Pojmovi
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA)
Je javna agencija koja svojim aktivnostima pomaže srpskim preduzećima da izvezu svoje proizvode i usluge i postanu konkurentniji na stranim tržištima. Agencija pruža i finansijsku pomoć domaćim preduzećima za realizovanje marketinških aktivnosti usmerenih ka stranim tržištima, uvođenje sistema kvaliteta i opšte unapređenje njihove konkurentnosti.
Analiza sadržaja medija
Evaluacija sadržaja informativnih glasila, koja se vrši korišćenjem različitih metoda i tehnika prema unapred utvrđenim kriterijumima, radi određivanja pozicije objekta koji predmet istraživanja u medijima i načina izveštavanja o njemu
BDP
Bruto društveni priozvod je mera veličine jedne ekonomije. Ako je BDP pozitivan onda ekonomija raste i, suprotno tome, ako je negativan onda je ekonomija u padu. Ako je BDP na 0% onda se kaže da ekonomija stagnira.
Budžetski deficit
Iznos za koji državni rashodi premašuju državne prihode u jednoj fiskalnoj godini.
Budžetski suficit
Iznos za koj državni prihodi premašuju državne rashode u jednoj fiskalnoj godini.
Devizni kurs
Kurs po kome se jedna valuta menja za drugu.
Direktne strane investicije
Investicije firme iz druge zemlje u zemlju u kojoj je njeno sedište.
Direktni porezi
Porezi na prihode i imovinu koji se plaćaju direktno poreskim vlastima.
Direktno ugovaranje
Sprovodi se na osnovu Odluke organa lokalne samouprave (Veća ili Skupštine). U ovom modelu finansiranja javnih glasila razlikuju se još i dva načina finansiranja: 1) na osnovu ugovora, koji određuju ukupnu sumu, predmet finansiranja, rokove i međusobne obaveze uprave i medija, 2) direktno plaćanje usluga putem faktura
Diskreciona potrošnja
Trošenje na stvari koje nisu obavezne tj. trošenje onog iznosa sredstava koji nam ostaje nakon što su sve stavke obavezne potrošnje zadovoljene.
Doprinosi
Plaćanja koja vrše poslodavci kako bi osigurali prava na socijalnu zaštitu svojih zaposlenih iz penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Dualni medijski sistem
Sistem u kom na tržištu paraleleno egzistiraju javni servisi i komercijalni mediji, ustanovljen Zakonom o radiodifuziji (2003. godine), podrazumevao je suštinsku transformaciju republičkog RTS-a i pokrajinskog RTV-a, ali i privatizaciju medija koje je osnovala lokalna samouprava. Proces privatizacije, međutim, zaustavljen je 2007. godine, uoči parlamentarnih i lokalnih izbora, a pod izgovorom zaštite medija koji izveštavaju na manjinskim jezicima. U međuvremenu je jedan broj sprovedenih privatizacija poništen, zbog loše pripremljenog i sprovodenog tendera, te se otpor ovom procesu pojačao i dolazi nekada i iz same struke.
Emiter
Pravno ili fizičko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio I televizijskog programa stiče status emitera dobijanjem dozvole za emitovanje programa. Emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao ustanova javnog radiodifuznog servisa; komercijalna radio i/ili televizijska stanica; radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora; radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.
Fiskalna konsolidacija
Niz mera pomoću kojih se visina državnih prihoda i rashoda dovodi u ravnotežu.
Fiskalna pravila
Principi koji obezbeđuju srednjoročnu i dugoročnu održivost i transparentnost javnih finansija jedne zemlje.
Fiskalni deficit
Razlika između državnih prihoda i državnih rashoda.
Fiskalni savet
Nezavisno državno telo zaduženo za savetovanje skupštine iz oblasti ekonomske politike.
Fiskalno
Ovaj pridev označava ono što se odnosi na državni budžet i državu kao vlasnika imovinskog prava. Fiskalna politika bavi se načinima prikupljanja i trošenja budžetskog novca, odnosno poreskom politikom i javnim rashodima.
Garancije iz budžeta
U slučaju da preduzeće ne otplaćuje kredit, država je dužna da otplati ostatak duga. Krediti sa državnom garancijom se odobravaju preduzećima u javnom sektoru.
Inflacija
Porest opšteg nivoa cena u jednoj ekonomiji tokom vremena.
