Srbija - poreski raj i utočište za dužnike

Stotine srpskih kompanija uz pomoć male grupe ljudi uspešno izbegavaju da plate desetine miliona evra poreza, dok država ne čini dovoljno da spreči dalje širenje razrađene šeme za poresku utaju, pokazuje istraživanje BIRN-a

Objavljeno: 31-05-2019

Kompanija „Slobeks“ je godinama bila registrovana za trgovinu naftom i gasom i za nepunu deceniju poslovanja nagomilala je poreski dug od oko 600 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra.

Kada je izgledalo da se nalazi u bezizlaznoj situaciji, firmu i sve dugove koji uz nju idu, vlasnik firme je „ustupio“ izvesnom Velisavu Đorđeviću iz okoline Jagodine.

Bivši vlasnik te komapanije Slobodan Vekić nije hteo da komentariše svoj postupak za BIRN, a novinari nisu uspeli da pronađu Velisava Đorđevića.

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da usluga preuzimanja prezaduženog preduzeća može da košta do 500 evra, što vlasnicima omogućava da se reše balasta i, na neki način, operu svoju poslovnu biografiju.

Velisav Đorđević, pored preuzetog preduzeća „Slobeks“, poseduje još 90 firmi. On je samo jedan od desetak ljudi koji su za prethodnih pet godina postali vlasnici nekoliko stotina preduzeća u blokadi.

BIRN-ovo istraživanje pokazuje da je, prema podacima iz oktobra 2018. godine 1.425 takvih prezaduženih firmi preuzelo 10 osoba, što ih čini pojedinačno vlasnicima najvećeg broja firmi u Srbiji.

Broj firmi koje pomenute osobe preuzimaju neprekidno raste, a prema podacima od 22. maja ove godine, on se uvećao za najmanje 300 novopreuzetih preduzeća.

Ukupan nagomilani dug tih preduzeća, zbog kojeg je većina u blokadi, prema podacima NBS iznosi 6,3 milijardi dinara, odnosno nešto više od 53 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na dugovanja državi.

Dozvoljeno je prodati ili ustupiti drugome svoju neuspešnu firmu, a nije ni nezakonito kupiti ili preuzeti takvo preduzeće, ali ostaje pitanje zašto bi neko hteo firmu koja je u dugovima?

Izvor BIRN-a iz policije koji je uključen u istragu tih slučajeva, kaže da opisani problem predstavlja „rak-ranu srpske privrede“.

„Ovom razrađenom šemom poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja, dok se ujedno šalje poruka da je u redu dugovati, kao i da je moguće ne platiti svoje obaveze“, kaže izvor BIRN-a koji je bio uključen u jednu od istraga koju je vodila srpska policija.

Prema podacima od 22. maja 2019. godine, među osobama koje su kupile najviše gubitaša nalaze se  Nenad Stanimirov (kupio 431 firmu), Robert Feješ (390),  Dejan Paljević (195), Ivica Radenković (162), Izabela Feješ (149) i Ivan Ivanović (142).

Prema saznanjima BIRN-a, Više tužilaštvo formiralo je predmete protiv Roberta Feješa i Ivice Radenkovića, kao i protiv Zorana Milojevića (poseduje 59 firmi),  Miodraga Ilića (48) i Nebojše Maksića (61) zbog krivičnog dela prevare, onemogućavanja vršenja kontrole i zloupotrebe položaja odgovornog lica.

Za to vreme državne institucije prebacuju odgovornost jedni na druge i za sada ne nalaze rešenje za problem koji iz dana u dan raste i nanosi sve veću materijalnu štetu, kako državnom budžetu, tako i privredi.


Za prikaz u većem formatu kliknite OVDE.  

Kako da ne platite porez

„Vršimo otkup firme koja Vam nije potrebna, koja je u blokadi ili duguje dobavljačima, poreskoj... Uz poštovanje zakonskih propisa i pristupačnu naknadu na teret klijenta“.

Ovo je tekst oglasa agencije World Business Solution koju je moguće naći pretragom na internetu.

