Da bi ušao u Ministarstvo životne sredine, posetilac mora da okrene leđa zgradi parlamenta, najvećoj i najprepoznatljivijoj građevini u zemlji. Njena veličina gotovo da prevazilazi moći poimanja. Većim delom dana baca veliku senku.
Unutar ministarstva, kad se popne uz mermerne stepenice i prođe pored velikih lustera, posetilac stiže do kancelarije Raula Popa na prvom spratu. U hodniku stoje tri minijaturne kante za recikliranje otpada – žuta, zelena i plava.
Raul Pop se uselio u kancelariju u junu, kao državni sekretar za upravljanje otpadom, jedan od mnogih eksperata koje je angažovala tehnokratska vlada formirana šest meseci ranije, nakon što je požar u noćnom klubu u kojem je nastradalo 64 ljudi izazvao plimu besa zbog korupcije u zemlji.
Vlada je dobila jednogodišnji mandat, do izbora zakazanih za decembar, i u nju se polažu velike nade da će konačno promeniti stvari nabolje posle više od 25 godina kršenja obećanja nakon pada diktatora Nikolae Čaušeskua, čoveka koji je naložio izgradnju nove zgrade parlamenta.
Raul Pop je nadležan za recikliranje, što nije naročito popularna ni seksi tema, ali dobro ilustruje sporost napredovanja Rumunije posle pada komunizma.
Rezultati na polju recikliranja su katastrofalno loši, a cenu za to plaća životna sredina. Ako se uskoro nešto ne promeni, cenu će plaćati i stanovništvo.
Prema poslednjim podacima Eurostata, statističke agencije Evropske unije, u Rumuniji je 2013. godine reciklirano približno pet odsto komunalnog otpada, dok evropski prosek iznosi 28 odsto. Najveći deo preostalog otpada završava na deponijama koje ruže pejzaž.
Ako do 2020. godine ne dostigne stopu recikliranja od 50 odsto, zemlja se suočava sa mogućnošću plaćanja kazni u iznosu do 200.000 evra na dan. Neki od zvaničnika upozoravaju i na pretnju ukidanja pristupa EU fondovima za zaštitu životne sredine, što je vitalno važan izvor sredstava za jednu od najsiromašnijih zemalja u EU.
Raul Pop je četrdesettrogodišnji ekonomista obrijane glave, s naočarima na nosu, ekspert za upravljanje otpadom. Njegova šefica, ministarka, četrdesetsedmogodišnja Kristijana Paska Palmer, ekspertkinja je za zaštitu životne sredine. Kao i Pop, napustila je stalni posao koji je imala u administraciji EU u Briselu da bi i sama dala doprinos pokušaju reforme posle požara u noćnom klubu. U ministarstvo je dovela i svoju tridesetčetvorogodišnju savetnicu Elenu Rastej, ekološku aktivistkinju iz Transilvanije, regiona u centralnoj Rumuniji.
Vreme preostalo do izbora u decembru neumitno ističe, a njih troje vode tešku bitku, pokušavajući da uvećaju udeo recikliranja otpada u Rumuniji. Mnogi strahuju da će entuzijazam za promene nestati čim se političari vrate na vlast.
U Popovoj kancelariji prošlost je prisutna u obliku drvenih obloga na zidovima, masivnih pisaćih stolova i lustera. Sadašnjost je skromnije zastupljena – to su jedan crveni laptop računar i zastava EU. Pogledom s prozora dominira zgrada parlamenta, neprijatno podsećanje na Čaušeskua i njegovu megalomaniju.
„Kao i u svakoj promeni, treba stići do prelomne tačke“, kaže Pop. „U početku se sve odvija sporo, dok ne dostignemo kritičnu masu, a onda to postaje novi standard ponašanja.“
Zaustaviti propadanje
Požar koji je izbio u noćnom klubu Kolektiv u Bukureštu 30. oktobra 2015. mogao bi ući u istoriju kao trenutak prekeretnice u postkomnističkoj Rumuniji.
Žalost je brzo ustupila mesto izlivima besa zbog sumnji da je bezbednost ljudi bila ugrožena korupcijom.
Vlasnici kluba, Đeorđe Alin Anastesku, Paul Katalin Ganče i Kostin Minku, optuženi su za ubistvo iz nehata i izvedeni pred sud. Dve službenice zaposlene u Upravi za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Antonina Radu i Petrika Đeorđe Mate, otpužene su za zloupotrebu položaja, jer navodno nisu obavljale obavezan inspekcijski nadzor kluba.
