| IN MEMORIAM | Odlazak inspektora Jovića: Pravda je stigla prekasno

Apelacioni sud potvrdio je pre dva meseca oslobođajuću presudu u slučaju nagrađivanog inspektora Dejana Jovića koji je prošao kroz teške trenutke nakon što je neko iz vrha policije odlučio da je neophodno diskreditovati ga i skloniti iz istraga najosetljivijih slučajeva. Nije imao vremena da proslavi svoju pobedu

„Apelacija je potvrdila oslobađajuću presudu u mom slučaju... Pao mi je kamen sa srca...“

Ovako je glasila poslednja poruka koju je autorka ovog teksta dobila 11. maja ove godine od Dejana Jovića, bivšeg zamenika načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u beogradskoj policiji, koji je 3. jula preminuo od posledica infekcije virusom korona.

Jović je 2018. godine uhapšen zbog navodne trgovine uticajem, a BIRN je od početka pratio sudski postupak koji je promenio život tom nagrađivanom policajcu.

Uništena je jedna blistava karijera mladog inspektora. Prvo hapšenje, zatim pritvor u kom je proveo mesec dana uz optužbe za koruptivna krivična dela (ispostaviće se lažne) i na kraju udaljavanje iz Trećeg odeljenja i premeštanje na niže radno mesto u Upravi za strance.

Ispostaviće se da je udaljavanje sa radnog mesta na kome je rasvetljavao najteža krivična dela i najosetljivije slučajeve i bio cilj pojedinaca iz vrha policije.

Optužbe i suđenje teško su mu pali. Oslobađajuća presuda donela je izvesnu satisfakciju, ali nije mogla da ukloni tragove neistina i klevetanja koje su prorežimski mediji i tabloidi ostavljali tih zimskih meseci 2018. godine, pozivajući se na izvore iz vrha policije.

O „detaljima iz istrage“ zbog „zloupotreba prljavog inspektora“ izveštavao je Informer, dok je Kurir tekstu baziranom na „razgovoru sa sagovornikom iz istrage“ dao naslov „Šef policije bio čistač Škaljaraca i na vezi sa rođacima Luke Bojovića“.

Da li su shvatili da su pisali neistinu i učestvovali u uništavanju jednog života ili su pak dobili dozvolu od „sagovornika iz istrage“ da o Joviću sada mogu da napišu istinu, tek Kurir i još neki od medijskih stubova aktuelne vlasti izvestili su u petak 3. jula da je „najbolji policajac u Srbiji izgubio bitku za život“ i da je bio suočen sa „lažnim optužbama za trgovinu uticajem“.

A kome je i zašto smetao ovaj odlikovani i nagrađivani inspektor koji je bio proglašen za najboljeg policajca u Srbiji i koji je dva puta ranjavan na zadatku?

Kome je smetao hrabri inspektor?

Dejan Jović uhapšen je 12. decembra 2018. godine, a u pritvoru je proveo 30 dana.

Uhapšen je zbog sumnji da je počinio dva krivična dela - trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja, ali je optužen samo za prvo.

Optužni predlog Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu teretio je Jovića da je, navodno, pozvao telefonom jednog svog kolegu iz Policijske stanice Zvezdara i zamolio ga da S.S, koji je bio prijavljen za porodično nasilje, umesto hitne mere, izrekne meru upozorenja.

Tim optužbama, kojih je u maju ove godine pravosnažno oslobođen, prethodilo je šestomesečno praćenje i prisluškivanje Jovića, ali ne zbog pomenutog slučaja, već zbog navodnih protivzakonitih kontakata sa kriminalcima.

I dok su tabloidi bliski režimu podržavali tu tezu šireći glasine da je Jović saradnik „škaljarskog“ kriminalnog klana, pojedine Jovićeve kolege su smatrale da je cilj hapšenja bio njegovo udaljavanje iz Odeljenja za krvne delikte, jer je smetao pojedincima iz vrha policije zbog svog učešća u nekim važnim istragama.

Jedna od najvećih bila je ona za ubistvo Vlastimira Miloševića u januaru 2017. godine za koje je prvobitno bio optužen Veljko Belivuk, poznat kao Velja Nevolja, bliski prijatelj i saradnik ubijenog Aleksandra Stankovića - Saleta Mutavog, koji je, kako se veruje, imao specijalne veze u vrhu MUP-a.

