalog, se kaže da su uzorci uzeti iz svih državnih robnih rezervi, u svim velikim skladištima kukuruza, u prerađivačkim i otkupnim centrima, iz fabrikama stočne hrane, iz pivara i od proizvođača palente i mleka.

„Svi koji su davali neodgovorne, ishitrene i štetne izjave o zatrovanom kukuruzu koji je strateški poljoprivredni proizvod za Srbiju, snosiće odgovarajuće posledice“, izjavio je Nenad Katanić, načelnik poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Da li su potrošači sigurni?

Aflatoksini su karakteristični za područja sa visokim temperaturama i visokom vlažnošću, južnije od naše geografske širine i retko se pojavljuju u Srbiji i okruženju. I kad se pojave ima ih češće kod uvozne robe (kikiriki, pirinač, indijski orah, raznim grickalicama) a veoma retko na domaćim proizvodima.

Nauka nije dala odgovor zašto i kako se pojavili na našoj geografskoj širini, što znači da je u istoj situaciji Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Srbija.

Najbrže ga prenose krave preko mleka, dok je preko mesa dugotrajniji proces prenošenja.

Aflatoksini su otkriveni tako što se 1960-ih godina prošlog veka desio veliki pomor ćurki u Engleskoj koje su hranjene nekoliko meseci hranom punom toksina.

Otrovna bakterija može se, takođe, pojaviti u šunkama, koje pravimo u domaćinstvu u skladištima, za koju je potrebna određena temperatura da bi se razvijala, a pojavi se ako nešto nije odrađeno kako treba u proizvodnji ili u prirodi. Dobro je što za stočnu hranu postoje minerali tzv. blokatori, koji se dodaju stočnoj hrani i vežu ih za sebe. U Udruženju za žito kažu, da treba obratiti pažnju kod individualnih proizvođača gde se stoka hrani direktno iz koša sa kukuruzom koji nije predmet analize, a koristi se za domaće potrebe ili ga prodaju na pijaci.

Informacija o prisutnosti toksina u kukuruzu koji dolazi iz Srbije prvo je objavljena na portalu Evropske unije RASFF (10. oktobra 2012. godine) koja je obavestila međunarodnu javnost i kupce da budu oprezni prilikom kupovine.

U Srbiji je prema važećim propisima za ljudsku ishranu dozvoljeno, kao i prema regulativi koja važi svuda u svetu, da u kukuruzu ima 10 ppb jedinica, dok je za stočnu hranu do 50 ppb.

Za životinjsku ishranu u Evropi je dozvoljeno do 20, dok je u Americi 100 ppb.

Inače, u Srbiji se koristi mera mikrogrami po kilogramu koji se onda preračunavaju u date jedinice koje su prihvaćene kao standard u svetu.

U Novosadskom Institutu za ratarstvo kažu da su gljive prisutne svake godine i da generalno za većinu gljiva pogoduje vlažno vreme, a s obzirom na to da se vremenski uslovi između godina razlikuju različit je i procenat zaraženosti.

Prošla godina je bila izuzetno sušna. Stručnjaci za gljive kažu da je to pogodovalo razvoju gljive Aspergilus flavus (otuda i naziv Afla toksin) čiji produkt metabolizma su i pomenuti aflatoksini.

U velikim koncentracijama pronađeni otrovi mogu biti kancerogeni, ali eksperti ukazuju da tu postoji mogućnost mešanja sa zdravim zrnevljem i da se taj procenat tako smanji, dovede u ispravno stanje i upotrebi za stočnu hranu.

Koliko su, međutim, opasni i kad se nalaze u dozvoljenim okvirima, i ako ih potrošači „konzumiraju“ često?

Vukosav Saković, iz Udruženja za žito kaže: „Sa njima se ipak živi, kao sa duvanskim dimom, izduvnim gasovima od automobila“. Nalaze se kao mala žarišta u robi i zato se rade analize na osnovu uzetih uzoraka.