Vlasnik agencije je Izabela Feješ, sestra Roberta Feješa.

Izvor BIRN-a kaže da kada je ova vrsta privrednog kriminala prvi put uočena 2014. godine, Feješ je u svom posedu imao 14 firmi. Danas ima skoro 400 firmi u dugovima.

Tvrdnja iz oglasa da se usluga obavlja „uz poštovanje zakonskih propisa“ nije netačna – nije zabranjeno prodati firmu u dugovima, niti istu takvu kupiti.

Međutim, razrađena šema ide korak dalje.

Vlasnik „ustupa” firmu koja je u dugovima novom vlasniku nakon što je prethodno izvukao svu imovinu, a kupcu „poklanja” dug koji poverioci nemaju od čega da naplate, prenosi BIRN-ov izvor saznanja do kojih se došlo tokom istrage.

Prema Zakonu o privrednim društvima, za dugovanje preduzeća (društva sa ograničenom odgovornošću – DOO) ne odgovara fizičko lice, vlasnik ili direktor, već pravno lice, odnosno samo preduzeće, iz kojeg je prethodno izvučena sva imovina.

Novi vlasnik za svoje usluge „preuzimanja” dobija novčanu nadoknadu od starog vlasnika koji se za male pare oslobodio dugova i na taj način svi su na kraju zadovoljni – sem poverilaca koji su na gubitku, što je najčešće država.

BIRN otkriva da u poslu preuzimanja preduzeća, nije baš sve u skladu sa zakonom, kako to navodi oglašivač s početka priče.
 
Iako u ugovoru o prenosu udela koje je BIRN dobio od Agencije za privredne registre stoji da se  oni prenose na novog vlasnika bez naknade, situacija je zapravo suprotna - novi vlasnik ipak naplaćuje preuzimanje.

Naknadu za preuzimanje firme, koja se u proseku kreće između 300 i 500 evra, a može dostići i 1.500 evra, prodavac uglavnom ne uplaćuje na račun kupca, već u kešu, na ruke novog vlasnika.

„Cena preuzimanja zavisi od iznosa blokade, od 300 evra pa na gore. Za blokadu od 100.000 cena je 300 evra, ali ni za veće blokada nije mnogo više, 350 plus takse i notar. U povoljnijoj poziciji su oni koji imaju veće blokade“, saznali smo iz razgovora sa osobom iz agencije World Business Solution.

Novinari BIRN-a pozvali su ih predstavivši se kao vlasnici firme koji žele da se reše dugova.

Rečeno nam je da možemo, ali i da ne moramo, da dođemo u Agenciju za privredne registre (APR) kako bismo se uverili da je dokumentacija predata.

„Nakon toga sledi plaćanje. Najčešće na ruke“, rečeno nam je.

Time se izbegava evidentiranje prihoda, pa samim tim i plaćanje poreza.

Ukoliko želite da firmu preuzme neko čije se ime ne pominje u vezi sa ovim slučajevima, to nije problem, ali se dodatno plaća.

„Jedan klijent me je pitao da li može neko lice da preuzme firmu, a da ne bude neko od tih lica koja se pominju u javnosti... Ako želite lice koje nema više od pet firmi, to više košta. Svi oni imaju puno firmi, samo je razlika da li je 100 ili 200. Ako tražite drugu osobu - može, ali i ta druga ima isto puno firmi“, rekli su nam u agenciji.

Saznali smo i da novi vlasnici firmi nemaju nikakav problem jer za dugove firmi ne odgovaraju sopstvenom imovinom, već imovinom preduzeća.
 
„Takav je zakon, dugovi ostaju na firmi. Oni (Poreska uprava, tužilaštvo, prim. aut.) tuže firmu, ne vlasnika“, rečeno nam je u agenciji Izabele Feješ.

Čukarica kao ofšor zona

Skromna stambena zgrada u Jasenovoj ulici broj 11 na Čukarici ne razlikuje se previše od sličnih objekata u susedstvu, iako bi na osnovu zvaničnih podataka to trebalo da bude pravi poslovni kompleks, jer je na toj adresi registrovano više od 420 firmi.

