Finansijski forenzičari - mrtvo slovo na papiru

Iako mogućnost angažovanja finansijskog forenzičara svi ističu kao prednost novog zakona, za sada jedino Posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu i Tužilaštvo za organizovani kriminal imaju stalno angažovanog stručnjaka. 

„Država ima ograničenja u plaćanju, ali je država sprovela obuku jednog broja forenzičara i oni postoje u Srbiji. E sad na koji način ih angažovati – u stalnom radnom odnosu, da li po ugovoru o delu, to je stvar koja će se, nadam se, rešiti u narednom periodu. Oni većinom imaju druga radna mesta, negde su bolje plaćeni, ili treba da napuste jedan grad i da dođu u drugi“, kaže novosadski tužilac Vidak Daković.

On, takođe, napominje da je tokom prvih šest meseci njegovo odeljenje imalo saradnju sa više forenzičara koji su u radnom odnosu u policiji, a koji su, takođe, prošli obuku.

Slično je i u tužilaštvu u Nišu.

„Finansijski forenzičar mora da ima određena znanja, sertifikate,... Mi na našoj teritoriji trenutno imamo samo jednog koji radi u državnoj instituciji, čovek ima platu tamo i zašto bi radio za ovu platu ovde. Mi imamo sistematizovano to radno mesto, ali za sada se niko nije javio sa tim kvalifikacijama. Nije ni raspisan konkurs“, kaže za BIRN tužilac Ivan Simonović.

I on dodaje da to odeljenje trenutno koristi usluge Posebne jedinice za borbu protiv korupcije u Beogradu, policajce od kojih je jedan u Londonu završio forenziku, tako da njega angažuju na „prijateljskoj bazi“, ali formalno forenzičara nemaju. 

Jedino je u posebnom odeljenju tužilaštva u Beogradu od početka rada odeljenja zaposlen finansijski forenzičar, koji je istovremeno i član udarnog tima koji je formiralo to odeljenje. 

Iz Ministarstva pravde na ovaj konkretan problem nismo dobili nikakav komentar, a u pisanom odgovoru navode da je sproveden veliki broj obuka na kojima je specijalna znanja steklo preko 200 nosilaca pravosudnih funkcija, ali i policijskih službenika i predstavnika organa i organizacija za vezu.

Povratak na glavni tekst                                    

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.