Za hiljade Rumuna koji su izaši na ulice da protestuju, tragedija je bila simbol korupcije koja i dalje izjeda rumunsku državu i društvo.
Premijer Viktor Ponta je podneo ostavku, a predsednik Klaus Johanis se obratio bivšem komesaru EU i agroekonomisti Dačijanu Čiološu i ponudio mu da vodi zemlju do održavanja novih izbor zakazanih za godinu dana.
Čiološ, koji tada nije bio član nijedne političke partije, okupio je kabinet sastavljen od tehnokrata, eksperata, službenika EU i lidera građanskog društva. Njegova vlada je objavila pismo o namerama u kojem je rečeno da su tragedija u noćnom klubu i njeni uzorci proizveli očekivanja u rumunskom društvu koja se više „ne mogu ignorisati“.
Kristijana Paska Palmer, bivša visoka službenica za pitanja životne sredine i pregovarač u EU, bila je među onima koji su prihvatili poziv. Preuzela je vođene ministarstva čiji se dosadašnji rezultati na polju recikliranja nimalo ne uklapaju u viziju zelenog kontinenta koju promoviše EU.
Na naslovnoj strani njenog Fejsbuk profila nalaze se fotografija sa protesta posle požara u klubu Kolektiv i reči: „Dan kada odustanemo je dan kada ćemo umreti“, što je parafraza teksta jedne od pesama sastava koji je svirao u klubu one noći kada je izbio požar. Jedini preživeli član sastava je pevač.
Rumunija zaostaje u oblasti recikliranja otpada iz domaćinstava još od pridruživanja EU 2007. godine i danas ostvaruje tek nešto bolje rezultate nego susedi koji još nisu u EU, kao što su Srbija, Makedonija i Bosna, bivše jugoslovenske republike u kojima se recikliranje gotvo i ne praktikuje.
Bugarska koja je u EU ušla u isto vreme kad i Rumunija danas reciklira 25 odsto otpada, a na deponije odlaže 70 odsto. Na vrhu liste je bivša jugoslovenska republika Slovenija sa 49 odsto recikliranog otpada.
„Kao i u svakoj promeni, treba stići do prelomne tačke“ – Raul Pop, sekretar nadležan za upravljanje otpadom u Ministarstvu životne sredine Rumunije
S druge strane, čak i zvanične brojke koje Rumunija objavljuje dovode se u sumnju.
Krajem 2015, u jeku protesta zbog požara u klubu Kolektiv, inspekcija za životnu sredinu i tužilaštvo pokrenuli su istragu zbog optužbi da su neka od preduzeća uključena u recikliranje preuveličavala svoj učinak.
U središtu skandala su bile takozvane organizacije za proširenu odgovornost proizvođača, OPOP, preko kojih veliki proizvođači osiguravaju da otpad od ambalaže njihovih proizvoda bude prikupljen i prosleđen preduzećima za recikliranje.
Uprava fonda za životnu sredinu Rumunije, telo pri Ministarstvu životne sredine nadležno za zaštitu, kaznila je šest od deset postojećih OPOP desetinama miliona evra, ali posle uložene žalbe taj postupak još traje.
Đanin Serban, izvršni direktor udruženja OPOP pod imenom Eco Romania, izjavio je za BIRN da ove organizacije – koje su praktično posrednici između proizvođača, sakupljača otpada i preduzeća za recikliranje – ne mogu prihvatiti odgovornost za stvarne učinke preduzeća za recikliranje. Po njegovom mišljenju, zakon se u ovom slučaju neispravno primenjuje.
Nema brzih rešenja
Raul Pop, koji je prethodno radio na zaštiti životne sredine za Program Ujedinjenih nacija za razvoj, kompaniju Ernst & Young i nevladinu organizaciju Ecoteca, izjavio je da ne postoje brza rešenja i „čudotvorni lekovi“ koji će naterati Rumune da recikliraju.
U upravljanju otpadom, rekao je „primenjuje se niz manjih, komplementarnih mera koje se sprovode različitim brzinama“.
Takve mere mogu uključivati oporezivanje deponija, što podiže cenu odlaganja otpada na deponije, uvođenje sistema „plaćaj kao što bacaš“, koji predviđa više poreze za domaćinstva koja ne razdvajaju otpad za recikliranje, i sistem kaucija kojim se praktično plaća naknada potrošačima koji vraćaju ambalažu kao što su konzerve.
