Dugo putovanje u Interpol

Šta stoji iza diplomatske borbe oko mesta Kosova u Interpolu i kakva će biti finalna odluka ove organizacije

Kako se približava Generalna skupština Interpola, međunarodne organizacije koja okuplja policije iz 192 države sveta, ubrzavaju se javne i diplomatske aktivnosti vlada u Beogradu i Prištini.

Beograd se trudi, lobirajući kod stranih diplomatskih predstavnika u Srbiji, da onemogući prijem Kosova, ubeđujući ih da to ne bi bilo dobro po bezbednost u regionu i šire.

Kosovo, koje je ove godine prvi put uspelo da se izbori za to da se o njegovom zahtevu za članstvo glasa, radi na tome da pridobije potrebnu podršku dve trećine onih država koje će se o tome izjašnjavati na sednici u Dubaiju koja počinje 18. novembra.

Srpski mediji su preplavljeni tekstovima u kojima se prenose izjave srpskih ministara, najviše ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji služe da ohrabre javnost, ali i da pokažu da na Kosovu vladaju kriminalci i da bi bio neverovatan presedan da "takva tvorevina" bude primljena u organizaciju čiji je cilj borba protiv kriminala i terorizma.

Srpska strana želi da pokaže kako Priština nije kredibilna da pristupa poverljivim podacima Interpola o različitim kriminalnim grupama, teroristima i ratnim zločincima i izgleda da je time posebno zabrinuta, jer bi to, kako se navodi, ugrozilo bezbednost Srbije.

S druge strane, Kosovo želi da bude međunarodno prepoznata država i trudi se na sve načine da uz pomoć svojih saveznika uđe u sve međunarodne organizacije, čak i pre nego što postane deo Ujedinjenih nacija.

Borba protiv kriminala u drugom planu

Gotovo jedini bezbednosni aspekt na kojem Beograd insistira jeste to da bi u slučaju prijema Kosova moglo biti raspisano, kako navode zvaničnici, na hiljade poternica za pripadnicima vojske i policije koji su krajem devedesetih godina učestvovali u borbama na Kosovu.

Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju MUP-a u pisanoj izjavi za BIRN pominje i moguće zloupotrebe poverljivim informacijama kojima će Kosovo imati pristup:

"Samim tim Srbija bi u tom smislu bila bezbednosno ugrožena, a njeni zaštićeni podaci u Interpolovom sistemu kompromitovani".

Sličnu argumentaciju je, lobirajući protiv prošlogodišnjeg prijema Palestine u Interpol, koristio i Izrael.

Dostupne informacije, međutim, ne govore da je nakon odluke o prijemu broj poternica povećan.

Kada je reč o borbi protiv kriminala, Dimitrijević smatra da je to polje i sada dobro pokriveno. Kaže da Kosovo, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB, preko UNMIK-a, i sada koristi kapacitete Interpola u cilju suzbijanja kriminala i korupcije preko kancelarije u Prištini:

"Dakle, jasno je da su UN i Interpol uspostavili mehanizme za borbu protiv kriminala i korupcije na prostoru Kosova i Metohije", kaže Dimitrijević.

S druge strane, dr Aleksandra Ilić sa Fakulteta za bezbednost ocenjuje da bez uključivanja svih aktera na čijoj je teritoriji prisutan kriminal nema ni borbe protiv kriminala:

"Ignorisati činjenicu da imate neku teritoriju, stanovništvo, kretanje robe i ljudi, i ako zaista imamo iskrenu želju da suzbijemo te forme kriminaliteta, ne možemo ignorisati činjenicu da se to odigrava tik uz nas, ne možemo ignorisati faktičko stanje".

Aleksandra Ilić dodaje da je to jedna dimenzija problema, a da je drugo pitanje ima li Kosovo kapacitet da odgovori obavezama koje Interpol nameće zemljama članicama.

"Vraćamo se na pitanje kapaciteta Kosova – čak i ako dobije tu podršku, da li ima mogućnost da odgovori na sve zahteve koje Interpol kroz rezoluciju i statut traži od država članica".

Kada govori o strahovanju od podizanja optužnica protiv pripadnika vojske, policije, pa čak i ličnosti iz državnog vrha Srbije, Ilićeva kaže da je i to, pre svega, političko pitanje, ali i velika nepoznanica.

"Ako pođemo od toga šta Interpol očekuje od svih država članica i poštovanja procedura, ne bismo mogli da očekujemo da će tek tako doći do podizanja tih optužnica. Opet, s druge strane, i to je političko pitanje. Pre svega, ako prime Kosovo koje mi ne priznajemo, praktično je pitanje i problem kako će sarađivati te dve policije koje inače ne sarađuju, a insistira se na međudržavnoj saradnji između nadležnih policijskih organa. Kako će onda to biti u praksi? Zato se bojim da bi mogla biti nepremostiva prepreka".