Novinari BIRN-a obišli su zgradu u nameri da otkriju u kojim su stanovima smeštene kancelarije tih firmi. Otkrili smo, međutim, da kancelarije ne postoje i da niko od stanara ne zna na koji su stan firme prijavljene.

„Nemate ovde nikakve firme“, rekla je stanarka zgrade sa kojom smo razgovarali.   

Dodaje da već dve godine zbog toga zgradu obilaze „razne inspekcije“.

„Čak su i kod komšinice dolazili, jer su jednu firmu prijavili na njen stan. Žena se uplašila, išla u policiju odmah, ona ne zna ništa o tome. Bio je i jedan čovek i pravio zapisnik, ja joj bila svedok“, rekla je za BIRN stanarka Jasenove 11.

Na licu mesta novinari BIRN-a zatekli su dostavljača iz kancelarije javnog izvršitelja Mirjane Dimitrijević, koji je bezuspešno tražio firmu „U kraju“ DOO, jednu od prijavljenih na pomenutoj adresi, koja je u vlasništvu Nenada Stanimirova.

Kako dostavljač nije mogao da utvrdi na koji je stan firma prijavljena, a u tome nije mogao da mu pomogne ni upravnik zgrade kojeg je pozvao telefonom, on je obaveštenje ostavio na oglasnoj tabli u ulazu Jasenove 11.

„Ja sam ovde nov, ne znam nikakve detalje u vezi sa tim slučajem, ali sam čuo da je na ovu adresu registrovan veliki broj preduzeća i da ih traže i policija i izvršitelji”, rekao nam je upravnik zgrade Milan Miladinović.

BIRN je dalje utvrdio da postoji još jedna adresa u Beogradu i po jedna u Novom Sadu i Loznici na kojima je registrovan veći broj firmi.

U Agenciji za privredne registe nisu bili iznenađeni ovakvim razvojem događaja objasnivši nam da je za registrovanje firme u registracionoj prijavi moguće navesti bilo koju adresu i da nije neophodno podneti bilo kakav dokument.

Oni dalje objašnjavaju da ukoliko Poreska uprava kasnije utvrdi da na upisanoj adresi nema preduzeća, onda je u obavezi da takvom privrednom društvu oduzme poreski identifikacioni broj - PIB.

„Poreska uprava ima kontrolne mehanizme i nemoguće je da ne zna da se na jednoj adresi nalazi 300 preduzeća”, kažu u Agenciji za privredne registre.

U Poreskoj upravi „loptu“ prebacuju na Agenciju za privredne registre naglasivši da je APR
„nadležan za registraciju svih privrednih subjekata i mogućnost registracije velikog broja privrednih društava”.

U agenciji World Business Solution, na čiji oglas za preuzimanje firmi smo se javili, kažu da je ovakvo preuzimanje firmi legalno i da ga prihvataju sve ključne institucije.

„Radim već godinu dana i niko se nije žalio... Advokati daju zeleno svetlo, Agencija za privredne registre štiti ovakav način preuzimanja, Poreska štiti ovaj način preuzimanja. Meni ljudi veruju i ja to ne želem da izneverim, kažem, ako mene lažu, ja lažem vas, takav je zakon“, rečeno nam je je u agenciji čija je vlasnica Izabela Faješ.


Za prikaz u većem formatu kliknite OVDE.

Advokati i knjigovođe

Novosadska policija dugo je tragala za Robertom Feješem, a priveden je tek 2017. nakon skoro dve godine „operativne obrade“. Inspektorima je rekao da ne radi ništa nezakonito i da ta šema odavno funkcioniše na Kosovu, gde je grupa ljudi preuzimala nelikvidna preduzeća sa teritorije cele Srbije.

„Pa zašto onda i ja to ne bih radio, zašto samo ovi sa Kosova da zarađuju?!“, rekao je tada Feješ.

Istraga je tada došla do saznanja i da vlasnike prezaduženih preduzeća njihove knjigovođe savetuju da se firmi u dugovima mogu rešiti tako što će je preneti na neku od osoba koje su već preuzele na stotine takvih firmi, o čemu detaljne informacije možete pronaći u BIRN-ovoj bazi podataka.