U specijalne veze izvori veruju i kada je u pitanju Belivuk, inače vođa Partizanove navijačke grupe Janjičari. On je nakon pomenutog ubistva prvo uhapšen zbog optužbi da je usmrtio Miloševića, ali su dokazi prikupljeni na licu mesta docnije iščezli. Zatim je optužen za lakše krivično delo - pomaganje u ubistvu - ali je na kraju, pravosnažno oslobođen svih optužbi.

Jović je bio uključen i u istragu demoliranja noćnog kluba Komitet u Beogradu u oktobru 2018. godine kada je petnaestak muškaraca upalo u taj klub prepun gostiju i bejzbol palicama demoliralo inventar, pri tom povredivši nekoliko gostiju.

I ovaj brutalni napad povezivan je sa Belivukom, jer su među počiniocima bili pripadnici njegove grupe.

Za Belivuka je šira javnost čula 2016. godine kada su on i njegova grupa učestvovali u prebijanju obezbeđenja direktora kluba Miloša Vazure, za šta je, nakon sklapanja sporazuma o priznanju krivice, dobio godinu dana kućnog zatvora bez elektronskog nadzora.

Šest meseci praćen i prisluškivan

Jovića počinju da prate nakon što je 28. maja 2018. u beogradskom naselju Karaburma ubijen Dragoslav Miloradović zvani Gale, bliski prijatelj, kum i saradnik Luke Bojovića, navodno bliskog „škaljarcima“.

Radeći na rasvetljavanju tog ubistva, Jović je stupio u kontakt sa „operativnom vezom“, osobom iz sveta kriminala, i u skladu sa propisima to je prijavio nadređenom.

Međutim, ubrzo nakon toga, MUP traži, a sudija 19. juna 2018. donosi naredbu o praćenju i prisluškivanju Jovića.

Nakon šest meseci „mera“, Jović nije optužen ni za jedno delo zbog kojeg je praćen i prisluškivan, već je optužen jer je zvao kolegu da urgira da „ne tuku“ S.S. prijavljenog za nasilje, kada sutradan bude došao u policiju, kako je na suđenju rekao njegov advokat Veljko Delibašić.  

Tokom suđenja koje je započelo početkom 2019. godine, advokat Delibašić je objasnio da je Jović šest meseci praćen i prisluškivan na osnovu naredbe koja je doneta na osnovu netačnih podataka, prema kojima je Jović, navodno, u kontaktima sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa, odavao informacije o aktivnostima policije.

„Ovaj postupak počinje tako što je neko odlučio da `napakuje` nagrađivanom policajcu Joviću i ukloni ga iz MUP-a na bazi izmišljenih informacija i užasnih laži isfabrikuje slučaj u kom je MUP zatražio od tužilaštva praćenje Jovića“, kazao je na suđenju u martu prošle godine advokat Delibašić.

On je dodao da je Jović praćen tri meseca, da posle ta tri meseca nije bilo nikakvih indicija da je počinio to krivično delo, ali da je usledila naredba za još tri meseca praćenja.

Delibašić je rekao da se iz izveštaja vidi da je Jović uvek nakon uspostavljanja kontakta sa nekim bezbednosno interesantnim licem zbog prikupljanja informacija o nekom krivičnom delu, odmah o tome obaveštavao svog nadređenog.

On je zaključio da se Joviću na kraju i ne sudi ni za jedno od krivičnih dela zbog kojih je bio na „merama“, već je na sudu zbog navodne trgovine uticajem.

Protiv Jovića je, uporedo sa ovim sudskim, vođen i disciplinski postupak u MUP-u. Udaljen je sa svog radnog mesta i od istraga koje je vodio i prebačen u Upravu za strance.

U maju je Apelacioni sud potvrdio presudu sudije Višeg suda Zorana Ganića da Jović nije počinio krivično delo koje mu se stavljalo na teret.

Ipak, nije vraćen na svoje radno mesto u Odeljenju za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, gde je postigao svoje najveće uspehe u borbi protiv kriminala. Nadležnima u policiji se nije žurilo da konačno isprave nepravdu koju su naneli hrabrom policajcu.

BIRN je u nekoliko navrata pisao o borbi inspektora Dejana Jovića za istinu. O početku suđenja više informacija možete naći u tekstu “Optuženi inspektor odbacio krivicu”, o detaljima slučaja u članku “Odbrana ćutanjem”, a informacije o oslobađajućoj presudi u tekstu “Inspektor Jović oslobođen