Slučaj „Kolubara”: „Prekovremenim radom” izvlačili novac

Dok Tužilaštvo tvrdi da je 19 privatnih firmi u dogovoru sa rukovodstvom „Kolubare” izvuklo više od milijardu dinara iz te kompanije, odbranu i osumnjičene određeni dokazi podsećaju na kafanske scene iz serije „Složna braća“ i tumače ih kao „obične papire”

Firme „Belhem MGI“ i „Neol Gradnja“ obračunale su skoro 23.700 sati rada više od mogućeg za korišćenje svoje mehanizacije na rudniku „Kolubara”, a sve u dogovoru, uz instrukcije i naredbe tadašnjeg direktora „Kolubare” Dragana Tomića, i kasnijeg rukovodioca Vladana Jovičića.

Ovo je u nastavku suđenja u slučaju „Kolubara”, koje je održano 22. oktobra 2019. godine, tvrdilo tužilaštvo koje je kao dokaze dostavilo ugovore, računi i trebovanja za gorivo ove dve firme.

Tužilaštvo smatra da je ukupno 19 privatnih firmi, među kojima su „Belhem MGI“ i „Neol Gradnja“, izvuklo više od milijardu dinara iz „Kolubare”.

S druge strane, odbrana je pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu bila izričita da su izneti dokazi „običan papir, a ne dokaz”, kao i da ceo slučaj prate elementi „aljkavosti i nemarnosti“ u načinu na koji su dokazi dostavljeni tužilaštvu i kasnije sudu  budući da je određeni deo dokumenata bio priložen bez potpisa, pečata ili arhivskog zavodnog broja.

Slučaj „Kolubara“ našao se u javnosti krajem januara 2011. godine kada je emitovan „Insajderov“ serijal „Kolubara - Prevara veka“. Novinari „Insajdera” su utvrdili da je u periodu od 2004. do 2011. godine „Kolubara” oštećena za više od 130 miliona evra.

Prvi konkretan „odgovor“ nadležnih dobili smo u oktobru 2011. godine kada je uhapšeno 17 osoba, među kojima su bili bivši direktor „Kolubare” Dragan Tomić, njegov naslednik na toj funkciji Vladan Jovičić, pomoćnik direktora Radisav Ranković i petorica direktora pogona-polja u delu sistema „Kolubare“ - „Kolubara Površinski kopovi“.

Uhapšeno je i sedmoro vlasnika i zastupnika privatnih firmi od kojih je „Kolubara“ iznajmljivala vozila i mašine, navodno bez realne potrebe, a zatim plaćala zakup na osnovu fiktivno obračunatih časova rada te mehanizacije.

Krajem novembra iste godine uhapšeno je još petoro, a pet dana pre nove godine još četvoro vlasnika i zastupnika privatnih firmi koje su učestvovale u navedenom mehanizmu „izvlačenja“ novca.

96 sati rada bez prestanka

U „Insajderovom“ serijalu „Kolubara - Prevara veka“ predstavljen je izveštaj o angažovanju mašine privatne firme „Deviks“. Njihova mehanizacija je navodno radila 24 sata dnevno 30 dana u mesecu, dok je jedan dan radila čak i 25 sati.

Drugi apsurdni podatak pokazao je da je radnik „Kolubare“ na mašini privatne firme „Kačer turist“, čiji je Tomić u to vreme bio većinski vlasnik, u kontinuitetu radio 96 sati, odnosno četiri dana bez prestanka.

Šta stoji u optužnici

Optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal podignuta je u aprilu 2012. godine, nešto više od godinu dana posle „Insajderovog“ serijala, ali je četiri godine „kružila“ od tužilaštva do suda i nazad, jer je dva puta bilo neophodno da bude dopunjena.

Iako su novinari „Insajdera“ u svom serijalu otkrili da je iz „Kolubare“ na osnovu angažovanja mehanizacije „izvučeno“ više od 13 milijardi dinara, Tužilaštvo za organizovani kriminal je našlo da je iznos štete načinjene rudarskom basenu iz Lazarevca na osnovu navedenog mehanizma tek nešto veći od milijardu dinara.