Izvor iz istrage kaže da je postojala sumnja da Feješ nije bio sposoban sam da organizuje ovu vrstu posla i da je, navodno, iza toga stajao „neki beogradski advokat“, ali da nisu došli do konkretnih saznanja o njegovom identitetu.

Kako naplatiti dugovanja

Iako prema dostupnim podacima protiv najvećih firmoposednika za sada nema nijedne sudske presude, u Višem tužilaštvu u Beogradu smo saznali da je protiv Roberta Feješa formirano čak 15 predmeta u kojima se on tereti za prevaru i zloupotrebu položaja odgovornog lica.

U većini predmeta zakazani su termini u kojima Feješ treba da bude saslušan, dok se dva nalaze u fazi veštačenja, a u jednom je krivična prijava odbačena i postupak obustavljen.

Protiv Izabele Feješ u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu vodi se jedna istraga i to zbog krivičnog dela prevara, tokom koje je u leto 2015. skoro mesec i po dana bila u pritvoru. Nakon izlaska iz pritvora, bila joj je izrečena mera zabrane napuštanja boravišta, ali je i ona ukinuta u junu 2017.

Istom tužilaštvu, Poreska policija je protiv Izabele podnela krivičnu prijavu 31. marta 2017. zbog krivičnog dela poreska utaja. U toku je predistražni postupak.

Osim protiv kupaca firmi, kako BIRN nezvanično saznaje, policija je podnosila krivične prijave i protiv bivših vlasnika, jer se sumnja da su želeli da izigraju poverioce.

Izvor BIRN-a iz istrage, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže da država, ako ima želju da razvije privredu, može da reši ovaj problem i zatvori ovu rupu tako što bi PIB firme vezala za fizičko lice, to jest, matični broj građanina.

Slično mišljenje ima i bivši načelnik Poreske uprave Srbije Ivan Simič, koji živi i radi u Sloveniji, koji za BIRN kaže da je sličan model poslovanja bio prisutani u Sloveniji, kao i zemljama Evropske unije, ali ne u takvim razmerama.

On objašnjava da se radi o sistemskom problemu koji je relativno lako rešiti.

„Mora se sprovesti promena zakona da odgovornost za dug snosi fizičko lice, a ne pravno i da dužnika koji izbegava da plati obavezu, policija i državaju krivično gone“, kaže Simič za BIRN.

Kako se zarađuje na ovom poslu

Iz nezvaničnih razgovora se finansijskim ekspertima saznali smo da osim od naknade u kešu koju dobijaju prilikom preuzimanja firme od njihovih dotadašnjih vlasnika, novom vlasniku prezaduženo preduzeće pruža još neke mogućnosti sticanja (nezakonitog) prihoda.

Ukoliko je preduzeće (DOO) u blokadi, ali mu PIB nije oduzet, ono i dalje može da posluje, što podrazumeva i mogućnost fakturisanja drugom pravnom licu za svoje, najčešće, fiktivne usluge.

Izvori iz istrage sa kojima smo razgovarali, a koji nisu želeli da im objavimo imena, kažu međutim da analizom aktivnosti firmi koje je preuzimao Robert Feješ, nisu uočene ovakve transakcije. Naprotiv, zaključeno je da su nakon preuzimanja te firme mirovale i da nije bilo novih aktivnosti.

Uočeno je, međutim, nešto drugo. Analizom bilansa moglo se videti da te firme imaju neku imovinu, ali na licu mesta istražitelji imovinu nisu pronalazili.

Oni su pretpostavljali da je imovina samo formalno predavana Feješu, a ustvari su je bivši vlasnici zadržavali kod sebe. Tako izvučenu imovinu bi naknadno, najverovatnije prodavali, a dokumentaciju uništavali, dok bi Feješ dobijao “ispražnjeno“ preduzeće sa dugovima, čiji poverioci ne mogu da se naplate.


Za prikaz u većem formatu kliknite OVDE.


Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.