„Komparativna studija bi pokazala da Rumunija ima najjeftinije deponije u Evropi. Ako je tamo gde su deponije najjeftinije recikliranje nasjlabije razvijeno, moguće je da tu postoji neka dublja veza“, kaže Pop.
Otpor je, kaže on, uglavnom dolazio od predsednika stotina opština koji su direktno nadležni za prikupljanje i odlaganje otpada i koji imaju disproporcionalno veliku moć u političkom sistemu Rumunije zbog važne uloge u osiguravanju glasova za velike političke partije.
Ljudi u opštinama, kažu njihovi kritičari, doživljavaju ideju o razdvajanju stakla, hartije, metala, aluminijuma i ostalih otpadnih materijala kao suvišan i preskup eksperiment. Mnogi je lakše i jeftinije baciti sve zajedno na deponiju.
U Bukureštu su dve od šest opština prestonice ukinule poreze na otpad 2008. i 2012. godine.
„Ovde recikliranje ne funkcioniše iz jednog osnovnog razloga“, kaže Pop. „Opštine ne žele da se uključe. Vrlo jednostavno. Ako opština odbija da organizuje selektivno prikupljanje otpada, ne vredi da pritiskate ostale, jer niko drugi nema pristup otpadu“.
„U svim zemljama zapadno od Rumunije organizuje se selektivno prikupljanje i kažnjavaju se oni koji to ne čine, postoje preduzeća koja dolaze i zasebno odvoze otpad iz vaše kuće“, objasnio je Pop. „Po mom mišljenju, tu najviše zaostajemo, u selektivnom prikupljanju na izvoru.“
U obraćanju stotinama predsednika opština u zgradi parlamenta u julu, ministarka Kristijana Paska Palmer je izložila brojke. Kao i ostatak EU, Rumunija ima za cilj da do 2020. godine reciklira 50 odsto otpada iz domaćinstava.
„Za prvih devet i po godina [posle pridruživanja] stigli smo do tri odsto. Dakle, za dostizanje tri od planiranih 50 odsto potrošili smo 71 odsto vremena koje imamo na raspolaganju“, rekla je.
„Ako je u prvih devet i po godina recikliranje raslo po prosečnoj godišnjoj stopi od 0,3 odsto, sada moramo pronaći način da za vreme koje nam je preostalo do 2020. osiguramo prosečan rast od 13 odsto godišnje.“
„To znači da moramo biti 39 puta efikasniji nego dosad. Mi iz ministarstva ne možemo to sami da uradimo, a verovatno ne možete ni vi.“
Izuzetak od pravila
Jedna opština u Transilvaniji odudara od opšteg trenda. Targu Lapus, mali grad sa oko 12.000 stanovnika, uzeo je 2008. godine jedan milion evra iz fondova Evropske unije i kupio kontejnere i vozila za selektivno prikupljanje otpada iz domaćinstava.
„Bili smo tvrdoglaviji od drugih [opština]“, rekao je zamenik predsednika opštine Vasile Kraus. „Ponosni smo na ono što smo postigli.“
„Cena neaktivnosti, nepostupanja, mnogo je viša“ – Elena Rastej, savetnica u Munistarstvu životne sredine Rumunije i organizatorka ekoloških kampanja
Kraus je izjavio za BIRN da njihova opština u proseku reciklira 45 odsto otpada. Za domaćinstva koja ne razdvajaju đubre „predviđene su kazne, da bi se naučili“, rekao je.
„Program se sprovodi sedam godina i tu i tamo još imamo problema s disciplinom“, rekao je, naročito u stambenim zgradama sa više stanara. „U [individualnim] domaćinstvima odziv je i preko 90 odsto“.
Elena Rastej, savetnica ministarke, kaže da je nepreduzimanje potrebnih koraka kratkovido.
„Potreban nam je predsednik opštine koji je spreman i odlučan da uspostavi sistem za selektivno prikupljanje na izvoru. Ne mora biti povezan ni sa jednom partijom. Ni najmanje. Najvažnije je da čovek koji je na poziciji da donosi odluke donese ispravnu odluku.”