Tužilaštvo je 16. maja 2016. godine dostavilo treću - dopunjenu optužnicu, koja je dva meseca kasnije potvrđena rešenjem Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Optužnica je postala pravnosnažna u oktobru 2016. godine, pet godina posle početka istrage. U periodu od februara 2011. do marta 2012. godine ispitana su 94 svedoka - zaposleni u „Kolubari” ili u nekoj od privatnih firmi koje su navodno umešane u malverzacije.

Produženo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica stavljeno je na teret nekadašnjem generalnom direktoru „Kolubare“ Draganu Tomiću, koji je tu funkciju obavljao od decembra 2004. do istog meseca 2007. godine, destorici rukovodilaca „Kolubare“ i njenih zavisnih preduzeća, kao i petnaestorici odgovornih lica - vlasnika i rukovodilaca privatnih preduzeća od kojih je „Kolubara“ uzimala mehanizaciju i pomoćnu mehanizaciju u zakup. Period u kojem su okrivljeni navodno počinili krivično delo trajao je od novembra 2007. do juna 2009. godine.

Krivični postupak protiv nekadašnjeg direktora „Kolubare Usluge“ Duška Obradovića i nekadašnje vlasnice privatne firme „Svin“ Vere Trifunović obustavljen je zbog smrti okrivljenih.

Ko je sve umešan u ovaj slučaj i na koji način, detaljnije možete naći na ovom linku

Kako je sve počelo

Još 2004. i 2005. godine iz „Kolubare“ su izdvojene sporedne delatnosti - delovi sistema koji se ne bave direktno iskopavanjem uglja. Država je tada formirala nekoliko novih preduzeća, a „Kolubara“ je imala pravo da ih angažuje bez tendera, uz objašnjenje da će se na taj način novim firmama pomoći u prve četiri godine samostalnog poslovanja.

„Kolubara“ je angažovala „ćerke-firme“ - „Kolubaru Građevinar“ i „Kolubaru Usluge“ bez tendera, a zatim su te firme angažovale privatnike, takođe bez tendera, za poslove u „Kolubari”. Sličan status je nekoliko godina ranije stekla i firma „Kolubara Mali Borak“, koja je takođe angažovala privatnu mehanizaciju za potrebe rudnika.

Od 27. juna 2017. godine, kada je održano uvodno ročište, suđenje je odmaklo do 37. od 132 registratora u kojima se nalazi deo dokaza Tužilaštva - ugovori, računi, trebovanja, mesečni izveštaji i ostala dokumentacija u vezi sa navedenim firmama i „Kolubarom”.

U dosadašnjem toku postupka, okrivljeni i njihovi branioci uočavali su elemente „izrazite aljkavosti“ i „nemarnosti“.

Deo dokaznog materijala je bivšeg direktora „Kolubare” Vladana Jovičića podsetio na kafanu iz serije „Složna braća“ - u kojoj nema fiskalnih računa, budući da se ta dokumentacija u dokazima našla bez neophodnih pečata, potpisa i arhivskih zavodnih brojeva.

Direktor firme „Belhem MGI“ Goran Marojević je u jednom od svojih obraćanja rekao da je „prikazana dokumentacija bez pečata i potpisa samo običan papir, a ne dokaz, koji je mogao da napiše bilo ko - tužilaštvo, policija, Brankica Stanković...“.

Predsednica Sudskog veća Svetlana Aleksić je odmah opomenula Marojevića da „ne govori na taj način o tužilaštvu i policiji“, dok je komentar o urednici „Insajdera“ izostao. Kao zanimljivost u vezi sa tom izjavom imamo podatak da u serijalu „Kolubara - Prevara veka“ nikada nije izgovoreno, niti prikazano ime Gorana Marojevića.

Nastavak suđenja zakazan je za 3. decembar 2019. godine.
 