„Mi uzimamo daleko više uzoraka nego što je propisano zakonom, da bi nam analiza bila što pouzdanija, a postoji više metoda utvrđivanja i one daju različite rezultate. Brze analize pokazuju prisustvo više toksina jer se nalaze na spoljašnjoj strani zrna kad se uradi druga koja podrazumeva mlevenje onda se dobije manji procenat“, kaže Saković.

Saković smatra da je daleko od toga da potrošači treba da se pribojavaju. Problem bi bio, dodaje, kad bi se neko u kontinuitetu hranio, nekoliko meseci, kukuruzom ili mlekom sa velikim procentom zaraženosti.

„Ne postoji ozbiljna opasnost za ljudsko zdravlje, jer se blokatorima ta jedinjenja mogu sprečiti i koristiti u stočnoj hrani. Ako svako radi svoj posao potrošači mogu da budu potpuno mirni,“ poručuje on.

Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine ne deli njegovo mišljenje i smatra da potrošači ne mogu biti sigurni dokle god se ne formira Nacionalni savet za bezbednost hrane.

„Tri godine je prošlo od donošenja Zakona o bezbednosti hrane i nije formiran Nacionalni savet. Ko je odgovoran za ne sprovođenje zakona? Ne može jedan čovek iz Ministarstva da saopšti da su referentne laboratorije uradile analizu a ne kaže koje su to kuće. Ne verujem da smo sigurni i bezbedni“, kaže Papović, javno poručujući ministru poljoprivrede da sa njegovim resorom ima najlošiju saradnju.

Šteta u ciframa

Srbija je u decembru izgubila 20 miliona evra zbog zastoja izvoza kukuruza u kojem su pronađeni nepoželjni toksini. Aflatoksini nisu samo pronađeni u domaćem zrnevlju već i u zemljama iz okruženja.

Iz Srbije je u decembru 2012. godine izvezeno samo 40.000 tona kukuruza, što je tri puta manje nego u novembru ili 96.000 tona manje ako se uzme prosek od 136.000 tona mesečno, što je direktna posledica zaraze.

Novčano, šteta izgleda ovako: U decembru je manje prihodovano 20 miliona evra od izvoza kukuruza (cena od 230 evra po toni puta 96.000 tona).

Ipak, situacija ja na tržištu sada bolja, i vraćanjem poverenja u domaći kukuruz ove godine ćemo izvesti, kako kažu u Fondu za žito, „onoliko koliko smo očekivali“.

„Prvih dana decembra rekao bih da je naša šteta blizu 200.000 tona, ali sad je izvesno da neće biti tako. Ekonomska godina za kukuruz traje i narednih devet meseci (od 1. oktobra do 30. septembra naredne godine) i onda je sigurno da ćemo sve izvesti. Decembarski prihod od izvoza je bio  manji 20 miliona evra, ali je realno da će to nadoknađeno u narednim mesecima“, smatra Vukosav Saković.

Do sada smo izvezli oko 350.000 tona od novog roda, a očekivalo se da bude oko 600.000 tona,  ako  mi  do  kraja  godine  izvezeno  toliko  onda  direktne  štete  neće  biti  samo  bi  se prolongirao izvoz zbog trenutnog zastoja, napominje on.

U odnosu na 2011. godinu zbog suše je rod kukuruza u 2012. godini manji 50 odsto i to je najveća šteta koju su doživeli domaći proizvođači. Od očekivanih sedam miliona tona dobili smo 3,5 miliona tona, kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.

Kukuruz je već treću godinu za redom pojedinačni prvi izvozni proizvod Srbije i ima imidž najkvalitetnijeg u okruženju, a izvoz te žitarice 2011. godine je vredeo 425 miliona dolara.

Osim toga, Srbija spada među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu, kao što je Amerika, Kanada, Francuska, Italija i zbog toga je posebno važno da domaći žitari povrate izgubljeno poverenje.

Izvoz kukuruza u tonama