„Cena neaktivnosti, nepostupanja, mnogo je viša. Zato će oni koji nešto preduzimaju dobiti punu podršku zajednice, građanstva i budućih generacija.“
Odgovarajući na upućene kritike, Madalin Adi Teodosesku, predsednica udruženja rumunskih gradova, izjavila je da je najvažnije obrazovati Rumune o potrebi recikliranja. „Politika s tim nema nikakve veze“, rekla je ona.
Teodosesku je izjavila za BIRN da će se problem rešiti onda kada 41 okrug u Rumuniji usvoji takozvani Sistem za integrisano upravljanje otpadom koji će koordinirati odlaganje otpada, uključujući i uvođenje zasebnih kontejnera za recikliranje.
Takvi sistemi se već razvijaju u 32 okruga korišćenjem sredstava iz EU fondova. Ipak, prema izveštaju na rumunskom jeziku koji je u novembru objavljen na internet portalu PressOne.ro, zbog spore i neefikasne birokratije još nisu izabrana komunalna preduzeća za svaki od okruga.
„Kada se taj program [integrisano upravljanje] jednom realizuje, selektivno prikupljanje otpada će biti rešena stvar“, kaže Teodosesku.
Ciljevi
Evropska komisija, izvršni organ EU, objavila je 2011. skup preporuka za Rumuniju, uključujući uvođenje poreza za deponije, sistem „plaćaj kao što bacaš“, bolju regulativu, nadzor preduzeća za upravljanje otpadom, te javne kampanje za promovisanje recikliranja. Ali malo toga je učinjeno.
Ipak, moguće je da je skandal s recikliranjem koji je izbio krajem 2015. pokrenuo promenu.
Otkako je otkriveno da su podaci o recikliranju bili „lažirani“, kaže Pop, OPOP i preduzeća za sakupljanje i recikliranje našli su se pod mnogo strožijim nadzorom vlasti i velikih multinacionalnih kompanija koje proizvode ambalažu – onih koji na kraju plaćaju nesupehe u recikliranju kroz veće iznose poreza.
Veća tražnja za materijalima koji se mogu reciklirati znači više novca za opštine koje prikupljaju otpad od potrošača.
„Do kraja 2015, kada je izbio skandal sa otpadom od ambalaže, oni [predsednici opština] ni od koga nisu dobijali novac za otpad koji se reciklira, što znači da nije bilo finansijskog podsticaja za razdvajanje otpada, to jest, za ulaganje u kontejnere ili zasebna vozila za odvoženje plastičnog i biorazgradivog otpada“, kaže Pop.
Pop je u oktobru bio optimistički raspoložen.
Porez za deponije koji je usvojen 2013. treba da stupi na snagu 1. januara 2017, posle dva odlaganja.
Ministarstvo je preko leta radilo i na pripremi krovnog zakona o upravljanju otpadom za koji je Pop rekao da se nada da će ući u skupštinsku proceduru u novoj godini.
Kristijan Đinea, koji je od aprila do oktobra 2016. bio angažovan u rumunskom Ministasrtvu za evropske fondove, citiran je na portalu PressOne.ro sa sledećom izjavom: „Da svima bude jasno, ako [Nacionalni plan za upravljanje otpadom] ne bude završen do 31. decembra, rizikujemo ukidanje pristupa fondovima za životnu sredinu iz EU.“
Takođe se pooštravaju pravila kojima se opštinama nalaže da postepeno smanjuju količinu otpada koji upućuju na deponije ili se spreme da plaćaju kazne.
Ipak, za neke je tempo promena previše spor. Konstantin Damov, suosnivač preduzeća za recikliranje Green Group, tvrdi da je porez za deponije mogao da bude usvojen za jedno popodne.
„Imam utisak da ljudi u Ministarstvu životne sredine ne znaju mnogo o otpadu, ali odlično se razumeju u negativne stavove nevladinog sektora prema otpadu”, rekao je on. Raspravu su postavili u „emocionalni” više nego tehnički okvir, žali se Damov.
Pop je izjavio da je neverovatno koliko vremena se troši na savladavanje lavirinata rumunske birokratije.
„Neko bi mogao da doktorira na tome – koliko ljudi potpisuje i supotpisuje, koliko njih izdaje odobrenja”, kaže on. „U svemu što radimo pronalaženje tehničkih rešenja nam odnosi oko pet odsto energije. Sve ostalo pojede birokratija.”
Vlada je u oktobru učinila još jedan korak napred kada je uredbom usvojenom po hitnom postupku dala opštinama pravo da od potrošača naplaćuju poreze po varijavilnim stopama, tako da oni koji ne razdvajaju otpad plaćaju više – sistem „plaćaj kao što bacaš”.