Javna nabavka
Javna nabavka je pribavljanje dobara, usluga i radova od strane drzavnih organa, organizacija, ustanova i drugih pravnih lica koji se smatraju naruciocima u smislu clana 3. Zakona o javnim nabavkama. Sprovedeni konkursi su u najvećoj meri postupci javne nabavke male vrednosti ili pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva. Iako usluge koje se odnose na „kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa“ striktno ne spadaju u ingerencije Zakona o javnim nabavkama, ovaj Zakon ipak propisuje nekoliko ključnih načela ukoja bi trebala da obezbede transparentnost postupka.
Javna nabavka male vrednosti
Javna nabavka male vrednosti sprovodi se kada je procenjena vrednost istovrsnih dobara, usluga ili radova, na godišnjem nivou, niža od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije, ako je nabavka predviđena u godišnjem planu nabavki i ako su za tu nabavku predviđena sredstva u budžetu ili finansijskom planu naručioca.
Javni dug
Ukupni dug javnog sektora (državnih organa, lokalnih samouprava i javnih preduzeća), kao i dug sa državnom garancijom.
Javni konkurs
Smatra se najpoželjnijim modelom finansiranja javnih glasila. Dve bitne odlike javnih konkursa, koje doprinose transparentnosti i javnom uvidu u efikasnost i rezultate trošenja budžetskih sredstava, su: 1) jasno definisani, nediskriminatorni uslovi učešća na konkursu i 2) obaveza medija da predaju izveštaj, narativni i finansijski, o utrošku novca. Osim toga konkursno finansiranje trebalo bi da podstice proizvodnje originalnog, što kvalitetnijeg sadržaja.
Javni radiodifuzni servis
Proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za granane, a naročito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i grananskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja političke, polne, medjunacionalne i verske tolerancije, kao i očuvanja nacionalnog identiteta.
Javni sektor (državni sektor)
Deo države zadužen za proizvodnju i pružanje dobara i usluga građanima i Vladi
Kapitalna investicija
Potrošnja koja se koristi za kupovinu fizičkih sredstava ili za održavanje ili unapređenje postojećih sredstava kako bi se obezbedila buduća dobrobit za društvo.
Kriza javnog duga
Finansijska kriza u kojoj se države nađu kada više nemaju sredstava da odplaćuju ili refinansiraju javnu dug. Ova kriza za sobom povlači veliko prinudno smanjenje javne potrošnje i pad životnog standarda nacije.
Medijski konsalting
Savetovanje od strane stručnjaka u oblasti odnosa sa javnošću u cilju kreiranja PR strategije, promotivne kampanje, pozicioniranja i boljeg predstavljanja u javnosti kompanija, institucija i drugih subjekata koji imaju potrebu za ovom vrstom usluga.
Medijski monitoring
Metodološki osmišljeno praćenje i posmatranje medija i medijskog sadržaja sa ciljem određivanja pozicije određene teme, ličnosti ili događaja u medijima koje su predmet monitoringa
MMF
Međunarodni monetarni fond
Monetarna politika
Proces kojim centralna banka kontroliše novčanu masu.
Monopol
Monopol je tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog ponuđača i uticaja na cenu. Državni monopoli zasnivaju svoju snagu na odlukama jedinice lokalne samouprave ili državnih organa koje su samo jednom preduzeću dale pravo za obavljanje određene delatnosti na nekom područiju.
Načela javnog informisanja
Javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti. Javno informisanje ne podleže cenzuri. Niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila ili nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja. Niko ne sme da vrši bilo kakav fizički ili drugi pritisak na javno glasilo i njegovo osoblje, kao ni uticaj podesan da ih omete u obavljanju posla. O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud, po hitnom postupku.
Neporeski prihodi
Sve naknade, takse, dozvole, licence i plaćanja koja nisu porezi, novčane kazne i penali.
Parafiskalni nameti
Obavezna plaćanja koja vrše preduzeća a koja predstavljaju finansijsko ili administrativno opterećenje. Preduzeća ne stiču nikakva prava, dobra ili usluge na osnovu ovih plaćanja ili, ako ih i stiču, ona su znatno manje vrednosti od onoga što je plaćeno.
Porez
Namet države koji ona naplaćuje na imovinu, na trošenje na dobra i usluge i na prihod i bogatstvo fizičkih lica i preduzeća.