Kratka hronologija pokušaja

Prvi zahtev za prijem u Interpol Kosovo je podnelo 2010. godine, zatim 2015, a 2017. godine odustalo je uoči zasedanja Generalne skupštine u Kini zbog nedovoljne podrške.

Naime, na prošlogodišnjem zasedanju, Palestina je primljena u članstvo Interpola uprkos velikim naporima Izraela i Amerike da to spreče, što je verovatno bio razlog zbog kog je Kosovo odustalo od svog zahteva.

To posredno potvrđuje i izjava koju je tada, svega nekoliko dana pred početak Generalne skupštine u Pekingu, dao ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli, najavivši "taktičko povlačenje... u saradnji sa SAD" i pripremu za naredni samit u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Pripreme su, reklo bi se, donekle imale efekta, budući da je zahtev Prištine ove godine prvi put dospeo na dnevni red Generalne skupštine i da će 192 članice Interpola imati priliku da kažu da li žele da prime Kosovo u ovo internacionalno društvo kriminalističkih policija.

Ko može biti član Interpola 

U nameri da se otklone postojeće brojne nedoumice u vezi sa procedurom prijema u članstvo Interpola, te da se eksplicitno odrede uslovi pod kojima neka zemlja može da aplicira i da postane članica te međunarodne organizacije, na već pomenutom prošlogodišnjem zasedanju u Kini usvojen je i jedan dokument.

Reč je o Rezoluciji broj 1 zasnovanoj na studiji savetnika Interpola Hansa Korela.

Cilj Rezolucije bio je bliže definisanje člana 4 Statuta Interpola u kom se navodi da članica organizacije može biti "svaka zemlja" čija Vlada podnese molbu generalnom sekretaru organizacije i koju Generalna skupština usvoji dvotrećinskom većinom.

Tu se navodi da će se termin "zemlja" iz člana 4 Statuta tumačiti kao "država", a dalje određuje da zemlja koja podnosi zahtev "treba da objasni da ispunjava uslove za državnost", a to su: "teritorija, stanovništvo, vlada, kapacitet da ostvaruje odnose sa drugim državama".

"Takođe, važan element je da zemlja podnosilac zahteva pomene ukoliko je član neke druge međuvladine organizacije, posebno ako je zemlja članica UN ili posmatrač UN".

U dokumentu, dakle, piše da "treba", nigde ne piše da "mora". Takođe, piše da je "važan element", ali ne i "neophodan".

Zato se otvara pitanje jesu li srpski zvaničnici u pravu kada kažu da bi prijem Kosova u članstvo Interpola bio protiv pravila te međunarodne organizacije, jer je članstvo u UN neophodan uslov za prijem.

Milan Dimitrijević kaže da bi eventualnim članstvom Kosova bio napravljen presedan koji bi stvorio pravnu nesigurnost.

On izdvaja to što su u Rezoluciji članstvo u UN, odnosno status države posmatrača označeni kao "posebno" važno.

"Svoju argumentaciju srpska strana gradi na osnovu tumačenja, analiza, stavova i iskustava svetskih eksperata koji se bave ovim pitanjima u samom Interpolu i koji su direktno uticali na izradu Rezolucije", kaže Dimitrijević i dodaje da ti eksperti smatraju da formulacija srpskih argumenata ne ostavlja prostora za arbitrarnost prilikom odlučivanja.

Nešto drugačijeg mišljenja je dr Aleksandra Ilić sa Fakulteta za bezbednost.

Ona za BIRN kaže da formulacije koje nisu imperativne otvaraju prostor da se pod neku odredbu podvede što više mogućih situacija i da se napravi neki izuzetak.

"Nigde ne stoji to da je to neophodan uslov bez koga ne bi mogla da se donese pozitivna odluka bilo u slučaju Kosova ili nekog drugog entiteta koji bi se prijavio".

Ipak, smatra da ni stavljanje akcenta na članstvo u UN ili bar status posmatrača u Korelovom aneksu ne bi moglo da se tek tako prenebregne.

Dr Ilić poredi i specifičnosti prošlogodišnjeg prijema Palestine sa slučajem Kosova.

"Palestina jeste posebna, ali ipak ima status posmatrača u UN. To je tada bio argument za prijem. To u slučaju Kosova ne bi moglo, pa je pitanje kako bi se donošenje pozitivne odluke u ovom slučaju ipak opravdalo".

Kako se glasa

Utisku opšte politizacije pitanja prijema Kosova u članstvo Interpola doprinosi i ranija praksa prijema, odnosno glasanja na sednici Generalne skupštine.