BIRN je postavio pitanje predstavnicima bukureštanske opštine Sektor tri, gde je stopa poreza na otpad ravna nuli, da li će primeniti sistem „plaćaj kao što bacaš”, a oni su odgovorili da je još prerano da se o tome govori.
„U Sektoru tri imamo sistem koji funkcioniše i kojim su svi zadovoljni”, odgovorila je pres služba opštine. „S velikom pažnjom ćemo ispitati ovu mogućnst [uvođenja varijabilnih poreskih stopa] i tek potom doneti odluku.”
Tržišne sile
Nikol Sejring, šefica odeljenja za upravljanje otpadom i resursima u nemačkoj istraživačkoj organizaciji BiPRO GmbH, izjavila je da se sistem „plaćaj kao što bacaš” pokazao kao veoma efikasan u gradovima širom Evrope.
„Efekti su jasno uočljivi”, izjavila je za BIRN. „Udeo onih koji razdvajaju otpad u gradu veoma brzo raste.”
Nikol Sejring je radila na istraživanju različitih sistema za selektivno prikupljanje otpada u prestonicama EU koje je naručila Evropska komisija 2015.
Slovenačka prestonica Ljubljana, koja je proglašena za Zelenu prestonicu Evrope 2016, ostvarila je posebno dobre rezultate u takozvanom prikupljanju od vrata do vrata, po sistemu u kojem domaćinstava imaju sopstvene zasebne kontejnere koje prazne skupljači otpada. Od 2004. do 2014. količina prikupljenih sirovina po glavi stanovnika povećala se gotovo deset puta.
Talin, glavni grad bivše sovjetske države Estonije, takođe je bio veoma uspešan zahvaljujući ogromnom broju tačaka za prikupljanje koje su postavljene širom grada. Grad takođe plaća 10 evro centi za svaku plastičnu ili staklenu bocu koja se vrati u supermarkete.
U Estoniji je 2008. godine organizvan poket za čišćenje grada pod imenom „Učinimo to”, kada su desetine hiljada Estonaca uzeli učešća u jednodnevnoj akciji čišćenja đubreta. Prema podacima organizatora, za pet sati su prikupili 10.000 tona đubreta.
Najvažnije je bilo iskoristiti tehnologiju, uključujući Google mape, da bi se precizno utvrdilo koja mesta su najugorženija, rekla je Melika Hirmo, šefica PR službe organizacije.
„Ljudi nisu mislili da je to [đubre] ozbiljan problem”, rekla je za BIRN. „Prosečan čovek to ne primećuje – đubre bačeno ovde, đubre bačeno onde i tako dalje. Niko ne pravi zbirnu mapu đubreta. A mi smo napravili takvu mapu da bismo pomogli ljudima da vizuelizuju problem, da vide kakva je situacija zapravo”, rekla nam je na engleskom.
„Ideja je bila ne samo da očistimo zemlju, nego da to uradimo za jedan dan.”
Isti model je zatim primenjivan širom sveta, pa i u Rumuniji.
U septembru je rumunski ogranak organizovao svoj peti godišnji dan čišćenja i izvestio da je više od 130.000 volontera napunilo 168.000 džakova bocama, aluminijumskim konzervama, plastičnim predmetima, tekstilom i drugim otpacima koji se mogu reciklirati.
Pop je izjavio da primećuje da se stvari menjaju, bar „malo”.
„Dolaze godine burnih promena na opštinskom nivou”, rekao je. Skandal sa recikliranjem je ipak nešto pokrenuo.
„Najzad su oni koji izbacuju ambalažu na tržište i tako stvaraju ekološki problem shvatili da im je potrebno da opštine budu efikasne i u toj oblasti”, rekao je.
Đanin Serban iz udruženja OPOP odgovorio je da je recikliranje svima u interesu.
„Očigledno je da proizvođači i lokalne vlasti imaju zajednički interes da u najvećoj mogućoj meri recikliraju otpad od ambalaže koji stvara stanovništvo. Njihova saradnja je praktično neizbežna”, rekao je.
Pop je izjavio da njegovo ministarstvo „ne može vući umesto svih drugih. To su sile koje treba pustiti da slobodno funkcionišu na tržištu.”
Adrian Lungu je urednik rumunskog tromesečnika DoR (Decat o Revista). Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacije za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.