Porez na dodatnu vrednost (PDV)
Zaračunava se na dobra i usluge u svim fazama proizvodnje i prodaje, počev od sirovine do finalnog proizvoda
PR ili odnosi s javnošću
PR ili odnosi s javnošću (eng. Public Relations) je naučna disciplina koja stvara i održava reputaciju, s ciljem da se ostvari razumevanje i podrška, kao i da se utiče na mišljenja i ponašanja ciljanih javnosti. Odnosi sa javnostima su takođe planirani i stalni posao stvaranja i održavanja dobre volje, kao i međusobnog razumevanja između organizacije (ili pojedinca) i ciljanih javnosti.
Pres kliping
Pres kliping je servis koji svakodnevno pregleda različite medije i pri tome izdvaja članke ili medijske izveštaje koji su interesantni ili od važnosti za njegove korisnike. Ovaj tip servisa koristi se kao osnovni alat za praćenje objava svojih saopštenje za javnost u medijima i kao jednu od aktivnosti odnosa sa javnošću.
Prihod
Novac koji se zarađuje na redovnoj osnovi kroz zaposlenje ili investicije.
Prihodi
Novac koji država dobija od oporezivanja.
Privatizacija medija u vlasništvu države
Stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji 2001. godine stvoren je pravni okvir da se sprovede sveobuhvatna privatizacija medija koji su u vlasništvu države. Takodje, u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju, sredstva javnog informisanja ciji su osnivaci država i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosno preduzece koje je upretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira izjavnih prihoda, a na koja se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uredjuje oblast radiodifuzije, prestaju s radom u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona(24. april 2006. godine). Objektivne pravne smetnje u sprovodjenju ovog procesa su zakoni koji su naknadno donošeni, a koji sadrže rešenja koja nisu usaglašena sa Zakonom o javnom informisanju, kao sto su Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakon o glavnom gradu i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji daju osnivacka prava lokalnim samoupravama i nacionalnim savetima.
Rashodi
Novac koji je isplaćen ili iznos koji je potrošen.
Revizija
Zvanično ispitivanje finansijskih računa fizičkih lica, pravnih lica ili države.
Servisiranje duga
Plaćanja kroz određeni vremenski period kojima se otplaćuje kamata i glavnica duga. Glavnica je iznos kredita.
Slobodan pristup informacijama od javnog značaja
Slobodan pristup informacijama od javnog značaja - pravo svakoga da od nosioca vlasti, odnoso javnih ovlašćenja, traži i dobije relevantne informacije od javnog značaja kako bi se na delotvoran način omogućio uvud u rad i postupanje onih subjekata kojima su građani na demokratskim izborima poklonili poverenje da u njihovo ime i za njihov račun vrše funkciju vlasti i da upravljaju drugim javnim poslovima. Srbija je jedna od 90 zemalja u svetu koja imaju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Sponzorstvo
Finansijska ili neka druga vrsta podrške pravnim ili fizičkim licima od strane firmi, pri čemu obe strane ostvaruju korist. Sponzor dobija promociju kroz medije, promotivni materijal, poboljšava svoj imidž, a sponzorisani novac ili neku drugu vrstu materijalne ili nematerijalne pomoći za ostvarivanje svojih ciljeva.
Sredstva
Resursi koje poseduje fizičko ili pravno lice ili država koji imaju novčanu vrednost. Sredstva mogu biti fizička, kao na primer zemlja ili imovina, finansijska, kao na primer gotovina, obveznice, akcije i udeli ili nematerijalna, poput autorskih prava, robnih marki ili patenata.
Stopa nezaposlenosti
Broj nezaposlenih ljudi (radno sposobnih koji su bez posla ali su na raspolaganju za rad) izražen kao procenat ukupne radne snage.
Subvencije
Dobijaju ih javna preduzeca kao indirektni budžetski korisnici. Javna preduzeća za informisanje, tzv. lokalni javni servisi, finansiraju se u najvećem broju putem subvencija. Budžetskim novcem ova javna preduzeća finansiraju troškove plata, poreza i doprinosa zaposlenih, tekuće troškove (struja, renta, telefoni i sl.), kao i produkcione troškove proizvodnje sadržaja
Vanbudžetski fondovi
Obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda.