baza: Budžetsko finansiranje privatizovanih medija
O projektu

Ulaganja za kupovinu medija od oko tri miliona evra, vratila su se novim vlasnicima za svega nekoliko meseci, tokom kojih su još toliko novca „zaradili“ iz budžetskih sredstava. To je jedan od nalaza BIRN-ovog istraživanja koje pokazuje da je država nastavila da dodeljuje značajna sredstva medijima koji su bili u njenom vlasništvu. Nastavak finansiranja bivših državnih medija od strane države ujedno je razlog zbog kojeg sa završetkom privatizacije, nije smanjen njen uticaj na uređivačku politiku tih medija.

Na to ukazuju i monitorinzi medija u minuloj predizbornoj kampanji. Cenzolovka, na primer, piše da je glavna TV zvezda u Kruševcu potpredsednik SNS-a Bratislav Gašić.

On je glavni akter tri, pa i pet priloga u centralnim informativnim emisijama, a njegovim aktivnostima posvećena je polovina Dnevnika, prosečno oko 15 minuta centralne informativne emisije RTK, koji je u privatizaciji kupio lokalni tajkun Radoica Milosavljević (rekorder prošlogodišnje medijske privatizacije).

Nekada državni mediji su i nakon formalne promene vlasnika i uvođenja novog načina budžetskog finansiranja od 2015. godine, ostali nesrazmerno veliki korisnici budžetskog novca u odnosu na druge medije.

To pokazuju podaci BIRN-a koje možete pronaći u novoj bazi podataka, a o tome govori i poslednji izveštaj o prikrivenoj, tzv. mekoj cenzuri „Meka cenzura – promene u medijskom sektoru sa goreg na lošije“

Baza "Privatizacija medija" objedinjuje sve podatke o prodaji, investicijama i državnim davanjima za 50 medija koji su ušli u proces privatizacije 2015. godine. Uz to, BIRN objavljuje podatke o visini sredstava kojima su lokalne, pokrajinske i republičke vlasti finansirale rad tih medija od 2011. do 2014. godine, što omogućava praćenje trendova finansiranja pre i posle privatizacije.

Prema podacima do kojih je BIRN došao, ukupna vrednost medija koji su tokom privatizacije protekle godine iz vlasništva države prešle u privatno vlasništvo, iznosila je oko 3 miliona evra. Analiza tokova javnog novca tokom 2015, pokazuje da je država tim medijima dodelila oko 6 miliona evra na ime subvencija, konkursa i direktnog ugovaranja.

Sličan trend nastavljen je i u 2016. godini. Na do sada objavljenim konkursima, većinu javnog novca dobili su privatizovani mediji koji su u javnosti dovođeni u vezu sa vladajućim SNS-om, poput medija već pomenutog Radoice Milosavljevića ili „Kopernikus Cable Network-a“.

Tako je Radio Raška, koji je kupio Kopernikus, dobio 3.541.416 dinara, dok je jagodinski Novi put, u vlasništvu iste firme, jedini na konkursu dobio 7,2 miliona dinara.

RTV Caribrod, u vlasništvu Radoice Milosavljevića, dobio je 13.200.000 što je 80 odsto ukupne vrednosti konkursa u Dimitrovgradu. Ovaj medij prodat je za 2 miliona dinara.

Takođe Milosavljevićev TV Pirot dobio je 3.923.096 dinara, a njegovo RTV Pančevo 17,5 miliona na konkursu na kojem je ukupno opredeljeno 33 miliona dinara.  

Proces privatizacije medija započinjan i prekidan nekoliko puta, u 2015. je u velikoj meri završen. Slovo zakona primenjeno je na 50 medija koji su ušli u proces privatizacije. 34 medija je dobilo nove vlasnike, 16 čeka stečaj ili podelu besplatnih akcija, dok se jedan, reklo bi se, nalazi „iznad zakona“. Agencija Tanjug, naime, i dalje radi, iako je (bar zvanično) ukinuta odlukom Vlade Srbije od 3. novembra prošle godine.

Kruševački biznismen, Radoica Milosavljević, zagospodario je medijskim prostorom u većem broju gradova u kojima je u postupku privatizacije, kupovao medije. Milosavljević je kupio Televiziju Kragujevac, TV Pančevo, RTV Brus, TV Pirot, TV Požega, Centar za informisanje Novi Kneževac i RTV Caribrod iz Dimitrovgrada.

Najskuplje prodat medij u minuloj privatizaciji – Radio Šid, kupio je "Kopernikus Cable Network" za 531.000 evra. Ista firma kupila je i Radio Rašku, a preko Javno-informativnog preduzeća "Novi put" došla je do još tri medija koja su bila u sastavu tog javnog preduzeća, a to su nedeljnik "Novi put", Radio Jagodina i Tevizija Jagodina.

Baza „Privatizacija medija“ donosi nekoliko zanimljivosti:

1. Procenjena vrednost nacionalne novinske agencije Tanjug iznosi oko 380.000 evra, dok su Radio Šid i RTV Studio B, znatno manji po snazi i uticaju na javno mnjenje, prodati za po 530.000 evra.

2. Najnižu cenu dostigao je Centar za informisanje Novi Kneževac - 480 evra. Bez obzira na nisku cenu, njega nisu kupili sami novinari, već je novi vlasnik Radoica Milosavljević, kupac ukupno 8 medija.

3. Kompaniji Maxim Media, koja je u procesu privatizacije kupila RTV Studio B za 530.000 evra, na konkursu grada Beograda dodeljeno je skoro pola sume od prodajne cene Studija B.

4. Mnoge lokalne samouprave sklapale su ugovore sa loklnim i regionalnim medijima koji su za cilj imali promociju političkih ličnosti vladajće stranke.

Podaci u bazi „Privatizacija medija“ redovno će biti ažurirani i u toku 2016. godine, kroz monitoring javnih konkursa za unapređenje javnog informisanja.

Ova baza je nastala u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Sadržaj ove baze predstavlja odgovornost autora i ne oslikava stavove donatora.