Pred vama se nalazi baza podataka koja otkriva koji su sve funkcioneri tražili saglasnost od Agencije za borbu protiv korupcije da pređu u privatne firme i druge organizacije. Iako su ovi podaci javni, ovo je prvi put da se oni objavljuju javno na jednom mestu. Pored imena funkcionera, u bazi možete naći i sa kim su sklapali ili su želeli da sklope poslovnu saradnju, kako je na te njihove zahteve Agencija reagovala kao i dokumentaciju iz svih tih slučajeva. Baza obuhvata period od 2010. godine do 15. januara 2018. godine i vremenom će biti dopunjavana novim slučajevima.

Ukoliko imaš informacije ili sumnjaš da je neki funkcioner prekršio zakon prilikom prelaska sa javne funkcije u privatnu firmu, pošalji nam mejl na [email protected]
Mi ćemo informacije proveriti i objaviti ih ukoliko su tačne.

Pretraga

Od trenutka kada im prestaje funkcija, državni službenici u roku od dve godine ne mogu bez saglasnosti Agencije da se zapošljavaju u preduzećima ili organizacijama čija je delatnost u vezi sa funkcijom koju su prethodno vršili. Pretpostavka je da bi funkcioner mogao da dok je na položaju utiče na to da privatna firma ili organizacija dobije neki posao ili pogodnost a da mu oni zauzvrat, nakon prestanka funkcije, to vrate poslovnom saradnjom.

U bazi podataka koja je pred vama možete pronaći 164 zahteva koja su proteklih osam godina Agenciji za borbu protiv korupcije podneo 131 javni funkcioner. Razlika između broja onih koji su podnosili i ukupnih podnetih zahteva nastaje jer jedan funkcioner može podneti više zahteva. Tako u ovoj bazi možete pronaći funkcionere sa najviše podnetih zahteva – Milana Markovića (10), Sašu Varinca (6) i Ivana Simiča (4).

Agencija odbija zahteve funkcionera ukoliko proceni da može doći do potencijalnog sukoba interesa.

U proteklih osam godina Agencija je odbila ukupno 20 zahteva. Među odbijenim našli su se bivši direktor Razvojne agencije Srbije i ministar privrede Željko Sertić, zatim ministar privrede Mlađan Dinkić i bivši direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara.

Od funkcionera kojima su zahtevi odbijani, u 13 slučajeva oni nisu više tražili druge saglasnosti od Agencije dok je šestoro njih to tražilo i Agencija im je te zahteve odobravala.

Jedan od retkih je i slučaj bivšeg pomoćnika ministra za omladinu i sport Dragana Atanosova koji je u okviru istog zahteva dobio saglasnost Agencije da radi u Visokoškolsoj ustanovi i Džudo Savezu Srbije, dok je njegov prelazak na mesto savetnika u Sportskom savezu Srbije odbijen. Tako da je ovo jedini slučaj koji u okviru istog zahteva ima i potvrdan i odričan odgovor.

Prema podacima iz baze, najveći broj funkcionera odlazi iz ministarstava (44), različitih Republičkih agencija (15) i javnih preduzeća (15). Kancelarija za evropske integracije je pojedinačna institucija koju je napustilo najviše funkcionera – njih petoro.

Najveći broj funkcionera traži saglasnost da bi bili savetnici (28), zatim članovi radnih tela (12), direktori (12) ili advokati (9). Bivši funkcioneri tražili su saglasnost i za osnivanje firmi (19) ili obavljanje kratkoročne poslovne saradnje (28). Stalni radni odnos zasnovalo je 29 nekadašnjih funkcionera. Funkcioneri se uglavnom opredeljuju za prelazak u privatni sektor (108) dok mali broj ostaje i dalje u javnom sektoru (39), nevladinim organizacijama, asocijacijama i insitucijama (28).