Na sednicu Generalne skupštine svaka zemlja članica dolazi sa svojom platformom koja je u skladu sa opštim, ali i trenutnim interesima države.

Kako će glasati, države članice to uglavnom kriju, pa ishod nije izvestan čak ni ukoliko neka zemlja diplomatskim kanalima obeća da će glasati "za" ili "protiv".

Kvorum nije uslov za glasanje o zahtevu za članstvo.

Za usvajanje zahteva potrebna je dvotrećinska većina članica koje su glasale "za" ili "protiv" ("uzdržani" se ne broje), a ne dvotrećinska većina od ukupnog broja članica ili broja prisutnih, što donekle olakšava posao zemlji podnosiocu zahteva.

Na primer, u slučaju Palestine u radu Skupštine učestvovalo je 157 članica, a samom glasanju o Palestini u Sali su bile 133 članice.

Od tog broja, 75 je bilo "za", a 24 "protiv", dok su ostali bili uzdržani.

Dakle, sa 75 glasova "za", Palestina je postala članica, jer je imala podršku 75,76% glasalih, što ne bi bilo dobvoljno da je potrebna dvotrećinska većina prisutnih.

Srpski politički uglovi

Dok srpski zvaničnici gotovo svakodnevno daju alarmirajuće izjave kojima poručuju da moguće članstvo Kosova u policijskoj međunarodnoj organizaciji znači katastrofu, zamenik premijera Kosova Fatmir Ljimaj izjavio je nedavno da je skeptičan u vezi sa prijemom u Interpol, jer je za članstvo potrebno obezbediti veliki broj glasova.

Iz Beograda poručuju i da su preduzete sve mere da se stopira prijem Kosova u Interpol.

"Imajući u vidu kompleksnost i preplitanje političkih, povrh svega policijskih i nacionalnih interesa svake države članice, preduzeli smo sve da podjednako državama nepriznavačima i državama priznavačima dostavimo sve relevantne argumente kako bi svoje odluke donele u korist Srbije", kaže Milan Dimitrijević iz MUP-a.

Dr Aleksandra Ilić kaže da nije sasvim jasno šta se "iza zavese" stvarno dešava, ali i da je jasno da se u domaćoj javnosti podiže tenzija.

"Poznajući na neki način funkcionisanje medija, sigurno da tu ima stvaranja moralne panike u vezi sa tim pitanjem".

Za razliku od zvaničnog stava Beograda, pojedini opozicioni političari smatraju da bi prijem Kosova imao pozitivne efekte. Tako razmišlja Saša Janković.

"Članstvo u organizaciji za međunarodnu policijsku ispomoć, koja radi po najvišim standardima, može samo da poveća bezbednost poštenih ljudi i podigne stepen primene zakona. Predsednik sam političke organizacije koja smatra da je najvažnija politika ‘čovek u centru pažnje’. Ono što je dobro za ljude, dobro je i za državu. Nacija i država imaju smisla tek ako su u službi čoveka".

I Dveri su, poput zvaničnog Beograda, protiv članstva Kosova u Interpolu. Boško Obradović, međutim, kaže da se ne može reći da njegova partija podržava stav vlasti.

"Vlast je Briselskim sporazumom dozvolila da Kosovo uđe u određene međunarodne organizacije, a problem je što mi ne znamo na koje se sve organizacije to odnosi jer vlast ovaj sporazum drži u trajnosti. ... Vlast vodi dvostruku politiku i sa jedne strane potpisuje dogovore sa Prištinom, a zatim se, navodno, bori protiv toga da se delovi tog dogovora ne ispune".

Da pred Srbijom nije lak zadatak, smatra Gordana Čomić iz DS-a. Ona kaže da će Srbija, u određenom smislu, svakako biti na gubitku.

I ako ometa i ako ne ometa prijem Kosova u Interpol, trpeće kritike od domaće ili međunarodne javnosti.

I ona, međutim, podseća na to da javnost i dalje ne zna na šta se Srbija tačno obavezala kada je reč o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i pozvala vlast da građanima to saopšti.

"Na šta smo se obavezali, a šta možemo sporiti – to javnost u Srbiji ne zna. Zna se generalni stav da ‘neće biti ometanja u međuvladinim i drugim organizacijama’, a bez jasnog ‘spiska’ šta to znači, ostaće bez obrazloženja zašto može UEFA, a ne može UNESCO ili Interpol".


Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta Puls integriteta i poverenja u policiju na Zapadnom Balkanu koji podržava Evropska unija. Stavovi koji su izneti u ovom tekstu nisu nužno i stavovi Evropske unije.