Rudnik Kolubara, Foto: N1

„Mala Kolubara“

Predmet slučaja koji je stekao naziv „Mala Kolubara“, u okviru kojeg su se na optuženičkoj klupi našli Tomić, Jovičić, pomoćnici direktora za komercijalne poslove Radisav Ranković i Milivoj Ristić, zamenik direktora „Kolubara” Milovan Obradović i direktor privatne firme „Inos sirovine“ iz Lazarevca Milovan Radisavljević, bile su navodne zloupotrebe u vezi sa trgovinom gvožđem.

Radisavljeviću je tada stavljeno na teret da je od juna 2004. do decembra 2008. godine koristio prijateljstvo sa Tomićem, Jovičićem i Obradovićem da bi ugovarao kupovinu gvožđa od „Kolubare” po ceni nižoj od tržišne, čime je lazarevački rudarski basen na osnovu razlike u ceni pretrpeo štetu nešto manju od 59 miliona dinara. Osim toga, sumnjalo se da rukovodioci „Kolubare“ nisu preduzimali nikakve aktivnosti u situacijama kada je Radosavljevićeva firma imala neplaćena dugovanja za gvožđe.

Viši sud u Beogradu je tada doneo oslobađajuću presudu, budući da krivično delo - zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju nije bilo dokazano. Zaključeno je da okrivljeni nisu znali da su prodavali sekundarne sirovine po cenama nižim od tržišnih, a Apelacioni sud u Beogradu je 20. avgusta 2014. godine odbacio žalbu tužilaštva i potvrdio prvostepenu presudu.

Dragan Tomić je 2012. godine, na samom početku suđenja u okviru slučaja „Mala Kolubara“, između ostalog rekao da su on i drugi optuženi „žrtve medijske hajke” organizovne sa ciljem da se Demokratska stranka Srbije (DSS) uništi i predstavi kao kriminalno udruženje“. Sličan stav imao je i 2017. godine, na početku suđenja za malverzacije u vezi sa zakupom mehanizacije, kada je za televiziju „N1“ izjavio da je optužnica „politički pamflet od prve do poslednje strane“.

„Nema ni jedan jedini dokaz da smo mi, ova ekipa ovde, krivi. Problem je što je na nama da dokazujemo svoju nevinost, a ne na tužiocu da dokazuje našu krivicu. Mogu da nas osude politički, to nije nikakav problem, to uvek može, ali nemaju nijedan materijalni dokaz da je počinjeno kriminalno delo“, rekao je tada Tomić za „N1“.

Političku „vezu“, ali iz drugog ugla, uočila je i redakcija „Insajdera“ u istraživanju za serijal o  zloupotrebama u „Kolubari“. Naime, i Dragan Tomić i Vladan Jovičić su u vreme imenovanja na mesto direktora bili funkcioneri DSS. Osim toga, pomoćnik direktora za komercijalne poslove „Kolubare” Radisav Ranković bio je član Socijalističke partije Srbije, dok je Radosav Savatijević - Kene, u vreme kada su njegove mašine bile u „Kolubari“, bio član Upravnog odbora EPS.

Redakcija „Insajdera“ je na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja došla do saznanja da u „Kolubari” od 2012. do 2015. godine uopšte nije angažovana mehanizacija privatnih firmi, kao i da se taj „nedostatak“ nije negativno odrazio na poslovanje - što tumače kao potvrdu da ni u periodu od 2006. do 2011. godine rudarskom basenu nisu bile neophodne mašine koje su „Kolubaru“ navodno koštale 130 miliona evra.

Pola struje u Srbiji dolazi iz „Kolubare”

Rudarski basen „Kolubara“ osnovan je 20. januara 1992. godine kao zavisno preduzeće najveće energetske kompanije u državi - Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ (EPS).

„Kolubara“ je danas „oslonac srpske energetike i osnova stabilnog snabdevanja srpskih termoelektrana za proizvodnju električne energije“, kako stoji na veb-sajtu EPS.

Rudarski basen iz Lazarevca je zaslužan za proizvodnju 53 odsto električne energije u Srbiji, što je svaki drugi kilovat-čas struje. Imajući u vidu da svaki državljanin Srbije mora da koristi usluge EPS ako želi da ima struju, jasno je koliko je značajno da njen najveći snabdevač - „Kolubara“ posluje efikasno, bez nepotrebnih troškova.