Baza „Javni novac i mediji“ i podaci koje je tokom četiri budžetske godine (2011-2014) prikupila BIRN Srbija dokumentuju načine na koji se budžetski novac trošio u medijskom sektoru Srbije, pokazujući modalitete uticaja na uređivačke politike i tržišnu konkurenciju.

Kao odgovor na mnoge uočene nedemokratske prakse, dokumentovane i u ovoj bazi podataka, u avgustu 2014. usvojen je set novih medijskih zakona, a pre svega Zakon o javnom infomisanju i medijima, koji predviđa promenu vlasništva (tačnije privatizaciju i izlazak države iz vlasništva nad medijima) i raspodelu budžetskog novca isključivo na osnovu projektnog finansiranja i javnih konkursa.

Finansijska sredstva lokalnih samouprava treba da podstaknu rad medija kako bi se omogućilo pravo svih građana na istinito, potpuno, pravovremeno i objektivno informisanje, shodno domaćem zakonodavstvu koje prvi put definiše javni interes u informisanju (član 15. Zakona o javnom informisanju i medijima).

Dosadašnja praksa, međutim, pokazuje da se budžetski novac koristio, pre svega za finansiranje medija koji su bili u vlasništvu lokalnih samouprava, i kao sredstvo za promociju samih lokalnih samouprava.

U ovoj bazi naći ćete informacije o tome kako je preko 4 milijarde budžetskog novca iz 33 lokalne samouprave potrošeno u medijskom sektoru Srbije.

Subvencije su najznačajnji instrument kojim lokalne samouprave utiču na medije. Od ukupne sume utrošenog budžetskog novca, čak 60-70% odlazi na subvencije, dok ostatak dele značajno brojniji privatni mediji. Direktno ugovaranje učestvuje sa 20% opredeljenih suma, dok je ostatak potrošen na osnovu javnih nabavki i javnih konkursa. Iako daleko najpoželjniji oblik finansiranja, javni konkursi zastupljeni su sa manje od 10% budžetskog novca opredeljenog za javno informisanje.

Sa primenom nove regulative, i završetkom procesa privatizacije, ovakva praksa više neće biti dozvoljena.

Osim što je suštinski važno obezbediti građanima pun uvid u potrošnju javnih sredstava, transparentnost u finansiranju medija važna je i zbog fer konkurencije na tržištu i uređivačke nezavisnosti medija. Uvid u podatke daje odgovor na pitanje da li su i u kojoj meri osigurana ova dva osnovna principa rada nezavisnih medija.

Podaci koji su predstavljeni prikupljeni su na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a na osnovu odgovora koje su dostavile 32 lokalne samouprave i to: Aranđelovac, Bor, Čačak, Jagodina, Kikinda, Knjaževac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Odžaci, Pančevo, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Prijepolje, Raška, Ruma, Sombor, Subotica, Šabac, Šid, Užice, Valjevo, Vranje, Vrbas, Vršac, Zaječar i Zrenjanin.

Glavni kriterijum za odabir bio je da navedene opštine/gradovi imaju minimalno regionalnu pokrivenost radio i/ili TV signalom, prema važećem registru dozvola Republičke radiodifuzne agencije. Ovo podrazumeva postojanje lokalnih elektronskih glasila, a pretpostavka je i štampanih, čime je zadovoljen kriterijum diverzifikovanosti medijskog sistema.

Ova baza je nastala uz finasijsku podršku Fonda za otoreno društvo i projekta South East European Media Observatory koga je podržala Evropska Unija. Sadržaj ove baze predstavlja odgovornost BIRN Srbija i ni na koji način se ne može pripisati stavovima Fonda ili Evropske Unije.